Banka za potkusurivanje

Čak i ako bi pokrajinska Vlada u Razvojnu banku Vojvodine (RBV) odmah upumpala 15 milijardi dinara ili oko 130 miliona evra keša, to bi bilo dovoljno da se pokriju gubici koji mogu nastati na osnovu već odobrenih rizičnih kredita, od kojih neki teško da će ikada biti naplaćeni. Branko Popović, savetnik za bankarski sektor ministra finansija Mlađana Dinkića, poredi za NIN situaciju u RBV sa stanjem u Novoj Agrobanci pre likvidacije. Zbog toga ni rešenje za RBV ne može biti bitno drugačije, jer bi se dokapitalizacijom samo nastavila agonija, smatra on.

Još jednom bismo zamenili dobar novac za loše plasmane, a taj luksuz ne možemo sebi da priuštimo. Tim pre što je RBV već dokapitalizovana i to pet puta sa ukupno 18 milijardi dinara. I kakav je efekat? A ako nije uspelo prethodnih pet puta, šta je garancija da će ovoga puta biti išta drugačije, pita Popović, za koga je i to dokaz da nije bilo spremnosti da se problem reši.

Zato je, kaže, Ministarstvo finansija predložilo vojvođanskoj vladi kao većinskom akcionaru da RBV prestane da postoji kao pravno lice, a da se njena imovina i obaveze prenesu na neku drugu banku, koja bi je preuzela. Pošto smo već saterani u ćošak, ovo je najmanje loša opcija za stabilnost finansijskog sistema, a taj model je kao najadekvatniji prepoznao i MMF, kaže Popović. On objašnjava da kontrolisani i uređeni izlazak RBV iz bankarskog sistema podrazumeva da se oko 250 miliona evra osiguranih i neosiguranih depozita sa jedne i 150 miliona evra zdrave aktive sa druge strane prenese nekoj drugoj banci, a nezvanično su za RBV zainteresovane Sosijete ženeral, Erste i AIK banka. Za nedostajućih 100 miliona evra zdrave aktive, Popović predlaže da Srbija i Vojvodina emituju po 50 miliona evra vredne obveznice, a ne da taj odnos bude srazmeran vlasničkom udelu u RBV od 63:23 odsto u korist autonomne pokrajine. RBV bi, sa svim obavezama i potraživanjima, preuzela banka koja na aukciji pristane na najnižu kamatnu stopu na te obveznice sa rokom dospeća od tri do pet godina.

DUŽNICI Goran Kostić, od 11. oktobra novi predsednik izvršnog odbora RBV, kaže za NIN da više od 90 dana kasni otplata 14 milijardi dinara kredita, od čega je 80-85 odsto odobrila Metals banka, pre nego što je, pre tri godine, njenim pripajanjem Fondu za razvoj Vojvodine i nastala Razvojna banka Vojvodine.

U bankarskim krugovima NIN saznaje da je Metals banka, pre nego što joj je NBS u oktobru 2008. uvela prinudnu upravu, odobrila 8,5 milijardi dinara, što je u to vreme odgovaralo sumi od oko 100 miliona evra, firmama čiji je formalni vlasnik bio kontroverzni biznismen Mile Jerković. Odnos Metals banke i Jerkovića izvori NIN-a porede sa Agrobankom i Radosavom Laletom Sekulićem, koji je tu banku, po sličnom receptu, ojadio za više od 60 miliona evra. I Jerković je kreditima kupovao društvene firme, koje je kasnije stavljao pod hipoteku da bi se još više zadužio. I tako dok dug nije dogurao do 8,5 milijardi dinara. Bez kamata!

Višemilionski krediti u evrima odobreni su i firmama koje su bile vlasnički povezane sa tadašnjim predsednikom IO Metals banke, Ananijem Pavićevićem i članovima njegove porodice. Epilog takve prakse na kraju 2008. bio je gubitak od četiri milijarde dinara, koji nije mogao da se pokrije postojećim kapitalom, pa se krenulo u seriju dokapitalizacija, a nešto kasnije banka je pripojena Fondu za razvoj Vojvodine i promenila je ime u RBV.

Gotovo sve privatizacije u kojima je Jerković učestvovao su poništene, ali su dugovi prema banci ostali. Potpredsednik vojvođanske vlade Goran Ješić nedavno je potvrdio da je nekoliko desetina miliona evra kredita odobreno preduzećima u kojima je poništena privatizacija. On se, ipak, nada da će RBV uspeti da naplati deo tih kredita kada se proda 44.000 hektara, kojima posle poništenja privatizacije upravlja Agencija za privatizaciju.

