Platforma, tajna koje nema

Da Srbija raspolaže svojom imovinom na Kosovu i Metohiji, imala bi električnu energiju narednih 100 godina. Ali srpske vlasti na pitanja o strategiji za platformu u predstojećoj fazi pregovora sa Prištinom, koja će se odnositi na energetiku, ne odgovaraju kao da tu činjenicu uvažavaju. Prebacuju loptu sa jedne institucije na drugu i ne odaju utisak da su svesne tog kosovskog potencijala. Iz Beograda nije bilo adekvatne reakcije ni prilikom poslednje prodaje elektrodistributivne mreže firmi Čalik end Limak za 26,3 miliona evra. Ovaj turski konzorcijum mrežu od 400.000 korisnika preuzeo je od Kosovske energetske korporacije, preduzeća osnovanog 2005, koje upravlja imovinom EPS-a, proizvodnjom uglja i električne energije i njenom distribucijom. I to, odlukama privremenih vlasti u Prištini i Unmika.

Više podataka o energetskom potencijalu KiM može se pronaći u nezavisnim studijama, zvaničnim procenama domaćih i stranih organizacija, nego u institucijama države Srbije. U jednoj od takvih, studiji Nenada Popovića, bivšeg šefa Ekonomskog tima za KiM i jug Srbije, Otvoreno o ekonomiji KiM, može se videti da je imovina EPS-a na teritoriji KiM vredna više od tri milijarde dolara. Od 1. jula 1999, međutim, EPS ne upravlja svojim kapacitetima na Kosovu. Iako je 40 odsto sredstava nekadašnjeg Fonda za razvoj SFRJ, u koji je Srbija uplaćivala više od polovinu novca, odnosno 5,5 milijardi dolara, iskorišteno za izgradnju i razvoj termoelektrana i distributivne mreže na teritoriji KiM, stoji u Popovićevoj studiji.

REZERVE Na KiM posluju tri javna preduzeća koja se još uvek vode u sistemu EPS-a, a to su Kopovi, Termoelektrane i Elektrokosovo distribucija. Elektroprivredni sistem na KiM pre 1999. proizvodio je 4,2 milijarde kilovat sati godišnje, što bi izraženo u današnjem novcu bilo oko 170 miliona evra. Danas je daleko do tih rezultata.

Na Kosmetu je 76 odsto ukupnih rezervi uglja, najznačajnijeg domaćeg energenta, čiju je vrednost Volstrit žurnal procenio na 300 milijardi dolara. Dragoman Rabrenović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu kaže za NIN da Srbija ni u kom slučaju ne bi smela da se odrekne tog ogromnog potencijala. Srbija mora da pronađe način da iskorištava deo tog potencijala, makar kroz neku vrstu sufinansiranja. Iako u bilansnim stanjima ne računamo Kosovo već od devedesetih, trebalo bi da zadržimo prava na te potencijale u pregovorima. Na osnovu trenda sadašnje proizvodnje u Kosovskom basenu, može se govoriti o višedecenijskoj eksploataciji i proizvodnji električne energije, a ukoliko bi otpočela eksploatacija u Metohijskom basenu onda bi se ista proizvodnja utrostručila, kaže Rabrenović.

On objašnjava da u dva ugljena basena, Kosovskom i Metohijskom, zajedničke procenjene rezerve iznose preko 13 milijardi tona. Kosovski basen prostire se na 160 kvadratnih kilometara, što je najveći basen uglja u bivšoj Jugoslaviji. Prosečna debljina ugljenog sloja je 40-50, a negde i 100 metara. Vrsta uglja je lignit, čija je upotrebna vrednost danas uglavnom ograničena na energetsko gorivo u termoelektranama. Metohijski basen nije u celosti istražen od perioda kada je bio pod ingerencijom srpskih kompanija. Poznato je da se pod ugljem nalazi preko 100 kvadratnih kilometara i da su slojevi lignita slični Kosovskom basenu, objašnjava Rabrenović.

SPOTICANJE Tačke spoticanja u pregovorima Beograda i Prištine, neće, međutim, biti samo vlasnički odnosi i prava na iscrpljivanje nego i već učinjene podele, otkazi i uzajamna zavisnost objekata i resursa, koje faktički u rukama imaju Srbi ili Albanci. Srbi struju ne plaćaju, najčešće je i nemaju, a ni Albanci ne stoje bolje. Portparol KEK-e Viktor Buzhala nedavno se žalio na preko 400 miliona evra duga i 15.000 tužbi za neredovno plaćanje struje, koja uveliko onemogućavaju rad ovog preduzeća. Problem je što bi ozbiljnije isključivanje struje srpskom stanovništvu moglo da povuče posledične prekide u važnim postrojenjima koje kontrolišu Srbi. I tako ukrug.

