19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Narodna banka Srbije smatra da se niko osim banke, pa ni Dajners klub internešenal, ne može baviti izdavanjem platnih kartica, kažu za NIN u NBS, pozivajući se na član pet Zakona o bankama, u kome stoji da niko sem banke, osim ako za to nije ovlašćen zakonom, ne može kreditirati, niti izdavati platne kartice. Pošto nema propisa koji bi regulisao izdavanje takozvanih nebankarskih kartica, kakve su, između ostalog, i dajners kartice, u NBS upozoravaju da Zakon o bankama propisuje i kazne za krivično delo za one koji postupe suprotno. O tome su, kažu, više puta tokom 2006. i 2007. upozoravali nadležne i samo preduzeće Dajners klub internešenal, ali je prema njihovom saznanju Ministarstvo finansija januara 2007. izdalo mišljenje da je preduzeću Dajners dozvoljeno da obavlja svoju delatnost do donošenja posebnog zakona. U to vreme v. d. ministra finansija bio je Milan Parivodić.
NIN nezvanično saznaje da je još 2004. i 2006. Direkcija za zakonodavno pravne poslove NBS ocenila da je sporan rad Dajners kluba iz Beograda, koji je osnovan još 1992. kao društvo sa ograničenom odgovornošću koje se bavi pružanjem finansijskih usluga, te da bi isto tako trebalo ispitati i poslove koje su pojedine banke na srpskom tržištu sklopile sa preduzećem Dajners.
Sa druge strane, u Ministarstvu finansija i privrede za NIN kažu da je činjenica da posebnog zakona koji bi regulisao rad Dajnersa ili njemu sličnih preduzeća nema, ali smatraju da se na poslove finansijskog posredovanja primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima. U pomenutom ministarstvu upozoravaju i na odredbe Zakona o stranim ulaganjima koji kažu da strani ulagač uživa punu pravnu sigurnost u pogledu prava stečenih ulaganjem, odnosno da prava stranog ulagača stečena u momentu upisa stranog ulaganja u sudski registar ne mogu biti sužena naknadnom izmenom zakona i drugih propisa.
Drugim rečima, za njih rad Dajners kluba nije problematičan, iako se slažu da bi zakon koji reguliše rad sa platnim karticama koje nisu izdate od neke banke, trebalo što pre doneti.
KONTROLA
NBS je priznala da nikada nije kontrolisala rad preduzeća Dajners klub, koji je domaća franšiza međunarodnog kartičarskog preduzeća Dajners, te da ovo preduzeće nije u njihovoj nadležnosti, pošto mu NBS nikada nije ni izdala dozvolu za rad.
Dajners klub internešenal registrovan je pre tačno 20 godina u Privrednom sudu kao pravno lice, iako ni tada baš kao ni sada nije postojala precizna regulativa koja je omogućavala preduzećima da izdaju nebankarske kartice. NIN-ov dobro obavešteni izvor objašnjava da se devedesetih godina na Dajners gledalo kao na prozor u svet, jer je to bila jedina kartica kojom se u vreme sankcija i izolacije Srbije moglo plaćati u inostranstvu.
Izvor NIN-a dodaje i da na našem tržištu osim dajnersa postoji i ameriken ekspres nebankarska kartica, ali da se ona izdaje u sistemu banke Inteza, baš kao što se i dajners u Hrvatskoj izdaje kao kartica Erste banke.
U Centralnoj banci demantuju da su ikada sklopili ugovor sa Dajners klub internešenalom kako bi domaća platna kartica dina mogla da se u inostranstvu koristi u sistemima koji prihvataju dajners karticu. Dinakard nikada nije kobrendirana ni sa jednim kartičnim sistemom, odgovaraju u Narodnoj banci. NBS je samo 2010. sklopila sporazum o saradnji sa Diskaver fajnenšel servisom, koji je između ostalog vlasnik i Dajners klub internešenala, kako bi se omogućilo prihvatanje naše kartice na mrežama ove kompanije.
NAMERE
U Dajnersu za sada ćute. Nema odgovora ni na pitanje na osnovu kojih propisa je njihovo poslovanje i izdavanje platnih kartica legalizovano, baš kao što nema odgovora ni na prozivke poslanika Marjana Rističevića, koji je za skupštinskom govornicom istakao da se ovo preduzeće nalazi u ogromnim gubicima i na ivici stečaja.
I dok je Marjan Rističević, tvrdi, zabrinut za korisnike dajners kartice koji bi bili na gubitku ukoliko ovo preduzeće propadne, NIN-ovi izvori sumnjaju da se iza svega krije namera da se ovo preduzeće zatvori, a glavni čovek beogradskog Dajnersa Obrad Sikimić optuži za bavljenje nelegalnim biznisom. Briga za klijente, sa druge strane, ne stoji, objašnjavaju bankari, jer osim članarine od 3.000 dinara godišnje ili 330 dinara mesečno, korisnici kartice ovom preduzeću ne polažu drugu vrstu depozita.
Nekolicina korisnika sa kojima je NIN razgovarao kažu da nisu zabrinuti jer nisu Dajnersu dali nikakav novac, ali dodaju i da od ove kartice u poslednje vreme nemaju neku korist. LJiljana M. iz Beograda vlasnik je personalne dajners kartice već 10 godina. Tvrdi da je poslednjih godina retko koristi, jer je, kako kaže, jedva uspela da isplati kamatu za gotovinu koju je svojevremeno podigla. Kamata za podizanje gotovine dajners karticom je šest odsto mesečno. To je zaista previsoka kamata, kaže LJiljana.
Korisnici ove kartice kažu i da je Dajners u poslednjih nekoliko godina, pored članarine, počeo da naplaćuje i proviziju prilikom kupovine robe na mesečne rate, iako je to nekada bilo beskamatno.
Takođe, primetno je da broj radnji koje imaju potpisan ugovor sa Dajners klubom drastično pada. Trgovci, koji nisu želeli da govore javno, uglavnom se žale da velike provizije koje se kreću i do sedam odsto, ili pak na sve neredovnije plaćanje od strane Dajnersa zbog čega nemaju interes da sa njima sarađuju.
Iako se podigla prilična prašina, još nema odgovora šta će nadležni, ako takvi uopšte i postoje u slučaju Dajnersa, sada preduzeti. Hoće li Srbija, pošto je to višedecenijska evropska praksa, konačno doneti zakon kojim se legalizuje rad preduzeća koja izdaju nebankarske kartice i kada? Sa druge strane, kažu bankari, sudbina ovog preduzeća zavisiće od političke volje, jer kada od nje zavise i zakonom regulisane stvari, šta tek mogu da očekuju oni čiji rad nije ni ozakonjen.
