Nova zvezdica?

Komplikovani, pre svega u administrativno-pravnom smislu, odnosi između Sjedinjenih Država i Portorika dobili su 6. novembra novu epizodu: na referendumu se većina građana (62,32 odsto) izjasnila za formalno priključenje Portorika Sjedinjenim Državama, odnosno za stvaranje nove savezne države koja bi bila 51. u okviru SAD. Na referendumu je bilo nekoliko pitanja, od kojih je prvo glasilo: Da li ste za očuvanje aktuelnog teritorijalnog statusa, na šta je odgovor 53,62 odsto glasača bio - ne. Od tri opcije za budući status (federalizam, nezavisnost, dobrovoljno udruživanje) najviše glasova dobila je prva, št o u praksi znači da Portorikanci hoće da uđu u američki federalni sistem i da na zastavi SAD postanu 51. zvezdica. Za slobodnu asocijaciju glasalo je 32,71 odsto, a za potpunu nezavisnost samo 5,2 odsto. Zanimljivo je da na prethodnim referendumima održanim 1967, 1993. i 1998. nije prošla mogućnost formalnog pripajanja SAD, ali se klima svaki put menjala u korist opcije koja je sada pobedila. Prvi put je za nju glasalo 39 odsto, drugi put 46,3 a treći i pretposlednji put, 1998. godine, 46,5 odsto; sada pomenuta 62,32 procenta. Volja građana Portorika, međutim, ne znači da će ostrvo automatski postati nova savezna država SAD. O tome poslednju reč ima američki Kongres i nije izvesno kako će odlučiti jer su - uprkos lepom imenu bogata luka, što u prevodu sa španskog znači puerto rico - nezaposlenost od 13,6 odsto (veća nego u Misisipiju, najsiromašnijoj saveznoj državi) i bruto nacionalni dohodak od 15.203 dolara, upola manji nego u SAD, ozbiljni argumenti protiv.

Slučajno ili ne, referendum je održan istog dana kada i američki predsednički izbori na kojima je ponovo pobedio Barak Obama - koji je, kao i svi njegovi prethodnici, inauguracijom posle prve izborne pobede u januaru 2009. formalno postao i predsednik Portorika, jer tako predviđa jedan od brojnih sporazuma koje imaju SAD i Portoriko. Po takozvanom DŽonsovom zakonu iz 1917, recimo, stanovnicima Portorika dato je pravo na američko državljanstvo. Portorikanci tako, pored ostalih prava, ostvaruju i ono da mogu da glasaju na američkim predsedničkim izborima - ali ne na svom ostrvu, već samo ako su fizički prisutni na tlu SAD.

Portoriko ima sopstveni ustav, ubire poreze, ima svoj politički sistem, političke partije (ukupno šest), ali otkad je 1952. ušao u status slobodnog udruživanja sa SAD (primer Portorika sad pominje Artur Mas, lider separatističkog pokreta u Kataloniji) u mnogo čemu zavisi od SAD. Istorijski, Portoriko je više od 400 godina bio španska kolonija jer je, zvanično, Kristifor Kolumbo u svom drugom prekookeanskom putovanju otkrio ostrvo 19. novembra 1493. Kasnije je više puta prelazilo u ruke Britanaca i vraćalo se pod špansku upravu da bi u ratu 1898. Španija izgubila svoje tri poslednje kolonije - Kubu, Portoriko i Filipine - koji su 1899. prešli pod kontrolu SAD. Na ostrvu se govori španski iako je engleski takođe zvanični jezik. U praksi se često čuje mešavina dva jezika, nazvana spangliš zbog kombinacije španskih i engleskih reči. Na ostrvu živi oko 3,7 miliona stanovnika, ali se procenjuje da je oko pet miliona Portorikanaca već u SAD.

Referendum o budućem statusu ostrva održan je u okviru izbora za guvernera na kojima je tesnu pobedu za manje od jedan odsto odneo Alehandro Garsija Padilja, lider opozicione Narodne demokratske partije (PPD) koji se zalagao za očuvanje sadašnjeg statusa. On je osvojio 47,79 odsto glasova dok je Luis Fortunjo, lider Nove progresivne partije (PNP) i pobornik pripajanja SAD, sakupio 47,09 odsto. Ishod izbora nema značaj za ključno referendumsko pitanje o budućem teritorijalnom statusu Portorika - o čemu, uostalom, i ne odlučuju Portorikanci, koji mogu samo da izraze svoju preferenciju - već Kongres SAD u kome još od 1901. imaju predstavnika koga biraju svake četvrte godine, ali sa delimično ograničenim pravom glasa.