LJubičasti kompromis

Svaki magarac može da sruši štalu, a potreban je stolar da bi je izgradio. Po ovim rečima najviše se pamti Sem Rejburn, bivši predsedavajući Predstavničkog doma, donjeg doma američkog Kongresa; a upravo u sali Kongresa koja je po Rejburnu dobila ime vodeći republikanac DŽon Bejner je, dan nakon okončanja predsedničkih izbora na kojima je Barak Obama izborio drugi četvorogodišnji mandat, najavio da će pronaći kompromis sa demokratama.

Rezultat glasanja i mandat koji smo time dobili od glasača je da nađemo način da radimo zajedno, rekao je Bejner, aktuelni predsedavajući Predstavničkog doma, u kome Obama ima najsnažniju opoziciju.

Bejneru je trebalo da prespava samo jednu noć da bi pokazao spremnost za rešenje glavnog problema koji su izborne kampanje ostavile za sobom - duboko podeljenu Ameriku. Treba imati u vidu i da je, nakon poraza republikanskog izazivača Mita Romnija, Bejner isplivao kao vodeći republikanac koji će ubuduće voditi pregovore sa demokratama i govoriti u ime konzervativne (i uglavnom bele) Amerike.

Zanimljivo je da je Bejner u utorak uveče, nakon što je postalo jasno da su republikanci zadržali kontrolu nad Predsedničkim domom, poručio demokratama da je to poruka da Amerikanci ne žele podizanje poreza, a da je već u sredu ujutru izneo potpuno suprotan stav: Spremni smo na podizanje poreza.

Gospodine predsedniče, na vas je red, rekao je Bejner. Spremni smo da nas vodite, ne kao demokrate ili republikance, već kao Amerikance. Želimo da uspete. Prihvatimo izazov nalaženja kompromisa koji smo izbegavali.

RUPA Već dan nakon nove istorijske Obamine pobede (prvi predsednik koji je reizabran u situaciji za Ameriku visoke nezaposlenosti od oko osam odsto) kao tema broj jedan u medijima i među običnim ljudima izronila je potreba da se pronađe konsenzus između crvene (republikanske) i plave (demokratske) Amerike. Konsenzus je najpre potreban oko finansija, načina na koji će se zatvoriti budžetska rupa i novih poreza koji su za to potrebni. Od takve sposobnosti da se odmah prelazi na rešenje problema, bez međusobnog mrcvarenja pobednika i poraženih, mogla bi i Srbija ponešto da nauči.

Naravno, suviše je rano govoriti o realnoj sposobnosti SAD da kompromis o fiskalnoj politici zaista i pronađe. Pre svega zato što vođi republikanaca za vratom dišu radikalni konzervativci iz pokreta Čajanka i uticajni, konzervativni vlasnici krupnog biznisa koji smatraju da je Romni izgubio izbore jer nije bio dovoljno radikalan. Za njih je pitanje pronalaženja kompromisa samo crvena marama kojom je Bejner zamahnuo. Dodatni problem za pronalaženje kompromisa jeste i činjenica da se partije već spremaju za naredne izbore. Prošlog petka stizale su već prve vesti o sastancima timova za pravljenje strategije za nove izbore za Predstavnički dom, koji se održavaju svake dve godine.

Na strani postizanja kompromisa, bez koga nema novih zakona o porezima i načina da se zakrpi budžetska rupa od 1.200 milijardi dolara, kao i javni dug od 16.000 milijardi dolara (potreban je dogovor Predstavničkog doma koji drže republikanci i Senata u kome većinu imaju demokrate) jeste dosadašnje američko iskustvo. Nije prvi put da se novi predsednik sa prvim danom mandata susreće sa ogromnim krizama. Bil Klinton je nasledio budžetski haos 1993, Ronald Regan je upao u iransku krizu talaca 1981, Ričard Nikson se odmah našao usred rata u Vijetnamu 1969. Obama se sada suočava sa pretnjom da će zemlje upasti u recesiju i sa izazovom kako da pomiri konzervativnu Ameriku i onu koja se sa prilivom Hispanoamerikanaca i povećanjem broja Afroamerikanaca dramatično menja.

