Mučni oporavak

Evropa se sporo oporavlja. Uprkos svim podsticajnim merama, rezanjima troškova, povećavanjima poreza i prognozama koje su govorile da će sledeća godina doneti bolje dane i da se Evropljani ipak mogu nadati privrednom rastu i bržem izlasku iz ekonomske krize, sve je jasnije da se ni skromne projekcije, sa kojima je Evropska komisija izašla proletos, neće ostvariti. U najnovijem izveštaju Evropske komisije, koji je protekle sedmice javnosti predstavio Oli Ren, evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja, naredne godine na nivou Evropske unije očekuje se rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od samo 0,4 odsto, a za članice evrozone projekcije su još nepovoljnije, jer se predviđa rast od zanemarljivih 0,1 odsto. U normalnim uslovima, to bi se tretiralo kao statistička greška.

Već na prvi pogled jasno je da su dramatično smanjena očekivanja iz prve polovine godine. Pre samo nekoliko meseci, u majskom izveštaju Evropske komisije, bilo je predviđeno da EU ostvari rast BDP-a od 1,3 odsto, a evrozona od jedan procenat.

U Briselu više nema preteranih optimista. Sasvim očekivano ako se ima u vidu da sve računice govore da će se i u novoj, 2013 . godini za dlaku izbeći recesija. Ekonomija EU će uspeti u najboljem slučaju samo da se blago oporavi, dok će njena najbolnija tačka nezaposlenost, ostati i dalje na veoma visokom nivou. Da zlo bude veće, Komisija predviđa da će za bolje dane morati da se sačeka više od godinu dana i to pod uslovom da u međuvremenu ne bude novih iznenađenja! A ona se, očito, ne mogu isključiti.

TEMELJI Evropa prolazi kroz težak proces uspostavljanja nove makroekonomske ravnoteže i to će potrajati neko vreme, izjavio je Oli Ren, dodajući da najnovije projekcije, ipak, ukazuju na postepeno poboljšanje od početka sledeće godine.

Dosadašnjim političkim odlukama položeni su temelji za jačanje poverenja. Tržišna nestabilnost je smanjena, ali nema mesta prevelikom samozadovoljstvu. Evropa mora da nastavi da kombinuje mere fiskalne politike sa strukturnim reformama da bi stvorila uslove za održivi rast i smanjila nezaposlenost sa sadašnjeg neprihvatljivo visokog nivoa, poručio je Ren.

U izveštaju se ukazuje i na rizike, sa kojim se Unija suočava zbog visoke stope nezaposlenosti i upozorava na moguće ozbiljne posledice po socijalno stanje građana. Najslabije tačke su svakako Španija i Grčka, ali ni druge članice nisu imune na krizu, a do radnih mesta se sve teže dolazi.

U poslednjem talasu otpuštanja danski Vestas, švedski Erikson i holandska banka ING istovremeno su bile primorane da naprave bolne rezove. Rezultat je oko 7.000 radnika koji su ostali bez posla. Sa sličnim problemima suočavaju se i mnoge druge kompanije, tako da je trenutna stopa nezaposlenosti u evrozoni na rekordnom nivou od 11,6 odsto, dok je u čitavoj EU takođe dvocifrena - 10,6 procenata.

I dok se od mnogih ekonomista može čuti da su, pokušavajući da obuzdaju narastajuću dužničku krizu smanjenjem državne potrošnje i povećavanjem poreza, političari sami izazvali usporavanje ekonomije, Brisel za razočaravajuće rezultate rasta u ovoj i iste takve prognoze za sledeću godinu, optužuje upravo sve izraženiju dužničku krizu i prognoze o eventualnom slomu evrozone. Strah za budućnost monetarne unije, naime, usporio je nove investicije, a sa manje ulaganja i oporavak je teži i duže će trajati.

Predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi izjavio je da bi u septembru najavljene intervencije na tržištu duga trebalo da umire investitore i odagnaju sumnje u evropsku budućnost.

Naše akcije su usmerene ka tome da pošaljemo jasan signal tržištima da njihov strah za evrozonu nije osnovan, izjavio je Dragi i pozvao vlade da slede plan, koji za zemlje u dužničkoj krizi predviđa bolne rezove, ali im dugoročno donosi stabilnost.

