Koalicija za korupciju

U svim zemljama sveta novac iz poslovnih krugova utiče na politiku. Način na koji se uticaj na politiku dobija sve zemlje deli u dve velike grupe, a podela nastaje po osnovu dva pitanja. Prvo, da li je novčana podrška poslovnih krugova političarima dobro regulisana i da li se zakoni poštuju. Drugo, da li se prekršaji pravila, uključujući korupciju, gone i kažnjavaju ili to nije slučaj. U pogledu prvopomenutog preciziraju se najviši iznosi i svrha poslovnih poklona političarima. Novac se mora davati preko računa stranaka i političara i podaci o tome moraju biti tačni, a u većini slučajeva i javno dostupni. U vezi drugopomenutog, prekršaji zakona i pravila kojim je regulisana poslovna podrška političarima i strankama se gone i kažnjavaju. Pritom je svejedno da li je neka firma podmićivala domaće ili inostrane političare. Kazneni proces i visina kazni su u oba slučaja isti. Sve zemlje sveta se, dakle, dele u dve velike grupe, prema tome da li imaju pomenutu regulativu i da li je poštuju. Razvijene zemlje uz male izuzetke (npr. Italija) spadaju u grupu koja ima takvu regulativu i gde se njeno kršenje krivično goni. Srbija spada u drugu grupu zemalja, a to su one koje takvu regulativu ili nemaju ili je imaju ali se ona ne poštuje i gde krivičnom progonu podležu samo „male ribe“, a i one samo ponekad. Zahvaljujući tome, Srbija je zemlja kriminala i korupcije, što dodatno kvari i prilike za ulaganja i podriva zakone i moralne osnove društva. Dugačka je lista razloga zbog kojih poslovni svet daje novac političarima. Nekada je to podrška politici za koju se smatra da je povoljnija za biznis. Ali, češće su to specifični razlozi. U njih spadaju očekivanja da se dobiju subvencije ili drugi oblici državne pomoći, kao što su zatvaranje tržišta za konkurente, tolerisanje monopola, niži porezi, odlaganje ili opraštanje poreza, dobijanje kredita, držanje državnog novca na računima određenih banaka, (re)osiguranje kod određenih firmi, javne nabavke, investicioni i drugi radovi, nanošenje štete konkurentima, izostajanje inspekcijske kontrole, poništavanje izrečenih kazni, itd. Lista je naravno duža. Mehanizam je uvek isti. Poslovni svet daje novac da bi dobio određene usluge, a političari taj novac koriste za finansiranje stranaka i kampanja, kao i za lično bogaćenje. Zato se samo naivni čude kada ministri sa platom od oko 1.000 evra kupe stan za nekoliko stotina hiljada evra ili kada vode luksuzan život koji odgovara prihodima od nekoliko desetina hiljada evra mesečno. Dva su osnovna razloga zbog kojih je korupcija štetna – moralni i ekonomski. U vezi s prvim, korupcija razara pravila u društvu. Čemu studirati ako se diploma može kupiti, čemu tender ako je namešten, što bi se monopolista trudio da bude bolji i jeftiniji, ako je kupio „zaštitu“ koja ga štiti od ulaska konkurenata. Ništa manja nije ekonomska šteta od korupcije. Jedan deo investitora neće doći, drugi će doći ali će izdatak za mito knjižiti u troškove, pa će to platiti potrošači. Zato je u zemljama sa visokim nivoom korupcije manje ulaganja, manje radnih mesta, sporiji je rast produktivnosti i dohotka. Zato su po pravilu ekonomski nerazvijene zemlje one koje imaju visok nivo korupcije, dok sa druge strane nema visokorazvijene zemlje, sem Italije, koja ima neki viši nivo korupcije. To su razlozi da i Srbija krene u raščišćavanje odnosa novac--politika, što se u stvari svodi na suzbijanje korupcije i čistu, javnu sliku toga ko koga finansira. Iz postojećeg blata kriminala i korupcije se nećemo lako izvući. Ako nama samima nije stalo da uredimo svoju kuću, neće nam u tome mnogo pomoći ni stranci, recimo Evropska unija ili Svetska banka. A interes političara i stranaka, kao ni biznisa, nije da se njihova prljava saradnja prekine, jer obe strane od toga mnogo profitiraju. Naravno, ceh njihovog profita plaćamo nas ostalih sedam miliona.