Najbolji gazda

Državni hleb je najslađi. Radio ne radio - svira ti radio, skromna povišica, pa makar i od dva odsto ti ne gine, a zaštićen si od otkaza kao beli medved. Zato ne čudi što je san svakog mladog čoveka državno uhlebljenje. Ne čudi ni podatak da je, dok u javnom sektoru radi više od pola miliona ljudi, isto toliko u privatnom ostalo bez posla u protekle četiri godine. Maglu nad javnim sektorom još gušćom čini činjenica da, prema priznanju samih državnih zvaničnika, ni oni pojma nemaju koliko je tamo tačno zaposlenih, pa samim ti ni gde i koliko viškova ima. U takvoj magli nije teško u javni sektor „prošvercovati“ još nekoliko stotina, pa i hiljada novozaposlenih, a izbori i period uobičajene neizvesnosti, koji ih prati, pravi su tajming za to. Zato ne iznenađuje previše podatak, koji je iznela ministarka energetike i zaštite životne sredine Zorana Mihajlović, da je u državnim preduzećima u njenoj nadležnosti, među kojima su i EPS, Srbijagas, Elektromreža i Transnafta, tokom nekoliko meseci pre formiranja aktuelne vlade, zaposleno 820 novih ljudi. Ako je tačan, dramatično zabrinjava i podatak da je broj zaposlenih u novosadskim javnim i komunalnim preduzećima, u poslednjih desetak dana pred smenu gradske vlasti, uvećan za čak deset odsto. Nova Vlada Srbije svima je obećala da otpuštanja nema, pa tako ni za one koji su u državni vagon uskočili u poslednjem momentu. Tako nagojena država, sa inače za trećinu većim platama od onih u privatnom sektoru, preti da potpuno potopi privredu od koje živi. Postavlja se pitanje hoće li biti ikog da puni budžet i finansira plate raspojasane države i lokalnih organa vlasti. Uprkos navodnom ograničenju rasta zarada na dva odsto, na volšeban način, plate u državi ipak rastu neuporedivo više. Prema analizi Fiskalnog saveta, rebalansom budžeta je predviđeno ukupno povećanje izdvajanja za zarade u odnosu na prethodnu godinu za gotovo 15 odsto. Prednjači Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čijem je čelu premijer Ivica Dačić, koje je rebalansom dobilo čak sedam milijardi za socijalna davanja, što znači da je svaki zaposleni u policiji dobio povišicu od 10.000 dinara. Toliki iznos za MUP predviđen rebalansom skoro je dvostruko veći od izdvajanja za isplatu 13. penzije (četiri milijarde dinara u 2012.), četiri puta veći od izdvajanja za plate u ustanovama kulture (1,8 milijardi), a skoro dvadeset puta veći nego izdvajanje države za razmenu studenata i međunarodnu saradnju (354 miliona dinara). Slična je situacija i na lokalu, koji je izdašno nagrađen fiskalnom decentralizacijom. Dodatni prihodi umesto na izgradnju puteva i mostova trošili su se na plate i nabavke. Tako su u prvoj polovini 2012. plate na lokalu porasle za 12 odsto u odnosu na isti period 2011, dok se na razne nabavke utrošilo čak 30 odsto više. Štednji ni traga, ni u državi, ni na lokalu. Hrabri rezovi, smanjenje javnog sektora, otpuštanje viškova… ostale su samo prazne predizborne parole, od kojih se već pri prvom koraku odustalo. Kao i svih godina za nama. Poučeni tim iskustvom, sada bez sumnje znamo put do sigurnog posla - svi pred Vladu tražeći državno uhlebljenje. Dačić je, ipak, najbolji gazda.