Širom evrozone vlade čine napore da povrate ekonomski balans. One sprovode reforme da ublaže posledice pogrešne politike iz prošlosti i obezbede stabilan rast. To je težak put i ima još mnogo toga da se uradi, ali za sada imamo ohrabrujuće znake, smatra Dragi.

Evropska komisija se pak nada da će do 2014. program mera štednje uroditi plodom i dovesti do privrednog rasta od 1,4 odsto. Znatno sporiji oporavak predviđa se za prvu polovinu 2013. Puna primena mera usvojenih poslednjih nekoliko meseci trebalo bi, navodi se u novembarskom izveštaju Evropske komisije, da smanji finansijsku nestabilnost slabijih članica i da povrati poverenje koje je neophodno za investicije.

USPORAVANJE U izveštaju se, međutim, konstatuje da je globalni rast BDP-a u 2012. izgubio dah, a očekuje se dalje slabljenje do kraja godine. Tako će se 2012. završiti neslavno i za najsnažnije članice. Nemačka, koja vuče evropsku ekonomiju, beleži usporavanje u drugoj polovini ove godine zbog sve slabije tražnje za njenim proizvodima na izvoznim tržištima, ali i zbog neizvesnih investicija. Umereno ubrzanje se, ipak, očekuje sledeće godine, ali je Komisija prepolovila svoju prognozu i za Nemačku, navodeći kao razloge dužničku krizu i slabiju izvoznu tražnju. Uprkos tome, Berlin je možda u najboljoj situaciji u poređenju sa drugim evropskim vladama, koje pokušavaju da se izbore sa krizom i obuzdaju deficite. I Nemci se, međutim, sve više žale na nedaće. Industrijska proizvodnja im je u septembru opala drugi mesec zaredom, fabričke porudžbine pale su najviše za poslednjih godinu dana, poslovno poverenje nije bilo niže u poslednje dve godine... Ipak, nemačka privreda će nastaviti da raste brže od većine članica evrozone, konstatuje se u izveštaju Komisije.

Ni Francuska sledeće godine ne može očekivati više od skromnog rasta, jer komisija predviđa da će domaća tražnja jačati veoma sporo, a da zlo bude veće i doprinos izvoza povećanju BDP-a će verovatno ostati mali. U Italiji se očekuje da će nestabilnost potrajati bar do sredine 2013. kada bi domaća tražnja trebalo da počne polako da se oporavlja na krilima očekivanog poboljšanja uslova za finansiranje i ponovnog uspostavljanja doskora narušenog i poljuljanog poverenja. Smanjenje zaduženosti biće ključni zadatak i za Holandiju, u kojoj se očekuje da će rast BDP-a neko vreme ostati da tavori na nižem nivou, pre nego što počne da se ubrzava.

Među većim članicama EU, koje nisu u evrozoni, očekuje se da će Velika Britanije uspeti da poveća prihode i poboljša uslove finansiranja, a sve to zajedno bi trebalo da omogući postepeni rast domaće tražnje već u narednoj, a potom i njeno ubrzanje tokom 2014.

DISCIPLINA Zemlje evrozone upinju se da srežu potrošnju i ispune obećanja da će kontrolisati svoje deficite i bolje zaštititi svoje banke poboljšanjem regulative i supervizijom. Istovremeno od snažnijih članica stižu zahtevi za još većom disciplinom i kontrolom. Nemačka kancelarka Angela Merkel nada se promenama koje će smanjiti nezavisnost u vođenju fiskalne politike i omogućiti evropskim institucijama da intervenišu ukoliko procene da je potrebno.

S druge strane, mnoge članice smatraju da bi to bilo zadiranje u nacionalni suverenitet, a osim što moraju da se nose sa krizom, bore se i sa rastućim nezadovoljstvom građana, koji smatraju da im Brisel nameće nemoguće uslove i otežava ionako tešku situaciju. U Lisabonu se tako, početkom nedelje, prilikom posete Merkelove, moglo čuti da ona vodi frankenštajn politiku, zbog koje će zemlja dodatno osiromašiti. Sa plakata je poručeno: Mi plaćamo, oni igraju, banke pobeđuju.

