Neizvesna budućnost

Ove nedelje se u iranskoj prestonici Teheranu održava 16. konferencija na vrhu najveće grupacije država na svetu posle Ujedinjenih nacija – Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ), koji broji 120 članica i dvadesetak posmatrača. Posle više od pola stoleća postojanja (prvi samit je bio u Beogradu 1961) pokret prolazi kroz duboku krizu - izgubio je od svog nekadašnjeg značaja na svetskoj političkoj sceni i to ne samo zbog svojih unutrašnjih slabosti. Ipak, da je PNZ i dalje bitan faktor pokazuju ljutite i histerične reakcije Vašingtona i Tel Aviva na činjenicu da je domaćin Islamska Republika Iran – za SAD i Izrael oličenje zla na svetu. Stejt department je saopštio da Iran „ne zaslužuje“ ulogu domaćina, jer će „manipulisati“ tokom konferencije. A Izrael je upozorio generalnog sekretara UN, Ban Ki Muna, da odlaskom na samit upada u „zamku“ iranske propagande. Da je odnos Izraela prema Iranu i te kako povezan sa izraelskom politikom prema nesvrstanima pokazao je i incident početkom avgusta, kada su izrae lske vlasti onemogućile održavanje ministarskog sastanka PNZ posvećenog Palestini u Ramali, na okupiranoj Zapadnoj obali. Iranski ministar inostranih poslova Ali Akbar Salehi je u nedelju, otvarajući konferenciju (koja se završava kada ovaj broj NIN-a već bude kod čitalaca), izjavio da su mnoge nesvrstane zemlje veoma zabrinute zbog prevelikog uticaja Saveta bezbednosti UN, u kojem stalne članice – velike sile – imaju presudnu moć. Stoga se PNZ zalaže za reforme tog stanja, i svima je bilo jasno da on ne misli samo na aktuelne stavove SB u vezi s pitanjem krize u Siriji, već, pre svega, na višegodišnje sankcije koje su UN nametnule Iranu zbog spornog nuklearnog programa. Salehi je ovim rečima izrazio i stavove većine nesvrstanih, koje u okviru Ujedinjenih nacija svakodnevno osećaju da ih „velike sile“ – SAD, Rusija, Velika Britanija, Francuska i Kina – nadglasavaju i kao da im drže lekcije kako treba da se ponašaju. Predsednik Ahmadinedžad ovo stanje čak naziva „nepravednim statusom kvo“. gosti Iranskom rukovodstvu je održavanje samita zgodna prilika da mobiliše što je moguće više nesvrstanih protiv zapadnih sankcija. Od 1. jula je na snazi i dodatni embargo EU na uvoz iranske nafte, što je dovelo do pada izvoza tog energenta za 40 odsto. A isporuke nafte čine čak 80 odsto iranskog izvoza. Salehi je pozvao PNZ da se suprotstavi tim sankcijama, pa se čak najavljuje da bi se važnim azijskim partnerima nafta mogla prodavati i pod damping cenama. Ipak, uprkos očekivanjima Teherana, samo će trećina članica na samit poslati svoje šefove država ili vlada – za razliku od nekada, u doba Tita, kada su na skupove dolazili carevi, kraljevi, emiri i predsednici sa svih kontinenata (izuzev Australije i Antarktika). Već duže vreme se govori o „krizi identiteta“ PNZ, a neki sumnjaju u celishodnost njegovog daljeg postojanja. Nesvrstani, ili kako su se u početku nazivali „vanblokovske zemlje“, trebalo je da igraju važnu, korektivnu ulogu u nekadašnjem blokovski određenom svetu – koji je prestao da postoji padom Berlinskog zida i raspadom SSSR (a zatim i SFRJ). Pa ipak, i dve decenije posle ovih događaja unutrašnje razlike u PNZ su ostale velike, postoje izrazito prozapadne i snažno antizapadne države, neke su izuzetno bogate (Singapur ili emirati u Golfskom zalivu), a druge su na listi najsiromašnijih na svetu. I po državnim uređenjima su u PNZ zastupljeni svi poznati oblici vladavine: od demokratija i monarhija, do ksenofobičnih diktatura ili verski zatucanih režima. zadatak Samit je idealna prilika da se pokaže da PNZ ima snage da predloži neka rešenja aktuelnih svetskih kriza. Osim već „tradicionalnog“ pitanja Palestine i izraelske okupacije arapskih teritorija, sada se tu postavljaju aktuelna događanja u Siriji, a Teheran će svakako insistirati da učesnici konferencije osude „nepravedne i ničim zaslužene“ sankcije protiv Irana. Još jedna „vrela tema“ dominira pred skup na vrhu: to su višemesečne pretnje Izraela i američkih jastrebova da će vojno udariti na iranska nuklearna postrojenja. Ovih dana je i američka nevladina organizacija „Veterani za mir“ (Veterans for Peace) uputila apel samitu za miroljubivo rešenje ove krize. To će biti i zadatak Ban Ki Muna, koji će, po rečima njegovog portparola, sagovornicima preneti „zabrinutost i očekivanja“ međunarodne zajednice kad je u pitanju regionalna saradnja i stabilnost – što se odnosi i na iranski atomski program, na ljudska prava, terorizam i sirijsku krizu. Ban bi, sudeći po nekim informacijama, mogao da poseti i neki od spornih nuklearnih centara. Iran je kao domaćin samita postigao važnu diplomatsku pobedu, jer – barem za kratko – prekida diplomatsku izolaciju, nametnutu od SAD i njenih saveznika. U naredne tri godine Islamska Republika preuzima od Egipta rotirajuće predsedavanje Pokretu. Biće to prilika i da Mohamed Ahmadinedžad sa svojim gostima priča i o načinima za probijanje zapadne ekonomsko-finansijske blokade, koja sve više pogađa privredu i stanovništvo. Samit se, po rečima portparola ministarstva inostranih poslova Ramina Mehmanparasta, održava u „kritičnom trenutku“ međunarodnih odnosa, jer se zapadne zemlje nalaze u „velikoj finansijskoj i socijalnoj“ krizi, rekao je on vladi bliskoj stanici Press TV. Ove krize dokazuju da ovih nekoliko zemalja (koje nije imenovao, ali je jasno na koje se to odnosi) „nisu u stanju“ da vode međunarodne organizacije, pa stoga „nezavisne“ zemlje moraju da odigraju svoju ulogu, kako bi svet brže došao do razvoja i održivog mira.  Bezbednost i zabava Zbog navale međunarodnih delegacija i novinara – očekuje se sedam hiljada gostiju – severni deo Teherana, gde se održava konferencija – proglašen je za zonu bezbednosti, sa ograničenim pristupom. Tamo su, po izveštajima očevidaca zatvorene i prodavnice, a primetno je izuzetno brojno vojno-policijsko obezbeđenje. Svi dani održavanja samita su proglašeni za praznik, kako bi se smanjio saobraćajni haos na gradskim bulevarima i omogućio brz protok službenih vozila. Od povećanog broja policije na ulicama, koja brine o bezbednosti inostranih gostiju, koristi će imati lokalna mladež, koja će ovu sedmicu iskoristiti da održava svakodnevne kućne zabave. „Sigurni smo da je policija preokupirana samitom, pa neće brinuti zbog glasne muzike u stanovima i žurki na kojima se zajedno provode mladići i devojke“, rekao je jedan momak agenciji Rojters.