PRILAGOĐAVANJE Odgovor na demografsku promenu Amerike moraće da nađu i republikanci. Romni je osvojio sve što se moglo osvojiti od onog što je do sada bilo poznato kao bela, protestantska Amerika, ali mu to nije bilo dovoljno za pobedu. Analitičari u Vašingtonu upozoravaju da će republikanci morati da nađu način da se prilagode društvu koje se brzo i dramatično menja, jer će na sledećim izborima za predsednika proći još lošije. Potreba za novom strategijom republikanaca mogla bi da ide u prilog i postizanju kompromisa u naciji oko ekonomske politike.

Kompromisu u prilog idu i svi oni međusobni komplimenti koje su razmenili Obama i jedan od najistaknutijih republikanca Kris Kristi, guverner NJu DŽersija, nakon što je tu državu poharao uragan Sendi, a Obama demonstrirao liderske kvalitete kroz efikasno rukovođenje javnim službama angažovanim na saniranju štete.

Dejvid Ignacijus, urednik i kolumnista Vašington posta, kaže za NIN da je upravo epizoda sa Kristijem, kada je do izražaja došla saradnja politički suprotstavljenih strana za dobro Amerikanaca bez obzira na partijsku podelu doprinela da Obama koji dan kasnije privuče dodatne glasove. Amerikanci su očigledno siti podela i žele kompromise.

Političari mogu biti sve, ali nisu samoubice, kaže Ignacijus sugerišući da će kompromis demokrata i republikanaca biti postignut i to pre svega i na prvom mestu oko politike povećanja poreza na bogatije i na smanjenje troškova države.

Obama je prošlog petka u Beloj kući održao veoma zapažen govor posvećen fiskalnoj politici, čiji najcitiraniji deo je bila sledeća rečenica: Sigurno je da neću od studenata, starih i porodica iz srednje klase tražiti da pokriju ceo deficit a da se za to vreme od ljudi poput mene, koji zarađuju preko 250.000 dolara, ne traži da daju ni dolara više na porez. Tokom narednih nedelja oko ovog pitanja će biti testirana sposobnost SAD na novi kompromis, koji je čak i veći nego što se na prvi pogled čini. Jer, reizabrani predsednik je najavio kresanje budžeta za 4.000 milijardi u narednoj dekadi i istovremeno obećao nastavak i proširenje socijalnih programa, olakšica za studente, ali i ozbiljno suočavanje sa klimatskim promenama koje sve više ugrožavaju Ameriku. Sve ovo će podrazumevati veće budžetske izdatke.

DOSTIGNUĆE Obamini glasači su sve glasniji u zahtevima da se štedi na vojnom budžetu, dok se republikanci tome protive, a Leon Paneta, ministar odbrane (doduše viđen za odlazak u penziju) sve glasnije upozorava da bi takvo kresanje ugrozilo poziciju i spoljnu politiku SAD. Pentagon će, najavljuje se, već početkom naredne godine morati da se suoči sa za 55 milijardi dolara smanjenim budžetom za prekogranične operacije.

Na planu spoljne politike Obama će, očekuju analitičari, imati mnogo više odrešene ruke nego u prvom mandatu. NJegovo prvo putovanje posle reizbora Obame je na prvi pogled neuobičajeno - krajem ove sedmice odlazi u Kambodžu, Burmu i Tajland, ali izbor destinacije direktno je vezan za američku politiku prema Kini. Naime, zbog ekonomskog jačanja Kine, Amerika je u dilemi za koju taktiku da se opredeli. Da je pobedio Romni, znalo bi se da će odnosi biti zatezani čak i do trgovinskog rata. Ovako, i na ovom planu se očekuje politika kompromisa. Poznavaoci u Vašingtonu ocenjuju da će vrlo uskoro Obamina administracija pokušati da usaglasi interese i razgovorima sa novom vlašću u Kini dovede u prvi plan takođe strategiju kompromisa.

Drugi predsednički mandat odrediće da li će Obama biti istorijski predsednik, iznad činjenice da on to već jeste zbog toga ko je. Iznad njegove DNK potrebno nam je neko međunarodno postignuće koje će zaista biti istorijska transformacija, a to do sada nismo videli, ocenio je uticajni Zbignjev Bžežinski, savetnik za bezbednost u Karterovoj administraciji.

Najveći zadaci pred Obamom su, pored dogovora sa Kinom, rešenje za nuklearni problem Irana, zauzimanje kursa prema proislamskim strujama koje su došle na vlast u zemljama zahvaćenim arapskim prolećem, te rešavanje krize u Siriji.

