Ideje koje su osvojile svet

Majkl Mandelbaum je jedan od vodećih američkih spoljnopolitičkih analitičara, profesor na DŽons Hopkins univerzitetu u Vašingtonu i viši saradnik američkog Saveta za međunarodne odnose. Povod za intervju sa Mandelbaumom je njegova knjiga Ideje koje su osvojile svet koja se upravo pojavila na srpskom jeziku u izdanju “Filipa Višnjića”.

Gotovo pre devedeset godina američki predsednik Vudro Vilson proklamovao je političku trijadu mira, demokratije i slobodnog tržišta. Mandelbaum je uspeo da u glavnim crtama objasni na koji način su te liberalne ideje početkom dvadeset i prvog veka počele ponovo da oblikuju svet.

Da li je resentiman koji postoji u nekim zemljama sveta prema toj velikoj trijadi ideja, a i zemljama koje ih primenjuju, rezultat neuspeha da se one uspostave ili razloge treba tražiti u nedostatku političke volje da se te ideje prihvate? Kako objašnjavate sve prisutniji antiamerikanizam u svetu?

- Tačno je da je neuspeh da se izgrade institucije i praksa liberalizma u mnogim delovima sveta doveo do resentimana, posebno prema Sjedinjenim Državama. Veći deo antiamerikanizma, iako ne u celini, potiče iz razočaranosti, ljutnje i osećanja poniženosti pojedinih ljudi koji shvataju da su demokratija i slobodno tržište jedini mogući politički i ekonomski sistem u 21. veku, ali koji žive u zemljama koje iz bilo kojih razloga nisu uspele da ga izgrade. To najbolje ilustrujem na početku poslednjeg poglavlja knjige Ideje koje su osvojile svet gde citiram scenu iz filma braće Marks Duck Soup, koja predstavlja njihovu verziju međunarodne politike. Postoji scena u kancelariji Trentina, ambasadora Silvanije. Stiže telegram koji jedan od braće ščepa i zgužva. Drugi pokušava da objasni zašto je on to učinio rečima koje se mogu primeniti na mnoge u svetu danas, uključujući i teroriste: “On uvek poludi zato što ne zna da čita.” Ova scena može da bude i epitaf u svetu na početku dvadeset i prvog veka. Liberalno vilsonovsko trojstvo ostvarilo je isti status kao i pismenost: široko je mada ne i univerzalno rasprostranjeno.

Da li su te ideje međusobno povezane ili mogu i samostalno da funkcionišu?

- Jedna od tema ove knjige jeste tvrdnja da su liberalne ideje i te kako povezane, mnogo više nego što su nezavisne. Postoji dokaz da liberalna ekonomija, odnosno slobodno tržište vodi ka liberalnoj politici, odnosno demokratiji. Takođe, postoji još jači dokaz da demokratske zemlje teže da sprovode miroljubivu spoljnu politiku, bar prema drugim demokratijama. Prema tome, budućnost međunarodnih odnosa i javnog života u okviru suverenih država zavisi od sudbine liberalnih metoda organizovanja ekonomske aktivnosti, odnosno slobodnog tržišta. Ovu hipotezu nazivam “liberalnom teorijom istorije” i posvećujem joj dobar deo knjige.

Šta smatrate najznačajnijom odlikom sveta na početku dvadeset i prvog veka?

- Najznačajnija i najvažnija karakteristika sveta na početku dvadeset i prvog veka jeste dominacija tri velike liberalne ideje: mira, demokratije i slobodnog tržišta. Pod dominacijom ne podrazumevam da se one svuda primenjuju već da još od osamnaestog veka kada su nastale prvi put nemaju ozbiljnijeg rivala u smislu organizovanja društvenog i političkog života. Kako su postale dominantne i šta njihova dominacija znači za nas, glavna je tema moje knjige.

U knjizi tvrdite da je devalvacija rata kao mogućnosti rešavanja problema u istoj meri značajna odlika kao i uspon tržišta. Kako objašnjavate da je deo sveta, od Balkana do Bliskog istoka, uprkos tom antiratnom trendu među velikim silama posle završetka hladnog rata postao manje miroljubiv?

- Ukratko, hladni rat je poslužio da neke zemlje, kao što je slučaj sa Jugoslavijom, drži ujedinjene, ali čim je završen došlo je do njihovog nasilnog raspada.

Iznenadna eksplozija nasilja protiv Srba na Kosovu i neuspeh NATO-a da to spreči ozbiljno su doveli u pitanje primenu multietničkog modela u pokrajini. Niko ne očekuje neko ubrzano rešenje, međutim, da li postoji budućnost za demokratsko, miroljubivo, multietničko Kosovo?

- Moj utisak je da izgledi za demokratsko, miroljubivo, multietničko Kosovo u bliskoj budućnosti nisu sjajni. Jedino ako NATO ostane tamo još deceniju ili dve, ako ljudi postepeno promene stav i počnu da prihvataju multietničke principe. Alternativni kurs na Kosovu (a i u Bosni) sada, a tako je bilo od početka, jeste podela duž etničkih linija razdvajanja. To će se najverovatnije i dogoditi.

Kakve su perspektive Srbije i Crne Gore da, pre svega, ostane mirnodopska zemlja i da izgradi demokratiju i funkcionalno slobodno tržište?

