Krugmanovci na jedno uvo

Fascinantno je to kako su kreatori nove ekonomske politike Srbije prečuli jedinu pametnu stvar koju je rekao Pol Krugman prilikom nedavne posete Beogradu, a to je da Srbija mora svim sredstvima podsticati izvoz, te da stoga ne sme imati precenjen dinar, počinje svoj razgovor za NIN profesor LJubomir Madžar. On kaže da umesto da u tome poslušaju jednog od najvećih svetskih ekonomista, vlasti u Srbiji složile su se sa Krugmanom u onome što je pogubno po Srbiju, a to je podsticanje javne potrošnje radi podsticanja privrednog rasta. „Na eksperimentu uoči izbora, odnosno tokom izborne kampanje kada se novac iz budžeta nemilice trošio, doduše od strane prošle vlade, videli smo da je Krugmanov recept na Srbiju neprimenjiv“, dodaje Madžar. Pa tako u privredi koja će ovu godinu, najverovatnije, završiti sa padom bruto domaćeg proizvoda od dva odsto, čija stopa nezaposlenosti preti da dostigne 30 procenata, koja ima veći odliv deviza nego priliv stranih direktnih investicija, budžetsku rupu koju ne može da zakrpi ni mađioničar i svakodnevnu pretnju dužničkom krizom, dinar iz dana u dan jača. Toliko da je od imenovanja Jorgovanke Tabaković na mesto guvernera Narodne banke Srbije, pre nešto više od dva meseca, kurs sa 119 dinara dospeo na 111,1 dinar za evro. Što naravno pogoduje i prezaduženim građanima, i još prezaduženijoj privredi i državi, ali nikako toj konkurentnosti koju je Krugman posebno podvukao. PONORI Dok iz NBS saopštavaju da je najnovije jačanje dinara posledica njihove restriktivne politike, ali i povećane ponude deviza za tržištu zbog odobravanja subvencionisanih kredita, Zoran Drakulić, iz Ist Point grupe, poručuje guverneru Jorgovanki Tabaković da se ne igra sa dinarom. Drakulić podseća da Tabakovićeva još nije obelodanila ko su ti špekulanti koji su doprinosili slabljenju dinara u prethodnom periodu i od nje traži da javnosti odgovori na nekoliko pitanja: „Da li srpska ekonomija zaslužuje ovako jak dinar? Koji su to izvoz i strane investicije uticali na ovu naglu apresijaciju? Koji to sada špekulanti, šaptači, stoje iza ovog kursa? Ili je možda u pitanju opet politika udvaranja dužnicima i uvoznicima? Koliko nas deviznih rezervi sve ovo košta? Da li je to sve realno pri ovakvoj inflaciji i da li je to jedini način rešavanja iste? Koliko nas to izvoza košta i koliko će zdravih izvoznika da strada? Može li sve ovo proći bez dugoročnih velikih posledica?“, pitanja su na koje Drakulić traži odgovor. „Ne budite kratke pameti. Umesto da stimulišete privredu, ubijate i ono malo zdravih izvoznika u korist uvoza koji je ugušio domaću proizvodnju. Sterilizacija dinara nas neće usrećiti, jer nas nelikvidnost, skupi dinarski krediti i `novi kurs` , još više vode u propast“, uveren je Drakulić. Sa druge strane, Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije, kaže da je trenutno jačanje dinara kratkoročno, te da ovakve performanse ekonomije i deficit u platnom bilansu mogu voditi samo njegovom padu. divljanje I da apsurd bude veći, uporedo sa jačanjem dinara divlja inflacija. Rast cena je toliki da je već u septembru godišnja stopa inflacije prešla 10 odsto, a procene govore da bismo u najpovoljnijem ishodu kraj decembra mogli sačekati sa 12 odsto. Ipak, mnogo su veće šanse da to bude 14 ili 15 procenata, pošto preliminarni podaci svedoče da će u oktobru, mesecu silnih poskupljenja, stopa inflacije biti četiri odsto, što je skoro onoliko koliko je trebalo da bude u celoj 2012. Ali vlast se oko toga ne potresa, mada se od ekonomista i privrednika može čuti da je inflacija mnogo opasnija no što se misli, te da nema nikakvog realnog uporišta za divljanje cena u situaciji kada država ima pad svih drugih makroekonomskih pokazatelja. Tako nam jedan privrednik sa uzdahom reče: „Kamo sreće da je inflacija posledica velikog investicionog buma, pa da je onda žrtvujemo radi ekonomskog rasta. Ali mi imamo pad privredne aktivnosti, a uporedo sa tim divljanje cena.