Dan zastave u nedelji spomenika

Iza spomenika borcima Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca nalaze se dve bele, pomalo socrealističke biste. Na postamentu jedne od zapostavljenih bista piše da je reč o izvesnom heroju Dušanu Piliću sa konspirativnim imenom Tojaga, partizanskom borcu, dok se ploča ispod druge biste nekako odlepila i nestala. Na pitanje kako se zove drugi heroj NOB-a, lokalni Albanac kaže da mu se čini da je reč o albanskom partizanovcu kao i da je to palo sa spomenika dok su bili radovi na trgu. Kasnije se saznaje da će ploča sa imenom Abdulaha Krasnjice, koji je u preševskoj verziji dirljive priče o bratstvu i jedinstvu dobio ulogu Ramiza, biti vraćena čim prije.

Pet metara ispred dve biste, sa dva prsta iznad glave mladići se ponosno slikaju pored spomenika 27 poginulih boraca OVPMB, koji je podignut nekako iznenada a tačno 11 godina, šest meseci i nekoliko dana nakon postizanja mirovnog sporazuma na ovom području. Ispred spomenika je položen buket veštačkog cveća, kojim se možda simbolizuje otpornost na prolaznost vremena i režima ili je ipak reč o čudnom spoju estetike i ekonomičnosti. Sa desne strane spomenika nalazi se potpuno oronula zgrada vrhunske orijentalne arhitekture bez prozora i vrata koju bi mogao da sruši prvi jači vetar. Osim ako je ne sačuva velika, mrljava reklama koju su preko ruinirane zgrade postavili lokalni auto-dileri i serviseri. Na pitanje zašto se zgrada ne obnovi, posmatrači nezainteresovani objašnjavaju da je reč o spomeniku kulture, a pod zaštitom države.

PROSLAVA
Na ulicama veoma naseljenog Preševa bilo je tog ponedeljka 26. novembra malo ljudi i mnogo plakata i parola, kojim se najavljuje velika proslava Dana zastave, ali i razne kulturne svečanosti povodom 100 godina albanske državnosti. Tako se, pre i posle razgovora o spomeniku teroristima ili herojima, stalno mogla čuti još neka informacija o proslavi Dana zastave - kada na ulice izlaze đaci, a kada nastavnici, u koje vreme će na kućama i zgradama biti podignute zastave i kada će omladinci iz obližnjeg Trnovca u centar Bujanovca doneti repliku zgrade iz Valone, u kojoj je proglašena albanska država. Kao vrhunac proslave najavljivala se tačka kada će stotinu đaka, koji će nositi zastave Albanije, svojim telima napraviti broj 100 na glavnom trgu.

Značka sa brojem sto nalazi se na reveru odela predsednika Skupštine opštine Preševo Skendera Destanija, koji slovi za najumerenijeg albanskog lidera iz te opštine. Razgovor za NIN počinje informacijom da opština nije dala ni dinar za podizanje spomenika, već su to finansirale nevladine organizacije i dijaspora. Mislim da takav spomenik treba da ostane na tom mestu jer smo svi mi ljudi i svakome, i Srbima i Albancima, treba dati pravo da poštuju svoje mrtve. Zato mi i smeta ta retorika premijera Ivice Dačića, jer decenijama u Preševo nije došao nijedan predsednik ili premijer Srbije da sa nama razgovaraju, ali nam zato stižu neke oštre, preteće poruke. Stoga i mislim da je najbolje da sud odluči da li je podizanjem ovog spomenika prekršen neki zakon, a ne da se vodi nekakav verbalni rat. Na pitanje kako bi reagovalo albansko stanovništvo ako bi državni organi uklonili spomenik, Destani kaže da sigurno ne bi na državnu silu odgovarali silom, ali da Albanci takav čin ne bi zaboravili.



PORUKA
Negde na izlazu iz Preševa, ekipu NIN-a čeka član Glavnog odbora SPS Dragoljub Filipović koji za pola sata razgovora ostavlja neuporedivo bolji utisak od većine političkih zvezda sa TV ekrana. Nije tu ključna stvar spomenik, važno je kakva je poruka poslata državi Srbiji i može li Beograd da pošalje jasan odgovor ovom delu zemlje kako bi zaštitio i Srbe i Albance od ekstremista. Prošla vlast je ćutke prešla preko toga da su Albanci bojkotovali popis stanovništva, čime je jasnije nego ovim spomenikom, stavljeno do znanja da Albanci ne priznaju ovu državu i da i dalje ostaju pri stavovima iz 1992. godine, kada se 98 odsto izjasnilo za pripajanje Kosovu. Srbija bi trebalo da pokaže svu svoju ozbiljnost jer mi sada imamo neviđeni paradoks, da se parama iz budžeta godinama finansira borba protiv države. Radnici u državnoj upravi, prosveti, zdravstvu dobijaju za 50 odsto veće plate nego u ostalom delu Srbije, ali im to ne smeta da otvoreno agituju protiv države u kojoj žive.