Nuklearni program Teherana je najveći problem spoljne politike i procenjuje se da će biti rešen u direktnim razgovorima. U poslednjim danima predizborne kampanje NJujork tajms je objavio da su ti razgovori na pomolu, i mada je Bela kuća to požurila da demantuje, očekuje se da dijalog počne uskoro. Dijalog će naravno, izazvati oštre reakcije spoljnopolitičkih jastrebova u SAD, ali i Izraela sa kojim je Obama već zahladneo odnose odbivši poziv premijera Benjamina Netanijahua da se sretnu.

Kako će izgledati spoljna politika u naredne četiri godine i da li će biti istorijskih transformacija kakve traži Bžežinski biće malo jasnije već nakon kadrovskih promena u kabinetu. Očekuje se da će Obama u narednih šest nedelja napraviti značajna pomeranja u administraciji. Državna sekretarka Hilari Klinton već je ranije najavila da će se povući, a njeni mogući naslednici su senator DŽon Keri, koji sada predsedava senatskom Odboru za spoljnu politiku, Suzan Rajs, ambasador u UN, i Tomas Donilon, koji je radio kao šef kabineta Vorena Kristofera.

Krajnosti

Izbore za trećinu saziva Senata obeležili su krajnosti jer su pobede na jednoj strani ostvarili i ekstremno konzervativni republikanci, dok su na drugoj trijumfovali i predstavnici one druge Amerike, poput jedne otvoreno gej kandidatkinje i jedne Hispanoamerikanke. Istovremeno su u nekoliko država održani referendumi čiji ishodi će rezultirati uvođenjem krajnje liberalnih zakonskih rešenja, pa su tako Mejn i Merilend izglasali istopolne brakove, a države Vašington i Kolorado legalizovale rekreacionu upotrebu marihuane.

Potencijalni kandidati 2016.

Hilari Klinton Ako je vreme da SAD na narednim izborima, posle crnog predsednika, dobiju i ženu na čelu države, mogući kandidat je odlazeći državni sekretar.
DŽo Bajden Ako bude trčao predsedničku trku, aktuelni potpredsednik imaće 73 godine u trenutku izbora. Veoma harizmatičan i uticajan. Kada su ga nedavno pitali da li će mu ovo biti poslednji izbori, Bajden je odgovorio da ne veruje.
Martin OMali Guverner Merilenda, verovatno najliberalnije države u SAD, sada je veoma popularan među demokratama, njegov tim se smatra najbolje organizovanim i pominje se na listi mogućih kandidata.
Kris Kristi Pošto je svrstavanjem na Obaminu stranu doprineo da Mit Romni izgubi izbore, guverner NJu DŽersija je lansiran na prvo mesto potencijalne kandidatske liste republikanaca. Ako pobedi na državnim izborima sledeće godine, zaista bi mogao da postane ozbiljan kandidat.
Marko Rubio Senator sa Floride koga podržava tamošnji guverner DŽeb Buš mogao bi da bude pravi adut ukoliko njegova stranka želi da privuče hispanoameričke glasove.

Ovako je glasala Amerika

Žene natpolovično za Obamu (55%), muškarci ga podržali sa 45%
Muškarci većinom za Romnija (52%), žene ga podržale sa 43%
Mladi od 18 do 29 godina: za Obamu 60%, za Romnija 36%
Od 30 do 44 godina: Obama 52%, Romni 45%
Od 45 do 64 godina: Obama 48%, Romni 51%
Stariji od 65 godina: Obama 44%, Romni 55%
Belci: Obama 40%, Romni 58%
Afroamerikanci: Obama 93%, Romni 6%
Hispanoamerikanci: Obama 69%, Romni 29%
Azijati: Obama 74%, Romni 25%
Prihodi manji od 50.000: Obama 59%, Romni 39%
Prihodi od 50.000 do 99.999: Obama 45%, Romni 53%
Prihodi viši od 100.000: Obama 43%, Romni 54%
Nezavisni glasači: Obama 45%, Romni 49%
Glasači bez srednje škole: Obama 53%, Romni 46%
Sa srednjom školom: Obama 47%, Romni 51%
Visoko obrazovani: Obama 56%, Romni 42%
Žitelji gradova sa više od 500.000 stanovnika: Obama 70%, Romni 28%
Iz gradova od 50.000 do 500.000: Obama 58%, Romni 41%
Stanovnici predgrađa: Obama 48%, Romni 50%
Žitelji gradova sa 10.000 do 50.000 stanovnika: Obama 42%, Romni 56%
Ruralne sredine: Obama 38%, Romni 60%