Da bi ispunila zahteve kreditora i dobila pomoć od 78 milijardi evra portugalska vlada je, naime, bila primorana da uvede oštre mere i smanji potrošnju. Ali to još nije donelo boljitak. Prema izveštaju Komisije budžetski deficit te zemlje će ove godine dostići pet odsto BDP-a, naredne 4,5 i tek 2014, ako se ispune očekivanja, pašće na 2,5 odsto. Nezaposlenost će, pak, 2013. dostići vrhunac sa preko 16 odsto, pa se eventualni boljitak može očekivati 2014. kada bi ekonomija mogla da živne i to ukoliko se ostvari planirano povećanje izvoza.

Nije samo Portugal nezadovoljan, već i zemlje koje daju pomoć i najviše pune evropski budžet, poput Nemačke. Zato će se u pregovorima koji EU uskoro očekuju oko novog budžeta za period od 2014. do 2020. opet lomiti koplja o tome koliki treba da budu doprinosi, a kolike subvencije iz zajedničke kase. Ali, kojim god pravcem da krene, Evropi i u narednom periodu, konstatuje Komisija u izveštaju, predstoji plovidba kroz burne vode.

Ništa bolje nije ni u drugim razvijenim zapadnim zemljama. Japan stagnira, dok se u SAD rast postepeno stabilizuje, ali sve brine velika neizvesnost u vezi sa fiskalnom politikom u narednim mesecima. Istovremeno i u mnogim brzo rastućim ekonomijama stope rasta, iako još visoke u poređenju sa EU i SAD, počele su da klize naniže, što je delom posledica i zbivanja u EU i razvijenim ekonomijama, ali i nagoveštaj nekih domaćih slabosti u tim zemljama.

Grčka: privredni rast tek od 2014.

Grčka ekonomija je i dalje u dubokoj recesiji. Zemlja se nosi sa zahtevima kreditora sa jedne i štrajkovima nezadovoljnih građana sa druge strane. Iz godine u godinu BDP opada, pa se ta tendencija nastavila i u ovoj, petoj uzastopnoj godini recesije.

Evropska komisija prognozira da bi trenutak preokreta mogao da nastupi u drugoj polovini 2013. dok bi u 2014. BDP mogao da ima rast od 0,6 odsto. Naravno, ove projekcije se baziraju na uverenju da će biti sprovedene planirane reforme, a podrazumevaju i pomoć evropskih fondova i povratak poverenja investitora.

Iako je Grčka, usvajanjem budžeta za narednu godinu, uprkos oštrim i stalnim protestima građana, ostvarila ozbiljne uštede i nastavlja sa sprovođenjem reformi, još uvek zavisi od pomoći evropskih i partnera iz MMF-a.

U drugoj polovini 2012. nivo nezaposlenosti prešao je 23 odsto, dok je pre samo godinu dana nezaposlenih bilo samo nešto više od 16 odsto. Očekuje se da će tržište rada dotaknuti najnižu tačku 2013. i da će zatim početi polako da se oporavlja, tako da bi tokom 2014. stopa nezaposlenosti mogla da se spusti na oko 22 odsto.

Španija: rekorder nezaposlenosti

Španija, prema procenama Evropske komisije, može 2013. da očekuje budžetski deficit od šest odsto BDP-a, a 2014. se procenjuje blago smanjenje na 5,8 odsto. Španska vlada tvrdi da će manjak u državnoj kasi oboriti na 2,8 odsto u roku od samo dve godine, ali nije sigurno da li se taj cilj može ostvariti uprkos oštrim merama štednje.

Ključno pitanje je da li će španska vlada biti primorana da traži pomoć evropskih fondova. Premijer Marijano Rahoj za sada se nada da do toga neće doći, jer Španija je već uzela pozajmicu od 100 milijardi evra kako bi sačuvala bankarski sistem. Istovremeno, broj nezaposlenih stalno raste. Španska aviokompanija Iberija upravo je objavila da otpušta 4.500 od oko 20.000 zaposlenih, čime će smanjiti svoje kapacitete za 22 odsto. Kao rekorder po stopi nezaposlenosti od gotovo 26 odsto, zemlja se suočava i sa sve većim nezadovoljstvom građana. Policijski sindikat tako je podržao svoje članove koji ne žele da učestvuju u izbacivanju ljudi iz stanova koji više ne mogu da otplaćuju stambene kredite. Neposredno pre njih sudije su pozvale vladu da izmeni zakon i spreči prinudna iseljavanja.