Na pitanja beogradskih novinara o spomeniku, albanski sagovornici odgovaraju reda radi, ali jasno stavljaju do znanja da im je to pitanje nekako trivijalno, nedostojno velikog istorijskog trenutka, jer su mislima već odavno na trgu Majke Tereze u Tirani gde će se održati najveći albanski skup u istoriji. Na koji će već otići lideri svih partija sa juga Srbije, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Grčke, ali ne bi bilo politički korektno taj skup povezivati sa idejom velike Albanije. Za stoti rođendan albanske države svejedno je napravljena torta teška sedam tona, koja je koštala 1,1 milion evra i zbog koje je proizvedeno sedam miliona kašičica. Toliko nas ima, dodaje u ozbiljnoj šali jedan od albanskih sagovornika.

BRZOPOTEZNO
Preševo i Bujanovac bi mogli da postanu fenomeni za sociološka istraživanja, kao opštine sa apsolutno najvećim brojem nevladinih organizacija po broju stanovnika, kao i po stotinama novinara izniklih iz multietničkih brzopoteznih škola. Na veliku žalost brojnih ambasadora koji su preuzeli starateljstvo nad jugom Srbije, nikakav pomak nije učinjen, osim što su brojni oficiri i komandanti OVK prešli u nevladin sektor, koji je finansirao i podizanje spomenika.

Zamenik predsednik Demokratske partije Nedžat Behljulji, inače vlasnik jedine albanske televizije na jugu Srbije, ističe da je njegova partija prva smogla hrabrosti da napravi mulietničku vlast u Bujanovcu. Mi smo formirali vlast zajedno sa dve srpske liste, a ostavili albanske partije u opoziciji. Zvanični Beograd nije prepoznao taj veliki iskorak, koji nije bio nimalo lak. Nama je potrebna inspiracija Beograda, da podrži projekte koji su u interesu oba naroda, jer ovde u Bujanovcu je svaka druga srpska i svaka treća albanska kuća na prodaju. LJudi odlaze jer nema ekonomije, nema posla. Kada je završena ta međuetnička borba, nama ostaje velika borba za elementarni razvoj, koja je u interesu oba naroda. Dan pre velikog albanskog praznika u Trnovcu je otvoren muzej kapetana Lešija (jednog od heroja OVPMB), u kojem je glavni eksponat džip u kojem je ubijen. Pre spomenika u centru Preševa, u okolnim selima podignuto je deset obeležja poginulim borcima te vojske, koja se severno od Bujanovca doživljava kao teroristička, a južno kao patriotska.


Jonuz Musliju, bivši politički komesar OVPMB

Hoćemo da živimo na svojoj teritoriji

U ćošku kancelarije bivšeg lidera OVPBM, Jonuza Muslijua, nalazi se velika plaketa na kojoj velikim krasnopisnim slovima, na engleskom, piše ambasador mira. Upitan ko mu je dodelio tako retko i laskavo priznanje, Musliju odgovara kratko i ponosno - generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Doskorašnji predsednik opštine Bujanovac posebno je iritiran izjavama premijera Dačića, jer one Srbiju vraćaju u 1998. godinu. A on dobro zna šta se tada desilo. Čovek nema dva života i ako je neko taj jedan život dao za svoj narod, onda najmanje što se moglo uraditi, jeste da se tim borcima podigne spomenik. Ali ako on misli da treba da se spomenik ukloni, neka dođe i ukloni ga, ali treba da ima na umu da ogromna većina Albanaca te ljude doživljava kao svoje heroje. Mi hoćemo da živimo u miru, u slobodi i na našoj teritoriji i da u razgovorima sa predstavnicima Beograda objasnimo da treba poštovati volju Albanaca koji su na referendumu iz 1992. godine jasno i apsolutno podržali da se ove opštine prisajedine Kosovu. Vidimo da je Dačić pokazao u kosovskim pregovorima spremnost da prizna realnost, ali se zato prema nama iz preševske doline vratio unazad. Na podsećanje da je do majskih izbora bio predsednik opštine i sarađivao sa Beogradom, Musliju odgovara da je saradnja bila veoma slaba. Dugo smo mi čekali da Beograd pokaže razumevanje, zbog čega mogu da kažem da nemamo više vremena. Da razjasnimo, nemamo mi problem sa Srbima, mi imamo problem sa vlastima u Beogradu koja nas ne poštuje.