Goran Kostić je za NIN potvrdio da su najveći dužnici RBV povezana lica, kojima je zbog krivičnih dela oduzeta imovina. Uz to, 55 preduzeća u stečaju duguju 7,3 milijarde, a devet firmi u restrukturiranje tri milijarde dinara. Najviše loših kredita odobreno je poljoprivrednim preduzećima, kod kojih je poništena privatizacija, precizira Kostić. On je uveren da će neki od tih kredita moći da se naplate. Kao primer navodi poljoprivredni kombinat Bačka iz Sivca, koji duguje 1,3 milijarde dinara, ali zato banka ima hipoteku na 2.400 hektara oranica prve klase, čija je tržišna cena bar 7.000 evra po hektaru. Ta hipoteka ne može sada da se aktivira, jer je firma u restrukturiranju, a čim se taj proces okonča banka će tu zemlju bez problema moći da proda i da se naplati 100 odsto, kaže Kostić.

GUBICI Branko Popović, pak, tvrdi da svešto se do sada desilo potvrđuje da je RBV rupa bez dna i da ovu agoniju treba okončati što pre. Dinkićev savetnik je ubeđen da je odavno prošao momenat kada je RBV izgubila sve šanse za ozdravljenje i ističe da je Vlada Srbije i u slučaju Nove Agrobanke pokazala da kancer u sistemu želi da odstrani da se ne bi širio. To je naš glavni motiv i u slučaju RBV. Kao što bi dokapitalizacija Nove Agrobanke bila rasipnička i neodgovorna, isto važi i za RBV. Bio bi to čist avanturizam novcem poreskih obveznika, kaže Popović, uz opasku da ne zna da li je RBV bio politički projekat, ali tvrdi da ta banka nije održiva bez stalnih, novih infuzija.

Za Kostića je nova dokapitalizacija bolja od prodaje. Ako ste u banku koja ima ogroman potencijal i vlasništvo nad hiljadama hektara najplodnijih oranica do sada uložili 18 milijardi dinara, a neko vam ponudi da se tog vlasništva odreknete i pritom to odricanje platite direktno 5,8 milijardi i indirektno 10 milijardi dinara, logično je da odlučite da ćete banku dokapitalizovati. Zašto bi druge banke bile zainteresovane za nas, da nemamo nikakvu vrednost i da smo potpuni gubitaši, kaže Kostić.

I vojvođanska vlada misli da će se šesta dokapitalizacija razlikovati od prethodnih pet, ali Popović ističe da se emisijom obveznica sa rokom dospeća do 30 godina možda i može rešiti problem solventnosti, ali ne i likvidnosti. On kaže i da bi najgore bilo da banka nestane na nekontrolisani način, jer to onda može uzdrmati ceo bankarski sistem. Zato poručuje da Vlada Srbije neće dozvoliti da se negativni efekti iz RBV prošire na ceo bankarski sektor. Istovremeno, on kaže da nema ništa protiv da Vojvodina ima razvojnu finansijsku instituciju, kojom će moći da se podržava brži regionalni razvoj, ali ona neće moći da prikuplja depozite građana, privrede i javnog sektora. Možda je moguće u takvu instituciju preneti i ceo kreditni portfolio RBV, posebno ako je u njemu tako vredna zemlja i nekretnine kao što se tvrdi.

Dramatičan rast gubitaka je drugi ključni problem sa kojim se RBV suočava. Oni su za samo šest meseci, od kraja prošle do sredine ove godine povećani skoro 12 puta, sa 579 miliona na 6,88 milijardi dinara! NIN-u je potvrđeno da je zaključno sa septembrom gubitak dostigao 7,9 milijardi dinara, a još na kraju 2011. revizori iz KPMG su upozorili da je odnos kapitala prema rizičnim plasmanima pao na samo 6,4 odsto, dok je zakonski minimum 12 procenata! To je bio i razlog zašto je država u prvoj polovini ove godine u RBV već uložila 6,5 milijardi dinara. Da to nije urađeno kapital banke bi davno spao na četiri milijarde dinara, koliki je bio i na kraju 2008. kada je uvedena prinudna uprava u Metals banku.

