Arhiva

Još ćemo plaćati devedesete

Tanja Nikolić Đaković | 20. septembar 2023 | 01:00
Još ćemo plaćati devedesete

Bivši premijer Zoran Živković poslao mu je jednom poruku: Rasime, ili si glup, ili si ucenjen. Nikada mu nije odgovorio, niti je ikada s njim progovorio reč. Na ranijim izborima politički protivnici su pravili fotomontažu na kojoj je sa Mladićem zajedno. U bošnjačkim sredinama delili su tu sliku, asocirajući da je izdajnik, istovremeno, u srpskim sredinama, lansirali bi letke koji poručuju da šalje srpske heroje u Hag. Na jednoj strani je bio izdajnik. Na drugoj, ponovo izdajnik.

Posle svih godina na čelu Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, Rasim LJajić je uveren da radi u korist države. Sada, nakon oslobađajuće presude za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača, oseća da je izdan, prevaren, nasamaren.

Najblaže rečeno tako. Velika stvar koju smo uradili za zemlju je poništena ovakvim presudama. Ne kažem da smo imali alternativu, svi znaju pod kakvim smo pritiskom bili, da je jedno vreme zbog nesaradnje sa Tribunalom bio zaustavljen put ka EU, reforme nismo mogli da sprovodimo u punom kapacitetu dok taj posao ne završimo, ali kada vidite ovakve presude, ne može čovek da se ne oseća poniženo, kaže LJajić.

Verujete li još u pravdu Haškog tribunala?

Ne, ne verujem. Iskreno, nisam imao nikada iluzije o tom tribunalu, nisam ja sad neka francuska sobarica da prvi put saznajem kakav je Tribunal, imao sam prilike iznutra da vidim mnogo toga i nisam verovao u apsolutnu pravdu, ali nisam ni očekivao ovoliko selektivne pravde.

Možete li da razumete argumentaciju za oslobađajuću presudu?

Pročitajte samo izdvojena mišljenja sudija. Prvostepena presuda je obrazložena na 1.300, a presuda žalbenog veća na 56 stranica, u dva paragrafa se govori samo o tome da nije bilo protivpravnog granatiranja gradova, da je taj famozni standard od 200 metara pogrešan, ali, i po Statutu Tribunala i po pozitivnoj praksi oni su morali da kažu ako je ovo pogrešan pravni standard, šta je onda ispravan pravni standard. Ne, oni su to prećutali. Samo su rekli da nije bilo protivpravnog granatiranja, da je upotrebljen pogrešan pravni standard, ne dajući novi kriterijum. A izdvojeno mišljenje je pisano na 82 stranice gde se upotrebljavaju reči kao groteskno, poražavajuće, nema veze sa pravdom i pravom. Uzmite i izjave Karle del Ponte da presuda nema veze sa pravdom.

Kakva je poruka ove presude?

Apsolutno je motivisana politikom. Nikada nisam bio pristalica zavera

Ali počinjete da bivate?

Ne, ne, ne krajnje racionalno analiziram. Prvo, Hrvatska je imala podršku moćnih zemalja u operaciji Oluja, a u julu ulazi u EU. NJima ne treba zemlja čiji će vojno-policijski vrh biti optužen za udruženi zločinački poduhvat. Stvar je tu više nego jasna. Kombinacija tih faktora rezultirala je ovom presudom. Mi još vučemo nasleđe 90-ih godina i manje-više još smo loši momci.

Ta percepcija stalno se pothranjuje. Koji su naši pogrešni koraci?

Plaćamo cenu pogrešnih odluka, ratova vođenih 90-ih.

Ali ni 12 godina kasnije nemamo saveznike. Šta radimo i dalje pogrešno?

Bilo je šansi za ispravke, ali su propuštene. Pred vratima Vlade je ubijen premijer. Zamislite tek tu sliku koju smo poslali u svet! A bili smo izloženi pritisku da štitimo haške optuženike, da je Srbija nespremna da se suoči sa počinjenim zločinima Došli smo u raskorak sa dve trećine zemalja EU o Kosovu, bili smo praktično sami protiv većine zemalja EU, to je realnost. Borimo se da tu realnost promenimo.

Vuk Jeremić je za april zakazao ad hok javnu raspravu UN-a o Tribunalu. Šta se može očekivati od ove rasprave?

To je jedan od koraka koje država može da učini da bi skrenula pažnju sa onog što se dogodilo ovom presudom. Nije naš manevarski prostor veliki, suviše je mali izbor koji možemo da koristimo. Ali uvek moramo da sačuvamo hladnu glavu i pragmatičnost u potezima.

Premijer Dačić je poručio da treba da preispitamo saradnju sa Tribunalom? Da li se slažete sa tom porukom?
Nivo saradnje sa Tribunalom svešćemo na tehnički. Nećemo opstruirati procese koji se vode, odgovaraćamo blagovremeno kao i do sada na zahteve za dostavu dokumentacije odbrani i tužilaštvu.

