Terali zeca isterali Miškovića

Pozivanje Miroslava Miškovića na četvorosatni informativni razgovor Srbija je doživela kao malo pravde za gladne. Upravo onako kako su to želeli novi borci protiv korupcije. A da bi narod dobio taj duševni hleb, iz razgovora sa Miškovićem morali bi da se rode optužnica, dokazi, efikasno suđenje, adekvatna kazna, sve ono što se u Srbiji nikada nije rodilo iz korupcionaških afera. Dobar argument za to je slučaj Predraga Rankovića Peconija čija je optužnica, koja ga tereti da je utajio 2,6 miliona dinara, ove nedelje i zvanično zastarela. Ista sudbina zadesila je predmet Gorana Kljajevića i drugih u aferi stečajna mafija, jer je od izvršenja dela za koje se tereti prošlo deset godina bez okončanja postupka.

Zato je malo onih koji veruju da obračun sa korupcijom nije kozmetički nego sistematski. Ne bih bio iznenađen da se sve završi nekom abolicijom Miškovića 2016. godine, kaže Milan Antonijević iz Jukoma. Najbogatiji Srbin, vlasnik Delta holdinga, sumnja se da je u jednoj od svojih firmi Delreal napravio protivpravne mahinacije kojima je oštetio državu. Ova je kompanija, zahvaljujući Poreskoj upravi koja je prihvatila nerealnu procenu nezavisne kuće, državno zemljište platila osam miliona umesto 58,7 miliona evra. Pravo na korišćenje Mišković je prebacivao sa jedne na drugu firmu i prikazao to kao ulaganje od devet miliona evra, pa je ispalo da je uložio više nego što zemlja vredi i da država sada njemu duguje milion evra.

Krivična dela koja se odnose na korupciju čine samo 0,46 odsto slučajeva pred našim sudovima. Razlozi za mali procenat u zemlji sa visokim stepenom korupcije su loš rad tužilaštva, sporost procesa i nemogućnost adekvatnog kažnjavanja.

Sada se brže zakazuju ročišta, ali nema presuda ili postupci traju po pet godina, kao u aferi `Indeks`kaže Antonijević. Kaznena politika je blaga i lako dolazi do zastarelosti. To je najozbiljniji signal da pravosuđe ne želi da se bavi ovim delima. Tamo gde se korupcija kažnjava prekršajno, recimo pronevere milionskih iznosa, odgovorna lica u preduzećima plaćaju 50.000, 60.000 ili 100.000 dinara. Ti iznosi motivišu direktore preduzeća da ne rade u skladu sa zakonom. Za krivična dela predviđena je kazna od uslovne do veoma blage, ali do sada nije bilo izricanja ozbiljne kazne, posebno ne u politički osetljivim slučajevima.

A politički osetljivih je poslednjih meseci bilo još - Saša Dragin, Jožef Kasa, Zvonimir Nikezić, blizak saradnik Mirka Cvetkovića. Situacija se komplikuje dodatnim saznanjem da su najveća nedela učinjena u javnim preduzećima o kojima su funkcioneri bivše vlasti zajedno odlučivali u vladi čiji dobar deo ministara čini i današnju Vladu Srbije. Do njih istraga još nije stigla.

Tužilaštvo teško prikuplja dokaze jer su finansijski stručnjaci ti koji novac prebacuju na račune ofšor firmi. S druge strane, Krivični zakonik ne sadrži definiciju dela sa elementima korupcije. Tek tumači se da su zloupotreba službenog položaja, primanje i davanje mita, trgovina uticajem krivična dela sa elementima korupcije. Pod nekim od ovih sumnji, istina, prethodnih nedelja uhapšeno je nekoliko opštinskih funkcionera - u Brusu, Novoj Crnji, Bojniku. Ali, recimo, za zloupotrebu u postupku javnih nabavki, koja je u Srbiji najveći izvor korupcije, podnose se prekršajne prijave, a da krivično još niko nije odgovarao.

Za najteži oblik krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja, sa prisvajanjem koristi veće od milion i po dinara, tereti se Oliver Dulić, bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja zbog posla sa optičkim kablovima koji je po sumnjivim okolnostima dodelio slovenačkoj firmi Nuba invest. Ako se krivica dokaže, zaprećena kazna Duliću je od dve godine do 12 godina.

Tužilaštvo radi u atmosferi straha i često pokušava da percipira šta bi bilo mišljenje političara, kaže Željko Ivanji, savetnik za borbu protiv korupcije potpredsednice Vlade Suzane Grubješić. Tužilaštvo je promptno reagovalo na slučajeve korupcije i uz to zatvoreno za javnost dozvoljavalo braniocima osumnjičenih da objašnjavaju slučaj. Vlada nije reagovala na izveštaje Saveta za borbu protiv korupcije, što je najteže objasniti Evropskoj uniji. Agencija za borbu protiv korupcije se bavi uglavnom konfliktom interesa, i nema šira ovlašćenja. To se mora promeniti - saradnja Saveta i Vlade, kao i policije i tužilaštva treba da bude zakonska obaveza.

