Ura, bolji smo od Amerike

Međutim, zašto se broj ovih aparata za ličnu upotrebu ovde računa preko „domaćinstva“ ne zna se, ali zato USAID statistika baca dodatno svetlo na srpske korisnike. Elem, građani Srbije do 30 godina, od kojih je trećina nezaposlena, čine 40 odsto udela u mobilnoj potrošnji, koriste više SIM kartica, imaju 16 poziva na dan, šalju 15 poruka, a polovina spravu koristi i za internet. Zanimljivo je i da stopa pristupa internetu putem telefona strmoglavo pada kod zaposlenih između 30 i 59 godina i ocenjuje se kao „skromna“. A još je interesantnije da su mladi i nezaposleni „neosetljivi na cene“, a stariji i zaposleni „vode računa o troškovima“, pa i SIM karticu koriste 4,8 godina. To ne važi za razvijeni svet, gde zaposleni baš jurcaju za novim modelima, pa analitičari predviđaju da će broj smartfona za tri godine da skoči na dve milijarde. Što je neverovatan rast, kada se zna da je prvi mobilni napravila Nokija 1996, a Epl tek 2007. svojim ajfonom izazvao darmar na tržištu, razmrdavši do daske i konkurenciju. Ali, „tržišni zakoni su poznati, na početku se kupuje bilo šta, zatim raste stepen selekcije, da bi na kraju ostalo mesta samo za najkvalitetnije proizvode“, rekao je još odavno Marsijan Hof, otac mikroprocesora. Zato sad i imamo „bojište na kojem se vode žestoke borbe“, kako procenjuje „Strategy Analytics“. U toj tuči za kupca, svi igrači znaju da se telefoni sve manje koriste za telefoniranje, a sve više za zabavu i šoping, pa zasipaju tržište aplikacijama kao konfetama, među kojima ima neviđeno glupih, poput one koja omogućava umrežavanje dok ste na klozetskoj šolji sa drugima koji su na istoj, a koju je kupilo 300.000 ljudi. Kupoholičarsku strast ne ometa ni to što kroz android-aplikacije cure podaci, a osam odsto softvera nema ni standardni sistem zaštite. To je pokazao i prošlonedeljni test najpopularnijih aplikacija na “Google Play Store”, kada su istraživači napravili lažni „WiFi” hotspot i dokopali se bankovnih računa korisnika. „To je realan rizik, ali i u saobraćaju znaš da se događaju nesreće, pa opet voziš auto“, rezon je zavisnih od e-kupovine. Srbija je baš zbog nerazvijene zaštite na evropskom dnu, pa je e-trgovina ovde i dalje na nivou „statističke greške“ i važi za alternativu. Recimo, prošlogodišnji prosek veb-trgovanja po glavi stanovnika u EU je bio 860 evra, a u Srbiji 60. Konkretno, na Limundu i Kupindu, srpskoj veziji Ibeja, dnevno se proda oko 4.000 artikala, ali mnoge uplate se i dalje rade tako što kupac trkne do pošte. U isto vreme Ibej od veb-trgovine ima blizu četiri milijarde dolara prometa, te porast prihoda od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. A začeo se tek 1995, kada je Pjer Omidijar iz Kalifornije došao na ideju da razmenjuje pez-bombonice i proda pokvareni laser. Za 17 godina je Ibej (skraćeno od „Echo Bay“) evoluirao u najveću aukcijsku patformu na internetu, koja korisnike upućuje na učlanjenje u PejPal sistem. Ali, ovaj najsigurniji i najbrži način plaćanja diljem planete u Srbiji je opet odložen, sada za 2013, jer “platni sistem nije prilagođen razvoju e-poslovanja”. Uzgred, Hrvatska ima svoj PejPal, a Srbija je u grupi s Crnom Gorom, Makedonijom i još nekim zemljama, pa mora da čeka da i one ispune uslove. A dok se čeka, može da se gleda šta ljudi licitiraju na Ibeju i vidi da pored mora dobrih stvari, ima i tona bizarnih. Neki prodaju dušu, drugi nevinost, a licitirani su i sendviči Britni Spirs (prodat za 500 dolara) i DŽastina Timberlejka (prodat za 1.025 dolara) , te Bred Pit u humanitarne svrhe. Ništa čudno onda što su se i autori Simpsonovih ljuto našalili na račun Ibeja. Elem, u epizodi crtaća u kojoj Homer gostuje na TV Foks, cure lažne vesti da Evropa prodaje Grčku na Ibeju, kako je američki Kongres odložio smak sveta za 2013, a pokojni Stiv DŽobs predstavio “IGhost”. Novi telefoni Stižu LG Neksus 4 s Androidom 4.2, Nokija Lumia 510s „Microsoft Office Mobile” paketom aplikacija i novi Samsungov Galaksi s QWERTY tastaturom, a Sonijevi telefoni „Xperia T” i „Xperia V” dobijaju nadogradnju na „Android 4.1 Jelly Bean”. Krcati bakterijama Američki naučnici tvrde da mobilni telefoni vrve od bakterija i da ih mi hranimo. Korisnici tvituju i sa klozetske šolje, pa se na testiranim aparatima našao visok nivo fekalne kontaminacije, između 2.700 i 4.200 jedinica koliform bakterije. (U vodi za piće granica je manja od 1 jedinice na 100 ml vode).