Procenjuje se da je od početka krize iz stanova izbačeno oko 350.000 porodica. Najzad, same banke odlučile su da obustave iseljavanja najugroženijih ljudi u naredne dve godine.

Kola bez kupaca

U krizom najviše pogođenim zemljama EU prodaja automobila pala od 20 do 47 odsto, što je dovelo do zatvaranja nekih fabrika i otpuštanja na hiljade radnika

Višegodišnja kriza je ozbiljno pogodila i evropsku auto-industriju. Najveći proizvođači beleže ove godine ozbiljan pad prodaje i do 17 odsto u odnosu na 2011.

Sa nostalgijom se proizvođači i trgovci sećaju rekordne 2007. kada je na starom kontinentu prodato 16 miliona vozila. Za ovu godinu ne predviđa se veća prodaja od 12,5 miliona, a manje vozila nije prodato od daleke 1993. U EU je u avgustu prodato 8,9 odsto manje putničkih automobila nego 12 meseci ranije. Taj pad je još drastičniji u krizom najviše pogođenim zemljama, u Italiji 20,2 odsto, Portugaliji 33, a u Grčkoj čak 47 odsto.

bonus Prošle nedelje besni radnici iz belgijskog Genka demonstrirali su ispred evropske centrale američkog Forda u Kelnu protiv najavljenog zatvaranja njihove fabrike i masovnog otpuštanja. Ford će u naredne dve godine da zatvori još dve fabrike u Velikoj Britaniji, a na ulici će ostati više od 6.200 zaposlenih. Gubitak Forda u Evropi ove godine biće veći od milijardu dolara. Ako ne donesemo prave odluke, gubićemo i dalje novac i jednog dana ćemo nestati sa tržišta, pravda drastične mere Fordov šef Alen Malali, koji je lane, uključujući i bonus, zaradio čak 29,5 miliona dolara!

Najveće evropske fabrike rade sa 50-60 odsto kapaciteta, a granica rentabilnosti je oko 75 odsto, pa ekonomisti najavljuju nova zatvaranja. U Nemačkoj bi to mogao biti DŽeneral motors (Opel), koji za 2016. planira zatvaranje postrojenja u Bohumu, uz obrazloženje da će se otpuštanjem više od 3.000 radnika uštedeti dve milijarde evra. Do tada će u najvećim pogonima biti skraćeno radno vreme.

Šef Fijata, Serđo Markione, već je skratio radno vreme u fabrici pored Napulja, a zbog mera štednje posle 107 godina biće ugašen i slavni brend lančija. Markione objašnjava da su te odluke bile iznuđene jer je auto-tržište u Italiji palo na nivo iz 1979. Otuda će po prvi put u istoriji Fijat automobile napravljene u Italiji početi da prodaje i van Evrope.

Francuska vlada je priskočila u pomoć svojim proizvođačima, koncernu Pežo Sitroen, dajući im državne garancije vredne sedam milijardi evra. Prethodno je koncern najavio zatvaranje fabrike pored Pariza i otpuštanje 8.000 zaposlenih, što je izazvalo gnev sindikata.

Kriza evropskih auto-giganata naterala je birokratiju u Briselu da počne da razmišlja o konkretnim načinima pomoći tim velikim poslodavcima. Prošle nedelje je komesar EU za industriju Antonio Tajani najavio paket mera, ali nije ulazio u detalje. Ranije je, međutim, izjavio da bi se od 2014. do 2020. izdvajanja iz EU budžeta za istraživanja u auto-industriji mogla udvostručiti sa sadašnje jedne na dve milijarde evra godišnje. Neizvesno je da li će to obećanje moći i da ispuni, jer se po evropskim prestonicama još vode žučne rasprave o obrisima budućeg evropskog budžeta.

KINA Evropske proizvođače muče i južnokorejski Hjundai i Kija, koji dobra vozila prodaju za male pare. Francuska, čija se proizvodnja mahom prodaje unutar EU, za prodor južnokorejske konkurencije krivi i ugovor o slobodnoj trgovini između Seula i Brisela. Zato komesar Tajani traži da se domaća auto-industrija bolje zaštiti.

Da bi usporili pad prodaje, evropski proizvođači su ovog leta drastično povećali fabričke popuste, koji idu i do 29,8 odsto. To sigurno mnogo znači kupcima, ali opterećuje proizvođače, a i marža trgovaca je sve manja. Markione je ovaj rat popustima nazvao - krvoprolićem.

