Prodor originalnog

Moda je, naravno, lepša kad ima para, ali stalni napor da se kreira u srpskoj stvarnosti pokazuje da to i nije preduslov.

Ovih dana, i na jednoj od domaćih kablovskih televizija, počinje emitovanje američkog rijaliti programa Prodžekt Ranvej (u slobodnom prevodu: Projekat Pista). Vodi ga top model Hajdi Klum, a za cilj ima da među hiljadama modnih entuzijasta pronađe novu zvezdu dizajnerske scene.

Prateći revije na nedavno završenoj beogradskoj nedelji mode, trideset drugi put, nametalo se pitanje kako bi se ova formula rijaliti programa primila kod nas. Činjenica je da domaće emisije sličnog karaktera (Prvi glas, Prvi kuvar...) već uživaju prajmtajm. Svi vole da vide priču o uspehu potkrepljenu (koliko-toliko) iskrenom zabavom. Ipak, Projekat srpske modne piste ovde ne deluje moguć. Da biste se bavili modom kod nas potrebni su vam živci kao konopci, urođena veština da ni od čega napravite nešto, početni kapital od koga ste se unapred oprostili, i prećutni dogovor sa sobom da ćete sve to uložiti da biste veći deo karijere mukotrpno radili na jedva održivoj fiskalnoj nuli. A čak i kada imate sve to, teško ga je objasniti u te-ve formatu ili zaokružiti priču u deset nedelja.



AKCENTI To naime ne znači da je moda u Srbiji cepanje atoma. Ali ponekad može da deluje kao da atome cepate čekićem. Pratili smo samo revije na beogradskoj nedelji mode, i neka nam zbog toga unapred oproste organizatori ONE DRUGE modne manifestacije Fešn selekšn. Bacili smo pogled i na neka od imena sa njihovog lajn-apa (da ne upotrebimo staromodno smotre). Uz svo dužno poštovanje autora, stava smo da treba da postoji samo jedna. I tu primat odlazi onima koji su bili prvi. Ne zato što su uvek najbolji, nego zato što kvantitet modnih dešavanja nužno ne nameće kvalitet istih. Neka niču kineske robne kuće, ali ne i srpski modni ciklusi.

Šta je donela modna jesen nedeljom mode u Beogradu? Bilo je zanimljivo, mada ne nužno i uzbudljivo. Bilo je manje jurnjave za svetskim trendovima, a malo više ličnih dizajnerskih priča, gde je kroj samo bio fusnota za viziju. Čini se da je manje bio akcenat na nekadašnjim imperativima nosivog, komercijalnog, prijemčivog (ili su jednostavno takvi autori prebegli u Selekšn tabor, pa su nam se izgubili sa radara). Možda su se jednostavno domaći kreatori umorili od toga da pokušavaju da stvaraju kao da će ih tekstilna industrija nekad podržati, i vratili se u atelje, u radionicu, skicama kojima nije moralno da završe u izlogu kada im je mesto u izložbenom prostoru galerije. A to je progresivno. I upravo je to razlog što je nedelja mode stigla do izdanja pod brojem 23.

Modu neki shvataju kao biznis, neki je posmatraju kao teatar, a neki je povezuju sa estradom. I sva tri rešenja su u principu tačna, a od mere u kojoj je svaki odgovor zastupljen, otkrivamo određeni modni pravac. Biznis+estrada je među modnim znalcima nepopularna kombinacija, pa tako dobijamo recimo dizajnerski rad Marijane Mateus (koja nije bila prisutna na ovoj nedelji mode, barem ne kao autor). Teatar+estrada je možda jedan od načina da se opiše rad Darka Kostića koji već godinama uspešno balansira na liniji uzvišenog osećaja za detalje i nadahnutog prepisivanja vrhunske svetske selebriti trend formule na domaćim zvezdama. Lično, baš kao i mnogi drugi modni sladokusci koji sebe smatraju znalcima, preferiram kombinaciju biznis+teatar, a na tom tragu su bile dve revije koje su ostavile najjači utisak na ovoj nedelji mode. Ana LJubinković i Ivana Pilja svojim dosadašnjim stažom na beogradskoj modnoj sceni svedoče o srpskoj modnoj metamorfozi, a od svih njihovih pređašnjih revija upravo ovosezonske najbukvalnije prikazuju tu metamorfozu. Inspirisana insektima koje po pravilu smatramo ružnim, Ivana Pilja je pružila vizuelni esej koji uverava u to da se lepota može videti svuda, a da forma odevnog predmeta na granici skulpture nužno ne vodi ka poništavanju upotrebne vrednosti garderobe. Sa druge strane, Anin kolorit i sredstva kojima se služi da bi zaokružila siluetu su pozajmljena iz tehnikolor sveta dečjeg pozorišta, ali prošarana subverzivno neočekivanim uplivom seksepila. Realno, kada stavite fotografije ove dve revije jedne pored drugih dobijate utisak da ste videli metamorfozu gusenice u leptira. U realnom vremenu.



TRENDOVI U potpuno drugoj atmosferi modnog izraza, nastale su prezentacije Dragane Ognjenović i Ive Stefanović. Umesto revije sopstvenog brenda, Dragana je svojom prepoznatljivom estetikom pojačala reviji trendova u šminkanju jednog globalnog brenda kozmetike, gde su njeni ključni komadi prikazani upravo onako kako se zaista nose na ulici (ili pre na nekom od prestoničkih kul mesta). I Ivini modeli pričaju sličnu priču, priču o tome šta nose kul devojke... Poslednjih nekoliko godina i kod nas je sve primetnija činjenica da modne blogerke brže prenose poruku o trendovima nego što to rade modni časopisi čija je egzistencija dodatno otežana konstantnom jurnjavom za oglasima i profitom, a Ivine modele prosto možete da zamislite na modnim blogerkama i manekenkama kada su u civilnom izdanju.

Na prošloj nedelji mode gde je Iva prikazala reviju nastala je prava blogerska halabuka oko toga da li je dizajn jedne od haljina ukrala iz kolekcije najstarije francuske modne kuće Lanven za švedskog magnata brze mode HM, koja se pretvorila u seriju vrlo niskih prozivki na društvenim mrežama u kojima su pored ostrašćenih modnih navijača učestvovali i kreatori koji bi tu klizavu tematiku originala falsifikata trebalo intimno da poznaju i zrelije da prihvataju. Ovoga puta, nismo videli tako nešto a i nema potrebe za tim.

Celokupan utisak o novoj fazi srpske modne metamorfoze potkrepila je i revija upečatljivih dizajnerskih imena iz regiona kao i izložba dvadesetogodišnjeg rada sestara Proković koje delaju pod akronimom JSP. Jelena i Svetlana Proković su u priči o beogradskoj modnoj sceni od početka devedesetih, te je priča o njihovom radu neminovno prošarana i našim kolektivnim urbanim uspomenama. Evocira uspomene na prapočetke klabing kulture i elektronske muzike na ovoj čudnoj ali lepoj tački Balkana. Sa druge strane, prisustvo dizajnera iz regiona čini da se osećamo manje hermetički zatvoreni u nemaštinu i bizarnu političku scenu koja tužno podseća na devedesete sve više, baš kao i količina opasnih frizura i er maks najki koje vidimo na beogradskim ulicama. Zato nam treba nedelja mode, da bismo pobegli od onog strašnog najstvarnijeg rijalitija.