Mursijev uzlet

Jedini nesporni dobitnik u poslednjem sukobu Izraela i Gaze, egipatski predsednik Muhamed Mursi, taman se preporučio kao pouzdan međunarodni pregovarač, kada se ispostavilo da na domaćem terenu ne pokazuje previše volje za dijalog.

Na trgu Tahrir, na kome su počeli nemiri koji su doveli do svrgavanja Hosnija Mubaraka, ponovo su demonstranti, ovog puta nezadovoljni poslednjim potezima novog predsednika, povučenim nekako u isto vreme prošle sedmice. Najpre je donet dekret kojim su sprečene eventualne žalbe ili dovođenje u pitanje odluka predsednika; to, odlučio je Mursi, ne može da učini nijedan državni organ, pa ni sud. Zatim je komisiji koja radi na novom ustavu dat imunitet, čime je ukinuta i mogućnost eventualne sudske odluke o njenom raspuštanju. Kao i o raspuštanju gornjeg doma parlamenta u kome, kao i u komisiji, Mursijeva Muslimanska braća drže većinu. Takođe, smenjen je državni tužilac i naređeno je novo suđenje onima koji su učestvovali u ubistvima demonstranata tokom svrgavanja režima Hosnija Mubaraka.

PRAVDANJE
Uprkos objašnjenju da su ove mere privremene i za opšte dobro, kako bi se sprečilo da ostaci bivšeg režima ometaju reforme i zaštitile tekovine revolucije, i iako je obećao da će dekret važiti samo do donošenja novog ustava, Mursi nije uspeo da ubedi građane da njegovi potezi ne vode novom autoritarnom poretku, tek što je onaj stari srušen. Nemiri su počeli širom zemlje, praćeni optužbama opozicije da je Egipat dobio novog faraona. Očekuje se da sud početkom decembra razmotri legalnost dekreta, ali nemiri su već zahvatili zemlju i čini se da nema više vremena da se ova odluka pokrije institucionalnim putem. U međuvremenu, Mursi je ublažio svoje prethodne odluke kojima je sebi dodelio apsolutnu vlast. Sastao se sa sudijama i objasnio im šta je zapravo želeo - da se zaštiti od preteranog uplitanja sudske vlasti u pitanja koja se tiču državnog suvereniteta.

Mursijeve pristalice ne vide problem u odluci predsednika da proširi i osigura svoju vlast, ukazujući da je i posle pada Mubaraka na položaju ostao veliki broj sudija koje bi mogle da otežaju rad novom predsedniku. Opozicija i građani na Tahriru, međutim, tvrde da je reč o čistoj pohlepi za vlašću i uvođenju diktature na mala vrata.

Egipat se tako opet polarizovao. Na istoj strani sada su se, paradoksalno, našle demokratske snage i nekadašnje Mubarakove pristalice, građani koji su srušili bivši režim i oni koji su ga podržavali.

Iz Udruženja sudija stigla je poruka da nema zakonske osnove za predsednički dekret i da će pozvati svoje članstvo na štrajk. Istovremeno su na štrajk pozvali i novinari zbog nacrta novog ustava koji, kako veruju, najavljuje gušenje slobode štampe.

Iznenadni nalet samopouzdanja egipatski predsednik duguje ovomesečnom konfliktu Izraela i Palestinaca iz pojasa Gaze. U kalkulacijama kojima su se rukovodile obe strane upuštajući se u sukob - Hamas s namerom da stalnim provokacijama izazove izraelsku reakciju, Izrael istovremeno motreći i na zahtev Palestine za status zemlje nečlanice u UN i na parlamentarne izbore u januaru - profit je izvukao samo onaj koji je posredovao u smirivanju situacije: Mursi.

Egipatski predsednik je tako samo u jednom danu na telefonskoj vezi sa Barakom Obamom bio tri puta, da bi se u toku sedmice još isto toliko puta čuo sa šefom Bele kuće. Bila je to idealna prilika da se preporuči Americi, od koje očekuje podršku za kredit MMF-a od 4,8 milijardi dolara koji treba da pomogne posrnulu egipatsku ekonomiju; osim toga, i postrevolucionarni Egipat, kao i onaj Mubarakov, nema druge nego da se oslanja na ogromnu finansijsku podršku koju Vašington svake godine obezbeđuje egipatskoj vojsci.

