Katran i perje

Ideja o kojoj bi valjalo razmisliti: sud u Klivlendu, u američkoj državi Ohajo, osudio je ženu na nošenje transparenta na kome piše da je idiot, zbog toga što je vozila po trotoaru da zaobiđe školski autobus koji je stajao na stanici. Tridesetdvogodišnja Šina Hardin moraće da stoji na raskrsnici dva dana za redom po sat vremena, sa tablom na kojoj piše „Samo idiot vozi po trotoaru da bi obišao školski autobus“. Ženi za koju se ne može reći da je bila neoprezna, nepažljiva, usporenih refleksa ili bilo šta slično što bi, bar donekle, moglo opravdati sumanut postupak u saobraćaju, biće oduzeta vozačka dozvola na 30 dana, a moraće da plati i sudske troškove u iznosu od 250 dolara. Nije ni to zanemarljivo, ali, ipak, teško da neka od te dve kaznene mere ima kapacitet da je upropasti onako kako će je, kako u njenom tako i u pamćenju sugrađana, negativno obeležiti etiketa „idiota“ kojom će se kititi po nalogu čuvara pravde. I teško da će joj ikad više pasti na pamet da ponovi idiotsku vožnju kojom je sve to zaslužila. Nije li upravo to suština kažnjavanja – da se počinilac spreči da ponovi kazneno delo, ali i da njegov primer i druge odvrati od sličnih demonstracija bahatosti i nedostatka pameti? Kada je u Srbiji decembra 2009. stupio na snagu novi zakon o bezbednosti saobraćaja, kojim su određene oštrije kazne i nova pravila ponašanja za volanom, jedan od proklamovanih ciljeva bio je da 2012. imamo 50 odsto manje poginulih u odnosu na 2001. Pokazalo se, nažalost, da predviđeni kazneni bodovi i visoke novčane kazne nisu dovoljni za prevaspitivanje vozača koji postaju smrtonosniji od NATO avijacije. Jer, čak i kada je zabeleženo smanjenje ukupnog broja saobraćajnih nesreća (tokom 2011. bilo ih je za šest odsto manje u odnosu na 2010) broj poginulih nastavio je da raste. Tokom 2011, tako, u saobraćaju je život izgubilo 728 ljudi, što je osam odsto više nego prethodne godine. Svi su izgledi da će do kraja ove godine konačna cifra biti veća od 800, s obzirom na činjenicu da je samo u tri letnja meseca poginulo 230 ljudi, što je za tri odsto više nego u istom periodu prošle godine. I sve to u uslovima smanjenog intenziteta saobraćaja, do koga je dovelo pooštravanje ekonomske krize. Dve teške saobraćajne nesreće koje su, tokom poslednjeg vikenda u Beogradu izazvali pijani vozači, podstakle su Milana Vujanića, šefa Katedre za bezbednost na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, da ponovi svoj predlog da se vozačima zatečenim u saobraćaju u stanju teške alkoholisanosti trajno oduzme dozvola. Taj predlog već se nalazio u radnoj verziji Zakona o bezbednosti saobraćaja, ali je Ministarstvo saobraćaja ublažilo odredbu – da bi je na dnevni red ponovo vratila pogubna statistika beležena na razvaljenim srpskim drumovima. A možda bi valjalo razmisliti i o ideji da se nasilnici nekako javno osramote, da se „steše“ ono njihovo umišljeno ogromno „ja“, zbog koga misle da su nedodirljivi i svemoćni i da im je dopušten svaki oblik gaženja drugih? Možda je, u zemlji u kojoj su zgažene moralne norme i devastiran sistem civilizovanih vrednosti, vreme za povratak katranu i perju?