POLITIKA
Ivanji kaže da sistem nije bio u stanju da se bori sa korupcijom, pa se opravdano pojavilo lice koje je obavezu i odgovornost preuzelo na sebe. I to je u redu, ako se borba Aleksandra Vučića okonča stvaranjem institucija.

Zakonski, tužilačka istraga je moguća tek od prošle godine, ali navodno tužioci još nisu počeli da koriste tu mogućnost. Antonijević smatra da je politika preuzela oblast pravosuđa i da pomaka neće biti dok god ne bude nevažno iz koje je stranke osumnjičeni.

Piramidalno uređenje tužilaštva podrazumeva malu autonomiju za tužioce sem za one koji su na vrhu te piramide. Onima koji to nisu, predmeti mogu biti oduzeti svakog trena, a s druge strane imamo političko nagrađivanje kadra.

Dodatnu sumnju u nezavisnost pravosuđa bude ministri koji licitiraju imenima budućih osumnjičenih. Ministar pravosuđa bez zadrške je, pre policije i tužilaštva, najavljivao sledeće teme razgovora sa Miškovićem - Nibens, Luku Beograd.

U medijima se olako pominju imena. Ministri koji bi trebalo da se bore protiv korupcije rade pi-ar. Da ne govorim da ministar pravde ne bi smeo da govori o procesima i tako stvara pritisak na nezavisnost sudstva. Uopšte, ovde se ne vodi računa ni o pretpostavki nevinosti, kaže Antonijević koji veruje da će o strukturnim promenama moći da se govori tek onda kada učešće u korupciji bude podrazumevalo izvesnost kažnjavanja.

Kako je ministar Nikola Selaković najavio, a iz policije potom potvrdili, s vlasnikom Delta holdinga će se razgovarati još i o Nibens grupi i Luci Beograd. Kod Luke je sporna konverzija zemljišta, a kod Nibens grupe privatizacija pet preduzeća koja su postala deo ove grupe. Dobar povod da se podsetimo i potvrdimo tezu o nedostatku namere da korupcionaška dela budu procesuirana. Poslednji vlasnik te grupe, Milo Đurašković, uhapšen je pod sumnjom da je zloupotrebio položaj i oštetio FAM Kruševac za više od 32 miliona evra, a pribavio korist od 18 miliona evra. Sporo mu se sudi i brani se sa slobode. Pred 9. decembar, svetski Dan borbe protiv korupcije, Srbija podvlači crtu. Rezolucijom o Srbiji Evropski parlament će imenom pozdraviti napore prvog potpredsednika Vlade da se uhvati ukoštac sa tom pošasti. U stvarnosti, rezultat brojnih korupcionaških afera su mnoge žrtve, nijedan krivac, nekoliko osumnjičenih bivših funkcionera i jedan informativni razgovor sa Miroslavom Miškovićem.


Jelko Kacin

Verujem u namere vlade

Evropski izvestilac za Srbiju čest je kritičar ovdašnjih vlasti, ali ovoga puta veruje da postoji iskrena volja za borbu protiv korupcije. Ni Jelko Kacin, međutim, nije siguran da će ti napori uroditi plodom.

Ključno je da se pokaže nezavisnost i sposobnost pravosudnog sistema da procesuira slučajeve visoke korupcije. U tom smislu, ova borba se još uvek nalazi u ranoj fazi, kaže Kacin za NIN

Jesu li pomaci sistemski?

Treba mnogo vremena da bi sistemske promene zaista počele da deluju. Uzmimo primer tužilaštava na koje je upućen veliki broj kritika, od toga da nisu obavljali svoj posao nezavisno, do toga da nisu dovoljno kompetentni i ne mogu da konstruišu ozbiljne optužnice za npr. komplikovane finansijske malverzacije. Biće potrebno dosta vremena da bi se tužilaštvo osposobilo. Ipak, osnovni preduslov za početak tih sistemskih promena leži u političkoj volji. Ona je tu, za sada.

Stepen korupcije je velika zamerka koja se Srbiji upućuje iz Brisela. Kako se taj stepen smanjuje?

Osnovni izvor korupcije vidim u isprepletanim interesima političkih partija, javnih preduzeća koje one kontrolišu, i ekonomskih moćnika. Potrebno je da se ta mreža preseče kako bi institucije države i regulatorne agencije mogle da obavljaju svoj posao nezavisno. Konkretno, potrebno je u potpunosti primeniti zakon o finansiranju političkih stranaka. To takođe važi i za vlasništvo nad medijima. Neophodno je i da izmene i dopune Krivičnog zakonika odstrane mogućnost za zloupotrebu pojedinih članova od strane izvršne vlasti preko tužilaštva, kao što je član 359. To je bila zloupotreba državnih organa i izvor sistemskog pritiska na pojedina privatna preduzeća, koji je odvraćao investitore od ulaganja u Srbiju i uopšte potkopao veru u vladavinu prava kod građana.