“ I LJubomir Madžar kaže da se Srbija trenutno nalazi u najnepovoljnijoj mogućoj ekonomskoj situaciji, jer sa jedne strane pada ono što je poželjno da raste, a raste ono što je opasno. „Inflacija samo izleti iz Pandorine kutije i kada izleti jako se teško vraća na svoje mesto, a mesto joj je daleko ispod dvocifrenog nivoa. Takođe, kada se potrošači i privreda naviknu na visoku inflaciju, onda to vrši dodatni pritisak na cene i to nikome ne može doneti dobro“, kaže Madžar. Još jednu grešku u koracima aktuelne vlasti Madžar vidi u mešanju države u tržište, to jest najavama da bi posle zabrane izvoza nekih žitarica mogla uslediti i zabrana izvoza osnovnih životnih namirnica. „Protivnik sam bilo kakvog mešanja države jer ona obično samo pogorša stanje na tržištu. Pre ili kasnije, a uglavnom to bude pre, njene mere dovedu do još drastičnijih poremećaja i nestašica koje su onda gore i od visokih cena“, kaže ovaj ekonomski analitičar. Sa druge strane, ni od korova najava da će se država konačno pozabaviti stvaranjem uslova za povećanje konkurencije, čime bi građani Srbije imali i bolju ponudu, a time i niže cene. Umesto toga, imamo dogovornu ekonomiju države i proizvođača da se cene nekih namirnica privremeno smanje, kako bi se smirilo tržište i sprečio dalji rast inflacije i tako opet do neke nove pretnje nestašicama, drastičnih poskupljenja i svih drugih posledica nedovoljne konkurencije i kartelisanog tržišta. ODLIV Dok se država čvrsto opire odluci da, primera radi, dozvoli slobodan uvoz namirnica kako bi domaće proizvođače i trgovce pritisla da se odreknu dela svoje zarade, uvoz opet raste iz meseca u mesec. Prema najnovijim rezultatima Republičkog zavoda za statistiku, deficit u trgovini sa svetom se produbljuje, jer je izvoz za prvih osam meseci ove godine povećan tek 1,1 odsto u odnosu na isti period lane, ali je zato uvoz rastao po stopi od 5,6 odsto. Slično je i sa stanjem u platnom bilansu zemlje, gde već mesecima imamo situaciju da odliv deviza iz Srbije pretiče priliv. Tako podaci Ministarstva finansija pokazuju da od januara do avgusta imamo priliv stranih investicija od 465 miliona evra, ali je u istom periodu iz zemlje izneto 637 miliona. Prema ekonomskim analizama, godinu bismo mogli završiti sa padom BDP-a od dva odsto, a jedina slamka spasa, veruju ekonomisti, jeste najava ministra Dinkića da će prepoloviti deficit budžeta u narednoj godini. Ipak, profesor Đukić kaže da je tako nešto malo verovatno bez reforme javnog sektora. Zato veruje da će Srbija tek naredne godine imati ozbiljne probleme sa krpljenjem budžetskog deficita, ne može se nadati uspešnoj prodaji evroobveznica, pošto će njihova cena sasvim sigurno biti viša nego ove godine, a postavlja se pitanje i koliko će emisije biti prodato. Naime, ako investitori Srbiju procene kao suviše rizičnu, ni visoka kamatna stopa nam neće pomoći. Madžar zato zaključuje da bi Vlada relativno skoro, mada je nemoguće precizirati kada, mogla pasti na ispitu redovne isplate plata i penzija, jer joj se ta omča opasno steže oko vrata. I šakom i kapom I dok para u budžetu nema, a investicioni saldo beleži minus, u Ministarstvu finansija i dalje se ponose dodelom novca poreskih obveznika investitorima. Najnoviji ugovori o bespovratnoj pomoći ulaganjima iznose 32 miliona evra koji će biti podeljeni za 22 investicije koje bi u Srbiji trebalo da otvore 5.000 radnih mesta i investiraju 120 miliona evra. Isti trend će se, ponovio je ministar Dinkić, nastaviti i naredne godine, kada je planirano da osam milijardi dinara budžetskih para pripadne investitorima koji otvaraju nova radna mesta, iako ekonomisti sve češće apeluju da se sa subvencijama mora stati. Ni neposlušna statistika nikako da „podrži“ ministra finansija i privrede u njegovoj oceni da boljeg recepta od subvencionisanja nema, pa tako svaka nova anketa o radnoj snazi pokaže sve veću stopu nezaposlenosti.