Borislavu Stefanoviću, bivšem šefu pregovaračkog tima sa Prištinom, žao je, kako kaže, šta ga NIN, a ne sadašnje vlasti, poziva na razgovor o mogućim rešenjima u energetskom sektoru na KiM. Više puta smo bezuspešno pregovarali na temu energetike, a cilj nam je bio da ovu oblast svedemo u legalne tokove i za jednu i za drugu stranu. Ključne teme, prema Stefanovićevim rečima, trebalo bi da ostanu: Oko 4.000 radnika koji su isterani sa posla, od kojih mnogi više tu i ne žive, a Srbija im uplaćuje minimalne zarade. Zatim, objekti na severu, problem dopremanja struje srpskim enklavama i kako zadržati Valač i Gazivode - dva najvažnija energetska postrojenja na severu.

Ali Stefanović, ipak, ne veruje u mnogo pomaka i dogovor. Bili smo spremni da EPS napravi svoje preduzeće sa sedištem u Prištini i da to preduzeće doprema struju iz Srbije. Priština to ne želi, jer je njima bilo važno da uzmu ključeve Gazivoda i Valoče, velike trafostanice preko koje Srbija severu isporučuje struju, jer su im strateški važne. To dokazuje da su pregovori koji su se vodili do sada bili od strateškog značaja, jer ovo jesu suštinska pitanja statusa, kaže Stefanović.

Da bi bilo jasnije, bez 400 miliona kubnih metara vode sa jezera, brane i hidrocentrala Gazivode kod Zubinog Potoka ne bi mogle da funkcionišu dve termoelektrane u Obiliću. Priština, razume se, bez naknade koristi ove resurse, a firma koja gazduje ovim postrojenjem je registrovana u Prištini. U TE u Obiliću, ugljenokope oko Kosova Polja i Gazivode Srbija je uložila milijardu evra, uglavnom iz inostranih kredita koje još uvek vraća. Na severu Kosmeta nalaze se i deo Trepče - Flotacija Kopaonik, topionica u Leposaviću i rudnici olova, cinka i srebra.

Trepča je jedina kompanija pod administracijom Unmika, ali to ne mora da se čita kao dobra vest. Holding RMHK Trepča imao je 1999. prihod od 200 miliona dolara, dok danas ima dug od oko 150 miliona evra. U vlasništvu Trepče je više od 30 rudnika, od kojih su svega četiri na teritoriji sa većinskim srpskim stanovništvom. U stvarnosti, Trepča je podeljena na dve - sever i jug. Tih 4.000 srpskih radnika otpuštenih iz Trepče, u junu 1999. i danas prima minimalne mesečne naknade od Srbije. Uopšte, EPS od te godine izdvaja oko 20 miliona evra godišnje naknada za 8.000 Srba koji su bespravno izgubili posao. Sa jednom kompanijom srpsko rukovodstvo severnog dela Trepče i srpska vlada, potpisali su prošle godine 50 miliona dolara vredan sporazum o preradi otpadnog materijala Trepče, koji je Unmik pozdravio, a Kosovska poverilačka agencija zaustavila njegovo sprovođenje. U severnom delu kompanije ljudi rade, dobijaju plate, a da ne postoje u poreskoj i drugim evidencijama. Stefanović podseća da je Unmik sve nadležnosti osim bezbednosti preneo na vlasti u Prištini. Oni se zbog toga, i kada je prodaja u pitanju, pozivaju na Rezoluciju 1244, jer je ta ovlašćenja Unmik na njih preneo. LJudima mora da se kaže da smo mi potpisali Atinski sporazum (Sporazum o energetskoj evropskoj zajednici, oktobra 2006, prim.aut.) koji na osnovu tumačenja izveštaja Evropske komisije čita Kosovo kao jedinstveni energetski sistem.



PRIVATIZACIJA To bi značilo da EU nema dilemu da je na KiM samo jedna energetska kompanija koja polaže prava na proizvodnju i distribuciju energije. Ali ona je neefikasna u svakom pogledu i potrebna su joj ulaganja. Što bi mogla biti jedna od prednosti Srbije u pregovorima, jer su bez rešenih vlasničkih odnosa i šanse za ulaganja male. Nenad Popović smatra da je privatizacija na Kosmetu sprovođena bez prethodnog utvrđivanja vlasništva i suprotno Rezoluciji 1244, a samim tim na štetu Srbije koja je najveći vlasnik kapaciteta na KiM. Najavljeno je da će država Srbija, konačno, zaštitu svojih interesa i imovine zatražiti pred najvišim međunarodnim sudskim instancama. Dok se, eventualno, ta pljačka ne zaustavi, kosovska agencija za privatizaciju do sada je privatizovala 1.358 preduzeća i prisvojila više od milijardu i po dolara, dok je vrednost prodatih nepokretnosti daleko veća. Ukoliko bi Srbija pokrenula međunarodne procese protiv narušavanja vlasničkih prava, šanse za ozbiljna ulaganja bi se dodatno smanjile. Do sada su zainteresovani za privatizaciju energetskog sektora na KiM uglavnom bili bivši svetski administratori sa svojim kompanijama - Vilijem Voker, Vesli Klark, Medlin Olbrajt. Velika imena pojavljuju se kao personifikacija velikog pritiska da se privatizacija kosovskih resursa sprovede što pre. Što su potencijali veći, više je zainteresovanih da Srbija za njih bude nezainteresovana.

