19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Još uvek nepotpuno jasna i zvanično nerazjašnjena afera prisluškivanja najviših funkcionera u državi ima, za sada, jednu jasnu posledicu promene u vrhu policije. To je još 2. novembra najavio premijer i ministar policije Ivica Dačić, kada je sebe izuzeo iz hijerarhijskog niza odgovornosti, navodeći da tužilaštvo i Služba unutrašnje kontrole MUP-a vode istragu. Kada to bude završeno, shodno rezultatima istrage biće preduzete određene radnje, to znači da će nešto biti procesuirano ili da će biti smena ako ima nepravilnosti, a nezavisno od toga u policiji će biti promena, rekao je Dačić. Dakle, promene sa odgovornošću, ili bez nje.
Da li samo kao posledica listing afere, ili zbog odnosa najjačih partija u vladajućoj koaliciji, a sve u skladu sa narodnom izrekom da jedan sluga ne može imati dva gospodara. Ako su najvažnije bezbednosne institucije u Srbiji pod jednom komandom Aleksandra Vučića i SNS-a, MUP je, nekako, rascepljen između zvanične potčinjenosti Dačiću i važnih istraga koje su pod komandom Vučića. Videlo se to nedavno, kada se policajci, buneći se zbog problema sa tužilaštvom, nisu obratili ministru policije Dačiću, već glavnom koordinatoru službi Vučiću.
Sa postavljanjem državnih sekretara u policiju je uvedena i treća struja URS, tako da pored SNS-a i SPS-a i ova stranka će se pitati o mnogim stvarima iz domena policije.
Politika je postala toliko uticajna, da čelnici u policiji moraju da obrate pažnju na njen eho i svoje ponašanje prilagode tome, kaže Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union u Beogradu, poredeći policajce sa suncokretima koji prate sunce i savijaju se tako kako bi opstali na svom poslu.
Kontrola I u prethodnoj vladi je bila javna tajna da je MUP podeljen između DS-a i SPS-a, iako su svima puna usta bila depolitizovane policije. Sam Dačić je izjavljivao da u prošloj vladi nije imao kontrolu nad policijom, aludirajući, valjda, na to da mu tu kontrolu sada uzima Vučić preko timova za istragu visokih slučajeva korupcije.
Koplja se, izgleda, najviše lome oko mesta novog direktora policije, a preko njega i šefova policijskih uprava koje on postavlja. Naime sadašnjem direktoru Miloradu Veljoviću mandat je istekao još prošle godine, a na ovom mestu je ostao sve do danas, kako Dačić stalno naglašava, na insistiranje Demokratske stranke.
Dačića je, izgleda, isprovocirala Veljovićeva namera da se ponovo kandiduje za mesto direktora policije kako bi završio započete poslove. Veljović ima podršku dela MUP-a, ali ne i kabineta ministra. Rascep između Dačića i Veljovića koji, kako se vidi traje još od prošle vlade, sada se samo produbio jer se, posle formiranja nove vlade, Veljović navodno okrenuo Nikoliću i Vučiću, po čijem nalogu je direktor policije i formirao Antikorupcijski tim kojim rukovodi njegov prvi saradnik Rodoljub Milović, načelnik uprave kriminalističke policije. Upravo je Milović nenamerno ili namerno guran u prvi plan afere prisluškivanja, kao osoba po čijem je nalogu uzet listing Vučićevog telefona.
Predlažući Veljoviću javno da ide u diplomatiju - što mu godinama već nudi - Dačić pokazuje da po svaku cenu neće Veljovića, ali na taj način, kako kaže Saša Đorđević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Dačić poručuje Vučiću da ne može baš toliko da kadrira u policiji. Dačiću bi bilo mnogo lakše da je navodno Veljovićevo uporište samo kod naprednjaka. Prema saznanjima NIN-a, njegova uporišta su jaka i van zemlje, naročito zbog zasluga vezanih za zaštitu američke ambasade, posle njenog paljenja 21. februara 2008. godine, tokom protestnog mitinga zbog proglašenja nezavisnosti Kosova. Slično je i sa Rodoljubom Milovićem, načelnikom Uprave kriminalističe policije. Pored toga što je slovio za blisku osobu sa bivšom ministarkom pravde Snežanom Malović, Roćko, kako ga kolege zovu, ostvario je odlične odnose sa američkom Agencijom za borbu protiv ilegalne trgovine narkoticima (DEA) još 2003. godine preko slučaja Zarubica i kasnije, na obradi slučaja Šarić.
Kandidati Nasuprot ovom dvojcu, navodni Dačićev kandidat je Milan Dimitrijević, šef Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju. NJegov adut je iskustvo u radu sa strancima (dok je bio konzul u Solunu), ali i mesto šefa Interpola za Srbiju. Nije bez značaja ni njegovo poreklo iz Surdulice i bliskost sa Dačićevim savetnikom i intimusom Ivicom Tončevim, biznismenom ne baš jasnog porekla imovine.
Iz Dačićevog korpusa je i mogući kandidat Nenad Banović, šef Pogranične policije, za koga kažu da je od studentskih dana u SPS-u. Među njegovim kolegama se priča da je prerano i na volšeban način stekao čin generala, kao i da ima svega 14 godina službe, a da uslovi konkursa traže najmanje 15 godina provedenih na policijskim poslovima.
S druge strane, mogući kandidat je i Mladen Kuribak, načelnik Uprave policije, koji slovi za Vučićevog čoveka, iako je svojevremeno, navodno, bio kadar DSS-a i lični prijatelj bivšeg ministra Dragana Jočića. Među kolegama nesumnjive stručnosti važi za operativca skromnih potencijala. Kandidat iza koga se, kako iste kolege kažu, ne vuče nikakav rep je Miloš Oparnica, načelnik Sektora unutrašnje kontrole. Iako neki smatraju da je naklonjen SPS-u, prethodna vlada ga je birala za pomoćnika ministra i načelnika sektora unutrašnje kontrole. Iskustvo je sticao u Upravi kriminalističke policije, radeći na krvnim deliktima. Tu je i međunarodno iskustvo dok je bio na čelu Interpola. Kolege skoro da ga vide poželjnim za mesto direktora.
Kandidata, naravno, ima još dosta jer mnogi ispunjavaju uslove konkursa za direktora, koji su određeni još u vreme ministrovanja Dragana Jočića da su visokoobrazovani i da imaju 15 godina staža na policijskim poslovima.
Đorđević iz BCBP-a smatra da će se Vučić i Dačić dogovoriti oko direktora policije, što, kako kaže, nije dobro, jer ako je ta ličnost isuviše politizovana znači da priča o departizaciji nije završena. Zbog mira u kući proći će čovek bez velikih sposobnosti i čvrstine, iako on mora da nastavi reforme policije, pre svega u oblasti ljudskih resursa. Ako se to ne vodi na najbolji način, neće se na pravim mestima naći najbolji ljudi, zaključuje Đorđević.
Možda je poučno zapažanje jednog pripadnika engleskog Skotland jarda, koji je, baveći se analizom stanja srpske policije, zapazio i shvatio da ovde se ne napreduje po tome šta znaš, nego po tome koga znaš.
