Naplati sam

Sve uspešne pregovore o formiranju vlade će političari u Srbiji opisati kao strateško dogovaranje o budućnosti Srbije i naše dece, dok će neuspešne pregovore isti akteri veoma lako opisati kao primitivnu, prostačku podelu plena gde oni, a nikako druga strana, nisu pristali na podle ucene. Trenutno najmoćniji političar u Srbiji, Aleksandar Vučić, napisao je pre četiri godine autorski tekst za NIN, u kojem je opisao kako su vođeni i kako su propali pregovori o republičkoj i gradskoj vlasti. Na prvom sastanku nesuđenih koalicionih partnera, posvećenom principima nove gradske vlasti, lider PUPS-a iz senke, Milan Krkobabić, saopštio je da su ti principi sasvim u redu, ali da želi da se odmah utvrdi da javno preduzeće Gradska groblja pripadaju toj partiji. Taj detalj je ostao duhovita ilustracija kako se deli politički plen, sve dok javnost prošle nedelje nije obaveštena da je Milan Krkobabić postao direktor Pošte Srbije. Krkobabić junior je u julu izašao u javnost sa stavom da predsedništvo PUPS-a ne prihvata koalicioni sporazum, jer je stranka koja ima samo dva mandata manje od Dinkićeve koalicije dobila samo jedan resor u vladi. U vanrednim noćnim pregovorima, pupsovci su dobili obećanje da će ta nepravda biti ispravljena kada se bude odlučivalo o rukovođenju javnim preduzećima, što je delimično ispunjeno sa Poštom, ali nije još poznato hoće li cena penzionerskih glasova biti plaćena još nekom bankom ili velikim javnim sistemom. Koliko, dakle, vredi poslanik ili odbornik na političkoj berzi? Ako zbog inflacije ta cena ne može da se utvrdi u valuti, koliko onda vredi u javnim preduzećima ili upravnim odborima vaistinu departizovanih preduzeća? ZAVOD Nedavno završenu bitku za Novi Sad obeležila je izjava gradonačelnika Novog Sada Miloš Vučevića da su demokrate i njihovi partneri nudili odborniku SPO Vojislavu Maleševu 50.000 evra da ne dođe na sednicu Skupštine na kojoj bi se biralo novo rukovodstvo. Pošto je rukovodstvo ipak smenjeno, pretpostavlja se da su odbornici SPO neumoljivo odbijali tako galantne ponude, ali je ta mala stranka nekako dobila najbogatiju firmu: Zavod za izgradnju grada. Pre nego što se novosadska tragikomedija završila, lider Romske demokratske stranke Bela Kurina za NIN je objasnio da je od demokrata ta stranka dobila SPENS, ali su njihovi ljudi odmah uvideli da je to preduzeće u ogromnim dugovima. Kurina je otvoreno i bez zaklanjanja iza viših interesa rekao da je toj stranci strateški interes da dobije Gradsko zelenilo i Čistoću kako bi se rešio problem nezaposlenosti Roma u Novom Sadu. Većina sagovornika slaže se da se poslanici ili odbornici veoma retko kupuju za novac, već da se obično njihova lojalnost dobija kroz neko bogato preduzeće ili poslovni prostor gde bi poslanik ili odbornik mogao da napravi priručnik za savremenu srpsku politiku, pod naslovom – naplati se sam. Poslednji koji je utvrdio cenu poslanika u Srbiji bio je vojvoda Šešelj koji je radikalskim kandidatima za poslanike naložio da potpišu menice na deset miliona dinara (tadašnja protivvrednost od 100.000 evra) koje bi bile aktivirane u slučaju da poslanici izađu iz stranke. Budući da je čitava stranka izašla iz parlamenta, te menice će se teško aktivirati u bliskoj budućnosti, ali nije jasno kako izgledaju menice drugih stranaka i poslanika. Politički insajderi iz vladajuće koalicije uvereni su da je glavna berza završena kada je napravljen dogovor o novoj vladi i kada je shvaćeno da je opozicija u rasulu. „Socijalisti i ursovci su odlično trgovali, a posle su poslanici sami želeli da se sklone sa broda koji tone ili može da bude konfiskovan zbog korupcije“, rekao je jedan visoki funkcioner SNS-a. Napominje da je, navodno, odbijena ponuda SPO da se podrška njihovih poslanika zameni za Beogradski sajam, mesto u Upravnom odboru NIS-a, Sekretarijat za dijasporu i nekoliko odlično plaćenih mesta u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. Ma koliko moćne bile stranke u Srbiji, na njihovim računima