Da bi se istovremeno pokazao i pred domaćom javnošću, Mursi je demonstrirao da neće ostaviti Palestinu na cedilu. Opozvao je ambasadora iz Tel Aviva i poslao premijera da razgovara sa vođama Hamasa; ali ništa više od toga. Uloga pregovarača i pomiritelja pokazala se kao idealna da se smanje unutrašnji pritisci i povrati poverenje tradicionalnih saveznika.



KALKULACIJA
Višedecenijski pouzdani partner Amerike, bivši predsednik Mubarak, držao se mira sa Izraelom, zbog čega je Zapad s protivrečnim osećanjima gledao demokratsku pobunu u Egiptu koja je neminovno značila i uspon dotad potiskivane Muslimanske braće na vlast. A upravo je ta smena garniture na vlasti i omogućila običnim Egipćanima da na eksplicitniji način izraze svoju podršku Palestincima i pokažu šta zapravo misle o Izraelu.

Amerika je, sa svoje strane, procenila da je poslednji sukob Izraela i Palestinaca dobar trenutak da pokuša da povrati svoje nekadašnje pozicije na Bliskom istoku, koje su sada na najnižoj tački u poslednjoj deceniji. Obamu još prati gorko iskustvo iz prve godine mandata kada se angažovao oko mirovnih pregovora Izraela i Palestinaca, ali ih nije uspešno okončao. Sada je u Kairo, gde se pregovaralo o primirju, doputovala državna sekretarka Hilari Klinton i, uz Mursijevu pomoć, sklopljeno je primirje, za koje su mediji, ne bez cinizma, primetili da su ga zajedničkim snagama izborili američki demokrata Obama i muslimanski brat Mursi.

Na poteze egipatskog predsednika koji su potom usledili nije bilo mnogo reakcija iz Amerike. Od zvaničnika Obamine administracije moglo se čuti da, iako je Mursijev dekret po svom karakteru nedemokratski pa ne može da ima američku podršku, on se ipak tiče unutrašnjih pitanja zemlje, koja Egipat mora sam da reši. U samom Egiptu, međutim, iz redova opozicije može se čuti da je najveća svetska sila rešila da gleda kroz prste prvom demokratski izabranom predsedniku sve dok na njegovu pomoć može da računa u onome što je kapitalni interes SAD - pregovorima Izraela i Palestine. Demonstranti sa kairskih ulica su jasno stavili do znanja šta o tome misle, policijska stanica ispred američke ambasade zasuta je kamenicama, od kojih su neke završile i preko ograde.

I dok predsednik pokušava da dekretom učvrsti vlast, a opozicija poručuje da neće napustiti ulice dok dekret ne bude povučen, berza u Kairu beleži pad od deset odsto, a berzansko poslovanje je, tvrde upućeni, gore nego tokom revolucije, kada se računalo na predstojeće investicije.

Muhamed al Isis profesor ekonomije na Američkom univerzitetu u Kairu, smatra da je Mursi pokušao da iskoristi situaciju stvorenu rastom svog rejtinga u Vašingtonu da ojača svoju vlast u zemlji. Al Isis, međutim, smatra da islamistički lideri greše kad veruju da na ovakav način mogu da kapitalizuju dobru volju koja im je pokazana posle smirivanja sukoba Izraela i Palestinaca. Ono na šta Egipat sada treba da se fokusira jeste izgradnja institucija, pre nego učvršćivanje vlasti, kaže Al Isis. Ali baš kod institucija je i zapelo. Najpre je vojska koja je preuzela vlast u prvim danima posle revolucije tvrdila da samo želi da očuva stabilnost zemlje dok se ne stabilizuju institucije, zatim se ispostavilo da su njene ambicije ipak bile malo veće; onda su došli izbori, pa je demokratski izabrana vlast stala na čelo zemlje; šest meseci kasnije, ta ista vlast širi svoju moć, obećavajući da će je vratiti kada se donese ustav. Hoće li?