Država ubija prodaju

Od početka godine do kraja avgusta, banke u Srbiji odobrile su nešto više od 4.500 stambenih kredita, što je dvostruko manje nego u 2011, a petostruko manje poredimo li sa brojem odobrenih kredita u 2009. godini, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije. Sa druge strane, ponuda nekretnina već nekoliko godina sve je slabija, a dodatan zastoj na ovom tržištu napraviće novi propisi najavljeni od strane ministarstava finansija i pravde, tvrde agenti za nekretnine. Prema rečima Kaće Lazarević, suvlasnice agencije Alka, zbog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak, kojim je predviđeno povećanje poreza na kapitalnu dobit sa 10 na 15 odsto, i ovo malo prodavaca koji su primorani da prodaju stanove sada će odustati. Ili će sačekati da istekne rok od 10 godina koliko je potrebno da budu vlasnici nepokretnosti da bi ih država oslobodila plaćanja ovog poreza. Podsećajući na to da je država pre dve godine, pozivajući se na krizu i oživljavanje tržišta nekretnina, odlučila da isti porez smanji sa 20 na 10 odsto, Lazarevićeva kaže da joj nije jasno zašto nova vlada sada povećava porez ako je tržište nekretnina i dalje na kolenima. Porez na kapitalnu dobit plaća se prilikom prodaje nepokretnosti, a osnovicu za plaćanje predstavlja razlika između kupovne i prodajne cene nekretnine. Primera radi, ukoliko ste stan kupili za 50.000, a prodali ga ili nameravate da ga prodate za 70.000 evra, dužni ste da platite 3.000 evra poreza na kapitalnu dobit. Agenti za nekretnine kažu da je promet nepokretnostima pao skoro 40 odsto, gradnje stanova skoro da i nema, a na tržištu osim što nema kupaca, nema ni kvalitetnih novih stanova. Jedino što se prodaje, kažu, jesu stari stanovi. Ipak, Nebojša Nešovanović, iz kompanije DŽons Leng Lasal kaže za NIN da povećanje poreza na kapitalnu dobit neće drastično promeniti stanje na tržištu, jer je problem u nedostatku kupaca, a ne prodavaca stanova koji su i obveznici ovog poreza. „Neko ko mora prodati stan, uradiće to bilo da je porez 10 ili 15 odsto. Ne verujem da će se sada osetno usporiti prodaja stanova zbog ove odluke države“, kaže Nešovanović za NIN. Kaća Lazarević objašnjava da je problem i u tome što iznos poreza utvrđuje Poreska uprava na osnovu procenjene vrednosti stana, te da se sve svodi na diskreciono pravo jednog organa da „razreže“ iznos poreza. „Problem sa tržištem nekretnina je što je ono haotično i neuređeno. Niti imate licencirane investitore, niti licencirane agencije. Niko od nadležnih do sada nije pokazao interesovanje da sredi situaciju u ovom sektoru“, tvrdi suvlasnica Alke. NIN iz nadležnog Ministarstva za urbanizam i građevinu nije dobio odgovore na pitanja imaju li nameru da poboljšaju uslove gradnje i prometa nepokretnosti i da li su imali u vidu usporavanje prometa na ovom tržištu nakon usvajanja izmena i dopuna poreskih zakona.  Stranci Agenti su uvereni da će kupovinu nepokretnosti usporiti i odluka Ministarstva pravde da promeni način dobijanja saglasnosti stranog državljanina da kupi stan. Naime, umesto potvrde u sudu koja se izdaje na osnovu postojećeg državnog propisa o reciprocitetu, odnosno spiska država sa kojima Srbija ima ugovor o mogućnosti kupovine stanova, nadležno ministarstvo donelo je odluku da budući kupac mora pisati „zahtev za objašnjenje o postojanju uzajamnosti…“, te čekati na odgovor suda osam dana, priča Kaća Lazarević. „Ne razumem otkud potreba da se menja već ustaljena praksa. Svi mi već znamo sa kojim državama Srbija ima reciprocitet“, kaže ona. Odgovor Ministarstva pravde nismo dobili do zaključenja ovog broja.