Uzrok pada proizvodnje i prodaje automobila u EU nije samo dužnička kriza, već i sve izraženija seoba proizvodnje u Kinu, Tursku i još neke zemlje. I dok je 1995. u EU proizveden svaki treći automobil na svetu, taj udeo je lane smanjen na 22 odsto. Interesantno je da najmanje problema imaju proizvođači luksuznih vozila, BMW i Dajmler-Mercedes, jer njima kriza nije smanjila prodaju. Naprotiv, u prvom polugođu Dajmler je prodao 349.000 automobila mercedes-benc, za jedan odsto više nego u istom periodu 2011. NJima je, doduše, naruku išla i svađa Kine i Japana zbog nenaseljenih ostrva, zbog čega su Kinezi značajno smanjili kupovinu japanskih automobila i preorijentisali se na evropske i južnokorejske. Da toga nije bilo pad prodaje Folksvagena verovatno bi bio veći od jedan odsto, Pežo-Sitroena od 14, a Renoa i Fijata od 17 odsto.

Dubravko Kolendić

Još pet izgubljenih godina

Tek na kraju 2017. i to pod uslovom da dogodine bude ostvarena planirana stopa rasta od dva odsto i da se posle toga rast ubrza na tri odsto, Srbija će dostići BDP iz 2008.

Sledeće godine Srbija će, ako se ostvare procene Vlade u Beogradu i Evropske komisije, imati 20 puta veći rast bruto domaćeg proizvoda od evrozone! Ako se, pak, ispostavi da su tačne procene Narodne banke Srbije, onda će rast BDP-a Srbije biti čak 30 puta veći nego u najrazvijenijim evropskim zemljama.

I to bi ujedno mogla biti i jedina lepa vest. Sve ostalo samo je igra brojki, koja se bazira na tvrdnjama ovdašnjih zvaničnika da će u 2013. Srbija uspeti da se izbori sa recesijom i ostvari privredni rast od dva odsto (procene Vlade), odnosno tri procenta (projekcija NBS), dok pesimisti iz Brisela ne veruju da će u evrozoni stopa rasta BDP-a biti veća od 0,1 odsto.

Nije, međutim, jasno na čemu srpski zvaničnici baziraju veru da će sledeće godine pobediti recesiju i ostvariti rast od dva ili čak tri odsto. Tim pre što svaki, pa i najmanji biznismen zna da mu uspešnost firme prevashodno zavisi od finansijske kondicije glavnih kupaca. Ako su oni u problemu, ili neće više kupovati robu, ili će smanjiti narudžbine, ili, što je i najgore za svakog biznismena, isporučenu robu neće platiti.

Baš u takvoj situaciji, zbog sporog oporavka ključnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, mogla bi da se nađe većina od ionako malog broja ovdašnjih izvoznika. Ako se obistine crne slutnje i nastavi se recesija u Italiji i Sloveniji, uz spor oporavak Nemačke, Mađarske i ostalih zemalja Evropske unije, na čijem tržištu Srbija zarađuje više od polovine evra od izvoza, eto razloga za novu brigu.

SAMOUNIŠTENJE Poseban je problem, upozorava ekonomista Dragovan Milićević, što je Srbija, pogrešnom ekonomskom politikom, svoju privredu dovela do samouništenja. Industrija je kao nosilac svih privrednih aktivnosti, zaposlenosti, stvaranja novododate vrednosti i društvenog bogatstva, na najnižim granama u poslednjih nekoliko decenija, kaže on i objašnjava da se snaga industrije ogleda naročito u izvozu. Zato, kaže, svetska ekonomska kriza nije u tolikoj meri pogodila industrijske zemlje, poput Nemačke, Kine, Rusije, Brazila i Indije, jer one nisu preferirale virtuelnu, nego realnu ekonomiju. S druge strane izvoz je garancija stabilnosti međunarodne finansijske pozicije jer je ovo dominantni put pribavljanja deviza i garancije stabilnosti domaće valute u malim zemljama osetljivim na šokove deviznog kursa, ističe Milićević.

