Muke sa Panonskim morem

Noć uoči Jovana Glavoseka, čuo sam, jasno, glas mog pokojnog oca. Nazvao me imenom, a u taj čas je moj pevac Pera zakukurikao i nisam se ocu Žarku javio; ne valja se, kažu, odazivati mrtvima jer mogu da te zavedu i na onaj svet povedu. A onda je i svanulo u Vidovu, a zvona su zazvonila na obližnjem manastiru Svetog Dimitrija da označe Jovanovo usekovanje. Ali, šta to crkva ima da slavi mog rođu Jovana Krstitelja?! Šta se, bre, crkve tiče i moja krsna slava, pa i ubistvo Jovanovo na solunskom dvoru gde ga je na prevaru namamio kralj Irod ne bi li sprečio ustanak Srba podignut protiv Rimljana, ali i mesnih Grka i Jevreja... K. G. Jung, moj guru iz Švice, klima glavom u znak odobravanja: „U pravu si! Car Konstantin i njegova carigradska kamarila nisu samo dislocirali Bibliju iz Srbije i Makedonije, čak, u Judeju, već i sve arijske praznike prekrili mrežom hrišćanskih svetaca. Jovana Krstitelja su pak i prisvojili, mada je i on iz Davidovog, to jest, Vidovog plemena. Zato ti se otac i javio da bi te na to podsetio...“ A sve ovo sa ocem, dešava mi se uoči protosrpskog naučnog skupa u „Sava centru“ na kome sam hteo da učestvujem sa radom o Nojevom potopu. Po meni, biblijski Potop nastao je kada su se ostaci Panonskog mora sručili kroz Đerdap i potopili Nojevu nesrećnu zemlju, a koja se danas zove – Crno more. Obavestim o mojoj nameri g. Antića, a on mi, u ime organizatora, mejlom odgovara da moja teorija „nema realnog osnova“ pošto je Crno more „nestalo pre 50 miliona godina“(!??) a ne „poslednjih desetak hiljada“. Tako, šatro, tvrdi „ozbiljna“ nauka koju kroje idioti sa američkih i inih univerziteta i njihovi srpski klonovi. Ne budem lenj te zaposlim Bilju i Sašku, te mi na internetu nađu da je Panonsko more staro „samo“ 600.000 godina, a u Saškinom udžbeniku geografije Panonsko more staro je svega 200.000 godina i da se prvo pretvorilo u slatkovodno jezerce koje je potom sa Dunavom iscurilo, kroz Đerdap, u Crno more. Zato je Homer i nazivao Dunav – OKEANSKOM REKOM koja se „kružno kretala“ praveći sifone, ali i čepove u Đerdapu, pa kad se čep, kao u lavabou punom vode, otčepio, ta silna vodena masa jurnula je na Noju. Ovaj se pak barkom nasukao na Karpate i posle obodom bivšeg Panonskog mora naselio u Podunavlju. Otud i imamo Nojevu alku kod Golupca, Avale i na Povlenu. Otud i Lepenski vir i vinčansko pismo, a otud i najstariji, to jest, srpski kalendar po kome smo u 7521. godini. Bajdvej, britanski arheolozi cene da se Potop desio pre oko 8.000 godina. Večeram ljut letnji pasulj po pomrčini, pijem neki tikveški „roze“, pa zaspim u ligeštulu, tu, pored „smederevca“. A moja Crna me ovako, u snu, teši: „ Pusti ti sve te Antiće i Deretiće, protosrbuj sam za sebe, jer oni ne mogu da te prate. Oni još slave Svetog Savu i Nemanju, a i tvog rođu Jovana Krstitelja iz Kumanova drže za nekakvog Galilejca iz Kumrana pored Mrtvog mora...“