FRIZIRANJE Bankari za NIN objašnjavaju da je tako dramatičan rast gubitaka moguć samo ako se ranije krilo pravo stanje i ako su se do kraja 2011. frizirali bilansi. Recept za to je vrlo jednostavan. Dovoljno je da se kao siguran tretira kredit za koji je izvesno da neće biti naplaćen. U tom slučaju banka ne mora da rezerviše kapital za pokriće potencijalnih gubitaka i automatski su joj finansijski pokazatelji na papiru neuporedivo bolji nego u stvarnosti. Kvaka je samo što na kraju uvek đavo dođe po svoje.

Goran Kostić za NIN kaže da je uveren da RBV ima perspektivu, jer tek sada počinje da radi kao prava banka. Uz to, samo u osnovnim sredstvima ima tri milijarde dinara vrednu imovinu. Kao primer navodi da je bivše rukovodstvo Metals banke za 120.000 evra kupilo mercedes, jedan od dva takva registrovana u Srbiji, a sada je taj automobil na prodaji.

U finansijskim krugovima s pravom se postavlja pitanje kako je moguće da je država kao većinski vlasnik dozvolila da u kratkom roku od samo nekoliko meseci najpre bude likvidirana Agrobanka, a i RBV ima velike probleme. Nije jasno ni zašto u ovom slučaju NBS nije reagovala na isti način kao kada su otkriveni dugo prikrivani gubici Metals banke. Uz to, sve je više onih koji smatraju da bi NBS mogla da iskoristi i drugu zakonsku mogućnost i povuče saglasnost koju je svojevremeno dala AP Vojvodini da preuzme Metals banku, uz vrlo jednostavno obrazloženje da ni pet dokapitalizacija nije bilo dovoljno da se ta banka postavi na zdrave noge!

Iako za finansijske eksperte slučajevi nekadašnje Metals, sadašnje RBV i Agrobanke liče kao jaje jajetu, uz obrazloženje da su se krediti olako odobravali, bez odgovarajućeg obezbeđenja da će ikada biti vraćeni, ceo slučaj poprimio je i političku dimenziju. Različito viđenje mogućeg rešenja tumače se i kao sukob na relaciji Beograd - Novi Sad ili između nove (republičke) i stare (pokrajinske) vlasti. To je još jednog dokaza da u Srbiji ništa ne može da prođe bez političara, koji se u sve mešaju. A i bez njih situacija je veoma komplikovana, jer bi propast još jedne državne banke mogla da bude uvod u novu, mnogo opasniju opsadu banaka od one iz oktobra i novembra 2008.

Hapšenja

Premijer i ministar policije Ivica Dačić nedavno je najavio nova hapšenja za loše poslovanje RBV, a očito je mislio na nepravilnosti u radu Metals banke. Ta istraga traje već četiri godine, a svojevremeno je privedeno devet osumnjičenih, među kojima i bivši predsednik IO Metals banke Ananije Pavićević i dva njegova sina, Aleksandar i Dejan, direktori privatnih firmi Pankomerc i Komprodukt iz Novog Sada. Svi se terete da su banku oštetili za oko 18 miliona evra. Osumnjičenima je, iako njihove firme nisu bile kreditno sposobne, odobren veći broj kredita pod povoljnijim uslovima i bez adekvatnog obezbeđenja naplate. Pošto dužnici nisu mogli da vrate pozajmicu, banka je, procenjuje policija, oštećena za 1,6 milijardi dinara, ili za 18 miliona evra.

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala ranije je potvrdilo da se Metals banka nalazi pod istragom u okviru akcije Balkanski ratnik zbog sumnje da su članovi klana narko-bosa Darka Šarića preko te banke prali novac, zbog čega je u novembru 2010. uhapšen i Srđan Petrović, bivši prinudni direktor, a kasnije i direktor Metals banke, koji je na to mesto došao umesto Ananija Pavićevića.

Goran Kostić, sadašnji predsednik IO RBV, kaže da je banka zainteresovana da se svi ti procesi što pre okončaju, ali to zavisi od tužilaštva i sudova. Jedan predsednik Izvršnog odbora je procesuiran i osuđen, a drugi postupak je u toku i upravo zbog toga nemam prava da komentarišem ovaj slučaj, kaže Kostić.

Depoziti

Da je RBV bankrotirala, država bi kao garant za sve uloge do 50.000 evra morala da isplati oko 130-140 miliona evra osiguranih depozita. Istovremeno bi bez dela svojih uloga ostali svi koji u toj banci drže više od osigurane sume. U tu grupu spadaju i razne državne institucije, lokalne samouprave, preduzeća i pojedinci koji drže na računima u RBV oko 100 miliona evra neosiguranih depozita.