Srbija ima veoma velike probleme u međunarodnoj razmeni i tu i nastaju osnovni problemi naše ekonomije. Srbija je sa godišnjim izvozom od oko 8,5 milijardi evra pravi patuljak u odnosu na Poljsku i Češku, koje su od izvoza prošle godine zaradile više od 180 odnosno 160 milijardi evra, a i Slovačka ima skoro osam puta veći ukupni izvoz od Srbije. Uz to je struktura našeg izvoza neuporedivo inferiornija, jer Poljska i Češka izvezu više automobila nego Srbija sve robe zajedno, kaže Milićević.

Izvozni potencijal srpske privrede i njene industrije najbolje se može analizirati kroz ukupne poslovne prihode. Prosečna srpska firma, naime, lane je izvozom zarađivala samo 36,5 odsto ukupnih prihoda, dok je 2008, pre izbijanja globalne krize to učešće bilo značajno veće, oko 42,8 procenata. Zato sagovornika NIN-a i ne čudi što je u tom periodu samo u prerađivačkoj industriji smanjen broj zaposlenih za 85.000.

I autori biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) upozoravaju da se i dalje produbljuje pad industrijske proizvodnje i procenjuju da će ona ove godine biti bar za 3,5 odsto manja nego lane. To je, uz sušu i lošu poljoprivrednu sezonu, ali i još neke faktore, razlog što će i pad bruto domaćeg proizvoda biti oko 2,5 odsto, znatno veći od zvaničnih projekcija.

Prema procenama NBS, BDP je u prvom kvartalu ove godine bio sedam, a u drugom 7,1 milijardu evra. S obzirom na to da je u trećem tromesečju BDP bio manji za 2,2 odsto nego u istom periodu lane, velika je verovatnoća da do kraja godine neće premašiti 28,5 milijardi evra. Poređenja radi, pre krize, 2008. bio je čak 32,7 milijardi evra. Srbija će toliki BDP ponovo imati tek za pet godina! I to pod uslovom da u 2013. bude ostvarena stopa rasta od dva odsto i da u naredne četiri godine BDP raste po stopi od tri odsto.

To nije do kraja nemoguće, ali ni sasvim izvesno. Pojedini ekonomisti, uključujući i autore MAT-a, veruju da bi Fijat i NIS mogli doprineti bržem oporavku srpske privrede u 2013. No, ključni uslov za to je veći priliv investicija, a ove godine je do kraja avgusta iz Srbije po osnovu direktnih investicija otišlo 60 miliona evra više nego što je u zemlju ušlo. Druga pretpostavka za ovakav scenario je da EU ne upadne u recesiju, jer bi to sigurno otežalo srpski izvoz, a samim tim i manevarski prostor za povećanje proizvodnje i brži oporavak.

Uz normalnu godinu, bez suše, i poljoprivredna proizvodnja mogla bi za petinu nadmašiti ovogodišnju. Iako bi u tom slučaju, po procenama Miroslava Zdravkovića, urednika sajta makroekonomija.org, rast BDP-a naredne godine mogao biti i 3,3 odsto, to nije rast koji će rešiti naše osnovne ekonomske probleme. Sa tom stopom rasta neće se povećati broj zaposlenih, kategoričan je Zdravković.

Ako je za utehu, bankrot je trenutno izbegnut ali po cenu daljeg enormnog zaduživanja i plaćanja kamata, kaže Dragovan Milićević, prema čijim je rečima Srbija u latentnom stanju bankrotstva i to isključivo zbog nedovoljnog fiskalnog kapaciteta države, a on je mali zato što nema privredne aktivnosti. I tako ukrug. Do nove krize i recesije.

Milan Ćulibrk

Fijat daje gas

Ono što donekle ohrabruje jeste rast izvoza kapitalnih proizvoda za oko 12 odsto u poslednja dva meseca, što se poklapa sa početkom proizvodnje novog modela automobila u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu. U prvih sedam meseci, naime, izvezeno je vozila za 237 miliona evra, ili 34 miliona mesečno, a u avgustu i septembru izvoz je skoro dupliran, na 65 miliona evra mesečno. To je automobilsku industriju svrstalo na drugo mesto po ostvarenom izvozu, odmah iza prehrambene industrije. Zato se i većina ekonomista slaže da u velikoj meri procene o rastu BDP-a i izvoza za narednu godinu zavise od poslovanja Fijatove fabrike u Kragujevcu. Ako bude dovoljno kupaca za novi model fijata, ove godine srpski izvoz mogao bi za tri odsto da bude veći nego 2011.