- Nedovoljno poznajem Srbiju i Crnu Goru da bih mogao podrobnije da odgovorim na ovo pitanje. Ipak, lekcija koju smo naučili o demokratiji a koja bi mogla da bude relevantna, o čemu dosta raspravljam u knjizi, jeste činjenica da je demokratija mnogo prijemčivija i lakše pušta koren u etnički homogenizovanim društvima nego u višenacionalnim. To je nepovoljna činjenica moderne istorije, ali je ipak činjenica.

Da li postoji formula za mir?

- Verujem da postoji, ja je nazivam “opšta bezbednost”. Opšta bezbednost je u Zapadnoj Evropi uspostavljena na kraju hladnog rata. Toj temi, odnosno stanju bez ratovanja, posvetio sam dosta prostora u knjizi. Opšta bezbednost sadrži dva principa: transparentnost svih nacionalnih oružanih snaga i konfiguraciju oružanih snaga prilagođenih za odbranu a ne za napad. U osnovi sistema opšte bezbednosti je principijelna averzija prema ratu koja se u drugoj polovini dvadesetog veka zadržala na Zapadu, mada ne i drugde.

NATO je u ratu protiv Jugoslavije, osim zaštite Albanaca na Kosovu, težio da uspostavi novu doktrinu u sprovođenju vojnih operacija u posthladnoratovskoj eri. Kako komentarišete takozvane humanitarne intervencije i intervencije u ime mira?

- Iako su Sjedinjene Države devedesetih godina ekstenzivno primenjivale intervencionizam, ta praksa nikada nije imala neku širu podršku američke javnosti. Javnost jednostavno nije bila spremna da daje novac niti da trpi gubitke u ljudstvu radi ciljeva koji nisu bili u direktnoj vezi sa bezbednošću Sjedinjenih Država. A kako vojne intervencije na Balkanu nisu bile direktno povezane sa američkom bezbednošću stoga nisu ni imale široku podršku javnosti u SAD.

Da li je došao trenutak da se preispita i kreira sasvim nov pristup pitanju bezbednosti u svetu, posebno posle terorističkih napada na vozove u Madridu 11. marta 2004, kada je gotovo dvesta ljudi poginulo?

- Bušova administracija je kreirala novu bezbednosnu doktrinu s ciljem da deluje u novonastalim okolnostima u dvadeset i prvom veku. Osnova te doktrine je koncept preventivnog rata, što uključuje napad na neku zemlju, ne zbog nečega što je ta zemlja učinila već šta bi ona mogla da uradi u budućnosti. Rat u Iraku se, prema mom mišljenju, može kvalifikovati kao preventivan. Da li će ovaj slučaj formirati osnovu za jedan potpuno nov pristup pitanju bezbednosti, ostaje da se vidi.

“Terorizam predstavlja ozbiljnu ali ne i preveliku pretnju svetu u dvadeset i prvom veku. Takođe, nije ni jedina ili najozbiljnija pretnja dominaciji vilsonovskog trojstva, odnosno miru, demokratiji i slobodnom tržištu”, pišete u zaključku knjige “Ideje koje su osvojile svet”.Koje su druge moguće pretnje?

- Najveća pretnja globalnoj bezbednosti u dvadeset i prvom veku mogla bi da dođe od moćnih zemalja kao što su Rusija i Kina, čije nacionalne sudbine u knjizi dosta razmatram. Rusija i Kina bile su glavni nosioci neliberalne političke ideologije, sasvim suprotne principima mira, demokratije i slobodnog tržišta. A zato što Rusija i Kina mogu da uzdrmaju vladajući postojeći međunarodni poredak, ako bi se opredelile kao njegov protivnik, nacionalna budućnost svake ponaosob imaće mnogo veći uticaj na svet u dvadeset i prvom veku od bilo čega drugog. Ne mislim da je ovo verovatno, ali jeste moguće. Konačno, fašizam i komunizam predstavljali su enormnu pretnju i zato što su Nemačka i Sovjetski Savez, kao nosioci tih ideologija, pokušali da ih svuda implementiraju.

U zaključku knjige pišete da je u liberalnom poretku akcenat na individualnom, ne na kolektivnom. “Tržišta otvaraju mogućnost za individualnu ekonomsku afirmaciju dok demokratija i opšta bezbednost postavljaju barijere dvema izvorima nesreće: tlačenju i ratu. Iako je globalni trijumf mira, demokratije i slobodnog tržišta jedan niz problema zamenio drugim, posmatrajući iz ugla sreće, novi je poželjniji od starog.” Ukratko, da li šest milijardi stanovnika planete imaju razlog da budu zabrinuti za budućnost?

- LJudi će uvek brinuti o svojoj budućnosti i problemi će uvek postojati. Sve se to, naravno, odnosi i na dvadeset i prvi vek. Svet u kome dominiraju mir, demokratija i slobodno tržište nije oslobođen problema. Ipak, prvi put u savremenoj eri postoji grub konsenzus o političkim, ekonomskim i međunarodnim uslovima koji su preduslov za sreću. Demokratija je oslobodila neke opasne strasti, a što se tiče slobodnog tržišta, njegovo normalno delovanje neizbežno donosi i nepoželjne prateće pojave. A što se tiče sreće, dva veka savremene istorije pokazali su da je samo jedna stvar gora od trijumfa ideja koje su osvojile svet: njihov poraz.

Nada Siljanović-Donati