U tamnom vilajetu

Britanski medijski javni servis Bi-Bi-Si, već neko vreme i ponajviše sopstvenom krivicom, boravi u svojevrsnom tamnom vilajetu. Kao u svakom vilajetu ovog tipa, i u ovom Bi-Bi-Sijevom su razlozi za kajanje i brigu o reputaciji i kredibilitetu inforativne kuće kojoj se, ne samo na Ostrvu, najviše veruje, sadržani u jednom nečinjenju i jednom činjenju.

Bi-Bi-Si se prvi put teško pokajao kada je, krajem prošle godine, odlučio da u kultnoj informativnoj TV emisiji NJuznajt, ne objavi svoju verziju priče o tek preminulom DŽimiju Sevilu, vremešnoj voditeljskoj zvezdi dečjih programa od pre nekoliko decenija, koji je, po svemu sudeći, bio težak pedofil čije se žrtve, policija beleži, broje stotinama. Drugo Bi-Bi-Sijevo kajanje i uvod u aktuelnu krizu usledili su početkom ovog meseca. Bi-Bi-Sijev programski izlog ponovio je bio NJuznajt u kome je emitovana nevezana storija o seksualnom zlostavljanju dece u severnom Velsu 80-ih godina. U izveštaju je (ispostavilo se naknadno, bez provere i osnovne novinarske pažnje) u pedofilsko društvo uključen i svojevremeno visoki političar iz redova Konzervativne stranke. Iako nije pomenuto nijedno ime, na internetu je kolalo ime bivšeg ministra, lorda Mekalpina. Lord je žestoko negirao optužbe i zapretio sudom. Generalni direktor i glavni urednik Bi-Bi-Sija DŽordž Entvisl, ni osam nedelja na položaju, pokušao je da, izvinjenjem i pokretanjem interne istrage spase šta se spasti može, ali zalud. Direktorsku karijeru su mu, po opštoj oceni, definitivno zapečatila dva subotnja intervjua data nikom drugom do udarnim jutarnjim programima Bi-Bi-Sijevog radija i televizije. Voditelji su, u najboljoj tradiciji firme za koju rade i nimalo ne zazirući od položaja sagovornika i situacije u kojoj se našla kuća, uradili upravo ono zbog čega je Bi-Bi-Si na glasu: profesionalno su, uporno i bez zazora preslišavali i ispitivali svog pretpostavljenog koji je nemušto i poprilično smeteno priznao da nije gledao sporni program jer je izašao nekim poslom. Priznao je direktor i da nije bio upoznat sa razmerama iznetih optužbi ni sa učestalim pominjanjem imena dotičnog političara, na Tviteru, baš uoči emitovanja prokazane emisije. Entvisl, za koga je jedan bivši ministar rekao da ima liderske sposobnosti Vinija Pua, iste je večeri preuzeo odgovornost za, kako je objasnio, neprihvatljive novinarske standarde ispoljene u spornoj emisiji i podneo ostavku. Sa čela Upravnog odbora Bi-Bi-Sija istovremeno je gradu i svetu predočena neophodnost radikalnih i strukturnih promena kako bi korporacija popravila narušeni ugled i povratila poverenje.

Ne manjkaju, međutim, medijske analize koje uzroke najnovije krize u Bi-Bi-Siju pre vide u ljudima nego u uređivačkoj strukturi. Nedostaju, tvrdi se, iskusni kadrovi koji su prošli novinarsku školu Bi-Bi-Sija i dosegli najviše ešelone menadžmenta, a i štednjom iznuđeno smanjenje broja zaposlenih je Bi-Bi-Si lišilo kadra za regrutovanje potencijalnih visokih menadžera. Kako god bilo, niko ozbiljan ne dovodi u pitanje opstanak ili status Bi-Bi-Sija. Protekli dani su, međutim, dodatno potvrdili da korporacija, što u političkom establišmentu što u medijima, ima i prijatelje i neprijatelje. Posmatračima nije promaklo da je ostavka Entvisla poslužila kao povod za kanibalsku gozbu onih medija koji su, poput glasila u vlasništvu Ruperta Mardoka kome je Bi-Bi-Si kao javni servis stalna kost u komercijalnom grlu, s neskrivenim naslađivanjem izveštavali o krizi. S druge strane, jedan od doajena Bi-Bi-Sija, Dejvid Dimblbi, kaže da dobru krizu nikako ne treba proćerdati već je valja iskoristiti kao sjajnu priliku da se odradi ono što nikome pre nije ni padalo na pamet. Utisak je da tako razmišlja i Tim Dejvi, v. d. generalnog direktora korporacije. Dejvi je već predočio da Bi-Bi-Si zaslužuje snažno vođstvo, da mu je namera da takvo vođstvo i uspostavi i da je u redakciji vesti iz koje je (dok traje interna istraga) udaljeno dvoje urednika već uspostavio jasan komandni lanac.