Šljivančanin je čestitao Gotovini i Markaču na podršci koju im je dala Hrvatska. Kako se naša država ponašala prema srpskim optuženicima, na koji način im danas pomaže?

Nismo u poziciji u kojoj je Hrvatska. Protiv nas postoje dve tužbe, BiH i Hrvatske, i svaki naš korak u tom pravcu bio bi tumačen kao potvrda da je država duboko involvirana u to što se dogodilo tokom rata. Na tu tužbu reagovali smo kontratužbom protiv Hrvatske. Svaka naša odluka u tom pogledu bila bi tumačena kao dokaz da je država duboko umešana i na neki način indirektno bi potvrđivali deo te optužnice. Mi smo, donošenjem Zakona o saradnji s Tribunalom jasno istakli kakvu pomoć mogu da očekuju optuženici, dokumentacije dostavljamo odbrani, oni koji su se dobrovoljno predali imaju mogućnost novčane pomoći, 18 avionskih karata, 250 evra dnevnice po osobi koja putuje i 200 evra optuženicima mesečno. Da li smo mogli više od toga? Mogli smo, uz opasnost da neko počinjene zločine tumači kao državni projekat.

Kako ste se nosili sa pritiscima iz međunarodne zajednice?

Bilo mi je jasno posle izručenja Karadžića da je Hag paravan za druge zahteve koje će međunarodna zajednica ispostaviti, jer sutradan, nakon njegovog izručenja na sastanku ministara EU, očekivali smo odavanje priznanja Srbiji. Ali ovlaš su preko toga prešli, da bi već prekosutra počele priče: Dobro je to što je urađeno, ali mi čekamo Mladića. Potpuno mi je bilo jasno da će nakon Mladića postaviti suštinski zahtev koji ih najviše zanima, a to je priznanje Kosova, jer je to, takođe, američki i evropski projekat i oni žele taj projekat da dovedu do kraja.

Kako vidite buduće susrete sa predstavnicima Tribunala?

Nemam ja pravo da se durim, ljutim, izigravam uvređenu mladu. Privatno, ne bih voleo nikada u životu da ih vidim. Držali su nam lekcije zašto neki dokument nije stigao na vreme, zašto ne hapsimo, kada možemo, a nećemo, kada smo sve završili, stiglo je pitanje: A šta je sa jatacima, šta sa ovim Posle svega ovakvom presudom realno gube kredibilitet za ispostavu bilo kog novog zahteva. Presuda je šamar žrtvama, njihovim porodicama, nova bol.

Ovo nije tačka, nije kraj vesti iz Tribunala. Da li očekujete oslobađanje Haradinaja?

Vrlo verovatno. Biće to završni udarac koji će Tribunal zadati sam sebi i svom kredibilitetu.

Kajete se sada zbog uloge koju ste preuzeli na sebe?

Koliko sam samo pisama dobijao, pretnji. Mislite da normalan čovek može da bude ravnodušan na sve to? Posle izručenja jednog optuženika napali su me pripadnici Obraza na ulici. Nikada nisam pravio od toga spektakl. Ovu stvar je završilo pet, šest ljudi i to je velika stvar za našu zemlju. Ko god da je bio na našem mestu, morao bi to da radi. Stvar smo pojednostavili - idemo ka potpunoj izolaciji ili ka EU i ako izaberete ovo drugo, morate da ispunjavate uslove koji se od vas traže.

Da li biste sada drugačije?

Da.

Odbili biste da budete na čelu Nacionalnog saveta?

Da, sigurno. Ne bih ni u bunilu na to pristao. Kroz šta sam sve prolazio i na kraju vidite za šta?! 


Bolje za sto nego na tribine

Hoće li ova presuda Vladu skrenuti sa puta ka EU?

Ne, Vlada je jedinstvena, moramo da nastavimo put ka EU koliko god ta odluka bila nepravedna. Najpogrešnije bi bilo da kažemo: Ajde da kaznimo sami sebe, i da isečemo granu na kojoj sedimo da bi kaznili EU ili Tribunal. Kada vam lično nanesu nepravdu, imate pravo da radite šta god hoćete, ali kada predstavljate zemlju, ne smete da radite na svoju štetu.

Koštunica, pak, traži da se odustane od EU. Šta bi to značilo?

Ne znam kako bi nam bilo bolje da smo izolovano ostrvo, van EU, ako 57 odsto robne razmene obavljamo sa zemljama EU. Ne znam ni kako bismo bolje zaštitili interese, pa i na Kosovu, ako smo protiv EU. To su razlozi zbog kojih je bolje da ste za stolom gde se donose odluke, koje se i vas tiču, nego da na tribinama čekate ishod onoga što se dogodilo.