Moja galaksija

Da li biste voleli da vidite svoje ime ispisano zvezdama u nekoj dalekoj galaksiji? Baš takav romantični momenat nudi veb--sajt „My Galaxies” na internet-adresi mygalaxies.co.uk. „Galaxy Zoo” je do sada identifikovao preko 250.000 galaksija, od kojih većina nije bila poznata. Među njima ima i onih koje liče na slova i brojeve. Veb-sajt „My Galaxies“ daje mogućnost da otkucate neku reč, a onda je ispisuje galaksijama koje imaju oblik slova abecede. Rečju, pruža vam se mogućnost da svoje ime ispišete zvezdama i uživate u prizoru neverovatnih boja. Jer, valja reći i da redosled “O B A F G K M” predstavlja zvezdani temperaturni niz, u kojem su vruće plave zvezde označene slovom “O”, sve tamo do hladnih crvenih “M” zvezda. Ovu besplatnu igru ne treba mešati s “prodajom” zvezda, koja je jedno vreme bila popularna i u Srbiji kao deo industrije zanimljivih poklona. Uostalom, ni Međunarodna astronomska unija (IAU), koja jedina ima pravo na zvanično imenovanje nebeskih objekata, ne priznaje kompanije koje to rade, a neki astronomi biznis sa zvezdama tretiraju i kao prodavanje magle lakovernima. Zapravo, komercijalno imenovanje zvezda unelo bi opštu zbrku u rad svemirskih agencija. Astronomi bi bili prinuđeni da konstantno prate promene imena da bi uopšte mogli da komuniciraju i to je razlog zašto se zvezde i planete mahom obeležavaju nebeskim koordinatama ili kataloškim brojem, jer se na taj način lakše nalaze. „Teleskopom se vidi na desetine hiljada zvezda slabijeg sjaja, a procena je da ih samo u našoj galaksiji ima preko 100 milijardi, dok oko 6.000 zvezda može da se vidi golim okom. One najsjajnije zaista imaju imena, uglavnom arapska, a neka su i grčka, latinska, vavilonska”, kaže dr Milan Mijić, profesor astronomije na Kalifornijskom univerzitetu i objašnjava: “Tradicija davanja imena je prirodna, jer su zvezde služile za orijentaciju, pa imena najćešće opisuju poziciju zvezde u okviru nekog sazvežđa. Kompanije koje prodaju imena zvezda u našoj galaksiji, zapravo prodaju luksuzno napravljenu potvrdu o tome, koju možeš da okačiš na zid, i to je sve. Niko u astronomiji niti prihvata niti ozvaničava tu praksu. Istini za volju, ne postoji niko ko takvu praksu može i da zabrani, jer niko nije „vlasnik“ zvezda.“ Uostalom, Bertanrd Rasel je sakupljao reke. Reka bi postala „njegova“ kada bi je prešao od izvora do ušća. “I to je prava stvar. Reka ili zvezda ne mogu da postanu „tvoje“ ako ih „kupiš,“ nego kada se upoznaju i dožive”, kaže dr Mijić. A nekomercijalni veb-sajt „My Galaxies” nudi jedan od oblika tog fantastičnog putovanja.  Kod od kukuruza Kanadska kompanija „Kraay Family Farm” napravila je od svoje farme kukuruza ogromni QR koji vodi ljude pravo na njihov veb-sajt i ušla u Ginisovu knigu rekorda. Ovaj kukuruzni QR kod dizajniran je za korišćenje sa mobilnim telefonima i zauzima sedam hektara od 15 jutara lavirinta.  Rastegljivi ajfon „Aatma” studio poznat je po objavama nerealnih koncepata gadžeta, pa tako poigro i sa novim ajfonom 5, koji ima senzor otiska prsta, pametnu Siri i najzabavnije, rastegljivu elektroniku. Što će reći, fanovi koji nasednu na Jutjub video “iPhone 5 New Concept Features” videće kako se rasteže poput gume i pretvara u ajpod. U isto vreme, dok ova šala kruži internetom, Epl je predstavio novi “IPhone 5” i “iPod Touch” pete generacije. Fil Šiler kaže da će ajfon 5, težak 112 grama da promeni svet telefona.