je uvek bilo znatno manje novca nego na računima njihovih čelnika ili operativaca. Kada je uhapšen predsednik Pokrajinskog odbora tada vladajuće Demokratske stranke Goran Knežević, u sefu je pronađeno 160.000 evra koji su, prema njegovoj tvrdnji, dobijeni za finansiranje stranke od donatora poput NIS-a i Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine. Ta sredstva za običnog građanina deluju ozbiljno, ali za vladajuću stranku bi, ako bi verovali političarima, bilo dovoljno da se kupe tri odbornika u Novom Sadu, dok bi svi stranački aktivisti volontirali do kraja godine. KAFANA Istraživač organizacije za borbu protiv korupcije, Pištaljka, Ivan Ninić veruje da poslanike i odbornike uglavnom „kupuju“ privatne firme koje su bliske strankama na vlasti i koje te trasnfere uključuju u račune koje ispostavljaju vlastima. „Teško je govoriti o ceni, ali moglo bi se reći da republički poslanik vredi približno 100.000 evra, glas odbornika u Beogradu, Novom Sadu, Nišu ili nekom gradu sa većim budžetima mogao bi da vredi oko 50.000, dok bi u manjim sredinama taj iznos mogao da bude svega par hiljada evra. Većina tih transfera na lokalnom nivou se ranije izvodila tako što bi gradske vlasti zaposlile nekog člana porodice, ali je cena odbornika skočila kada su oni postali vlasnici mandata. Sada se lojalnost kupuje kroz davanje određenih poslova firmi u njihovom vlasništvu, legalizaciju bespravno podignutih objekata ili izdavanje javnog komunalnog prostora po bagatelnim cenama“, zaključuje Ninić, koji je do sada otkrio više korupcionaških skandala od istražnih organa. Vrednost mandata, međutim, zavisi i od toga i koliko je vlasti stalo do mandata nekog opozicionog odbornika. Kao primer može se navesti bitka za radikalskog odbornika u Čačku. Budući da je opozicija, predvođena DS, pred kraj mandata lokalne skupštine želela da smeni vlast pod kontrolom Velimira Ilića, odbornik je postao neobično važan. Ali je cena bila izuzetno niska: jedna strana je nudila posao članu porodice, a druga par hiljada dinara dnevno za kafanske troškove, jer je čitava bitka imala samo simbolički karakter. Programski direktor Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić smatra da se oslobađanjem poslanika ili odbornika nije povećala korupcija: „Možda je povećan broj učesnika u korupciji, jer su ranije koruptori, oni koji žele da utiču na političke odluke, razgovarali samo sa liderima stranaka, a sada moraju da razgovaraju sa svakim poslanikom pojedinačno. Ali stepen korupcije zbog toga nije povećan, čak bi se moglo reći da su se samo povećali transakcioni troškovi onih koji žele da kupe politički uticaj. A i rizik od otkrivanja korupcije je veći jer veći broj ljudi učestvuje u tom lancu.“  Primanja udvostručena Između 10. i 15. u mesecu na račune parlamentarnih stranaka se iz budžeta Srbije uplati 105,4 miliona dinara. Zanimljivo je da su novim Zakonom o finansiranju političkih stranaka, usvojenim prošle godine na osnovu preporuka Venecijanske komisije i Evropske unije, sredstva koja dobijaju stranke znatno uvećana. Tako G 17 sa deset poslaničkih mandata svakog meseca dobija od poreskih obveznika 5,4 miliona dinara; LJajićev SDPS sa jednim poslanikom manje - 3,4 miliona; SPO dobija dva a Nova Srbija i Savez vojvođanskih Mađara po 2,8 miliona. Polovinu ukupnih sredstava dobijaju Srpska napredna (27 miliona) i Demokratska stranka (oko 25 miliona); dok koalicija oko SPS može da računa na oko 17 miliona dinara mesečno. Stranke su preporuke iz Brisela veoma vešto iskoristile jer su umesto da uzmu 0,15 odsto budžeta - umanjenog za transfere drugim nivoima vlasti i organizacijama obaveznog socijalnog osiguranje, usvojile zakon prema kojem dobijaju 0,15 odsto budžeta Srbije, AP Vojvodine i lokalnih zajednica. Na taj način su primanja stranaka udvostručena. Ako poslanik odluči da napusti stranku, nema pravo da dobije sredstva iz budžeta, već to pravo imaju samo izborne liste koje su učestvovale na izborima i ostvarile parlamentaran status.