Jadikovanje

Deseti salon stripa u beogradskom SKC-u ambiciozno je zamišljen i, uprkos poznatim nam ekonomskim teškoćama koje su podrazumevale mnogo manji budžet nego ranijih godina, stvarno je junački „izguran“ od strane njegovog urednika Milosava - Mikija Pješčića i ekipe kojom je rukovodio! S jedne strane, na neke okolnosti koje su dovele do slabije recepcije u medijima, a koja je za sobom odmah povlačila i manji odjek u javnosti, očigledno nije moglo da se utiče. Prvo, zbog svojih raspoloživih termina, glavni, unapred najavljeni gosti, stripari Robert Kramb, Gilbert Šelton i njihove supruge nisu mogli da budu prisutni u vreme održavanja Salona. Oni su došli tri nedelje ranije i u Beogradu boravili svega nekoliko dana. Nesporno - spektakularno! Reakcija novinara i posetilaca je bila izuzetno snažna, ali je posledica bilo rasipanje energije publike. Jedan njen deo je smatrao da je Salon time i okončan, dok se drugi pomalo zasitio. Dalja konsekvencija je da su u vreme Salona u prvi plan izbila tri inostrana gosta, od kojih je samo jedan crtač. Baskijac Antonio Altariba teoretičar je stripa i, kao i Francuz Silvan Kordurije, scenarista. Crtač Roberto Dizo je autor osrednje stripske konfekcije. On je, čak i po italijanskim merilima, tamošnja druga ili treća liga. Drugo, neki najavljeni učesnici programa su se krajnje neodgovorno poneli. Na primer, niko iz redakcije Politikinog zabavnika se, i pored na dan dogovorenog, u svim programima najavljenog i lično Vladimiru Vesoviću potvrđenog učešća na obeležavanju 60 godina od ponovnog pokretanja časopisa - jednostavno nije pojavio. Bez ikakvog obaveštenja, objašnjenja ili izvinjenja! Više stotina okupljenih poštovalaca u velikoj sali ih je u udarnom terminu jedan sat uzalud čekalo. Treće, glavni urednik jednog od mnogih izdavačkih preduzeća koja su u holu ispred velike sale na spratu imala štandove sa stotinama naslova, žalio se kako je dnevno prodao jedva 2-3 komada. Neverovatno! Jadikovanje je zvučalo kao one „preslikane“ izjave prodavaca sa pijaca koje svakodnevno gledamo na TV: mušterija mnogo, svi se „muvaju“, ali skoro niko ništa ne kupuje. Nema narod para, sinko! S druge strane, možda postoje i okolnosti na koje je organizator mogao da utiče, ili akcije koje je mogao da, kao prethodnih godina, podstakne. Naime, jedan od naših najvećih prodavaca polovnih stripova, koji ima ugledno i legalno registrovano preduzeće tome namenjeno, a koji je želeo da ostane anoniman, rekao mi je da ove godine nedostaje podmladak. To je zbog nečega izostalo. On se plaši da se gubi kontinuitet u negovanju publike. Ako ostavimo sve ovo zakeranje po strani, podsticajna atmosfera i radost zbog prepoznavanja istih interesovanja, koji su se tokom bezbrojnih promocija, poseta izložbama, okruglih stolova, predavanja, crtačkih radionica, tribina i neformalnih druženja po bifeima i kafanama tih par dana neprekidno osećali između više hiljada posetilaca, što fanova, što autora - neprocenjivi su. Nijedne svađe! Dalje, bili su tu i mnogi posetioci iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, BiH, Crne Gore... Ipak je ovo najveća i najvažnija srpska stripska smotra. Da nam živi još godina sto!