Istina, novi šef Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin, podneo je Ustavnom sudu Srbije zahtev da se preispita ustavnost svih privatizacija na KiM od 1999, pa tako i u energetskom sektoru. Ni KEK nije bila lenja, pa je u martu ove godine tužila Srbiju zbog neispunjavanja obaveza iz Sporazuma o energetskom sektoru i započela pravne akcije protiv EPS-a i Elektrokosmeta zbog nelegalnog rada na severu. KEK traži 30 miliona evra odštete, verujući da je jedina instanca kojoj treba da se plaćaju usluge. Pošto KEK ne mari za Ustav Srbije, kao što EPS ne tretira vlasti u Prištini, te unutrašnje međusobne tužbe samo su potvrda kompleksnosti kosovske priče o energetici. Beograd će dobro morati da zasuče rukave na platformi o kojoj se još uvek ništa ne zna, ako na kraju te priče želi da dobije minimum zadovoljstva za Srbiju. 

Ničije blago

Prema procenama Svetske banke, vrednost mineralnih rezervi na KiM je 13,5 milijardi evra, u kojima je udeo rudnika olova Trepče tri milijarde evra. Nalazišta lignita kod sela Sibovac nadomak Prištine procenjena su na 6,5 milijardi evra, a nalazišta nikla na dve milijarde evra. Prema procenama SB iz 2005. na lokacijama Belo brdo, Crnac, Stari trg, Ajvalija i Novo brdo nalazi se ukupno 21,5 miliona tona olova, cinka i srebra, 1,7 miliona tona boksita. Kompleks Feronikl procenjen je na oko 14 miliona tona rude (nikla, kobalta), magnezit kod Kamenice na 2,8 miliona tona i na Golešu na 1,7 miliona tona. Rezerve lignita procenjene su na 8,3 milijarde tona uz još 10 milijardi potencijalnih rezervi.

Zorana Mihajlović, ministarka energetike
Tužbe, poslednja varijanta

U razgovorima o telekomunikacijama i energetici, sledećim na redu u pregovaračkim rundama sa Prištinom, na strani Beograda učestvovaće i resorni ministri Rasim LJajić i Zorana Mihajlović. Ministarka energetike, razvoja i zaštite životne sredine nedavno je najavila da se do kraja godine mogu očekivati i konkretni scenariji za rešavanje pitanja iz ovih oblasti na KiM. S početka mandata ministarka Mihajlović obećala je ozbiljan trud u pripremanju dokumentacije za pregovore Beograda i Prištine kada na njihovom redu bude energetika, ali, ipak se žali da novinari uvek malo žure, kad iz NIN-a u novembru stigne pitanje o tome kako će izgledati srpski zahtevi u pogledu energetike na KiM.

Jasno vam je da nismo u prilici da kažemo kako će teći pregovori, ali u Ministarstvu postoji radna grupa koja se bavi tom temom i pripremom za dijalog sa Prištinom. Na osnovu tih rezultata odrediće se ciljevi, najvažnija pitanja u pregovorima. Moram da kažem da je na KiM imovina EPS-a oko dve milijarde evra, a po meni je najvažniji ogroman potencijal koji treba iskoristiti. Ne govorim samo o uglju nego i o drugim potencijalima. Važno je da se o tim pitanjima razgovara i da ti razgovori budu konkretni, u najboljem interesu građana, kaže za NIN ministarka Mihajlović.

Međusobna zavisnost objekata na jugu i severu je velika, bilo kakav dogovor se mora odnositi na celo Kosovo?

Nalazimo se na takvom mestu da možemo da budemo kočnice razvoja za ceo region ukoliko ne pronađemo rešenje. Druga važna stvar, koja, po meni, treba da bude prioritet i u razgovorima, jeste pronalaženje rešenja za iskorištavanje energetskih potencijala.

Mislite li da će o tome moći da se razgovara, ako se EPS-u ne dozvoljava ni korištenje imovine i štaviše, ona se rasprodaje? Hoće li Srbija podneti međunarodne tužbe zbog rasprodaje imovine?

Razni ljudi su odbijali razne stvari u prošlosti. Verujem da uz razgovore teška i sporna pitanja mogu da se reše. Bilo kakve tužbe uvek treba da budu poslednja varijanta. Najveći je uspeh što su razgovori započeti, ma šta ko mislio o tome, što ranije nije bio slučaj. Elektroenergetski sistem na Kosovu ima ogromne gubitke, čak 40 odsto u mreži. I to najvećim delom zato što se njime ne upravlja na adekvatan način.