Komora na ispitu

Obaveza svih privrednih subjekata u Srbiji da plaćaju članarinu Privrednoj komori prestaje 1. januara 2013. Ili ne? To će zavisiti od odluke vladajuće koalicije da li će do kraja godine u Skupštini usvojiti izmene Zakona o Privrednoj komori, koje su odvojeno predložile tri poslanice. Jedina izmena je da se ponovo, ovoga puta do 2016. pomeri rok za ukidanje obavezne članarine.

Sa druge strane, u Ministarstvu finansija i privrede NIN-u je rečeno da odlaganja primene Zakona neće biti, da su tri prethodne godine bile dovoljne da se postojeće komore pripreme za konkurenciju. Ministarstvo finansija smatra da zakon nije prepreka za rad postojećih komora. Novim zakonom otvara se prostor da se osnivaju nove komore i da rade na tržišnim principima, gde će preduzeća ulaziti dobrovoljno.

U PKS ne žele da komentarišu posledice primene novog zakona, ali se može nezvanično čuti da se još nadaju da će se rok za početak primene novog zakona pomeriti, jer su takva obećanja navodno dobijali od predstavnika aktuelne vlasti. Uostalom, dve od tri predložene izmene zakona predložila je poslanica PUPS-a Mira Petrović i doskorašnja predsednica Narodne partije Maja Gojković, koja je ovih dana potpisala kolektivnu pristupnicu svoje stranke u SNS.

Privrednici su takođe podeljeni. Za jedne je još važeći sistem plaćanja obavezne članarine i PKS i regionalnim privrednim komorama najbolji način da se zaštite interesi privrede, dok je za druge to zaostavština socijalizma, koja zaposlenima u komorama omogućava da primaju visoke zarade, a da zauzvrat ne nude ništa.

STRAH
U Privrednoj komori strahuju od urušavanja komorskog sistema. Kažu da nisu tačne primedbe da se plaše gubitka članarina, a time i svojih radnih mesta, jer članarinu ionako plaća samo 18 odsto privrednika. Na NIN-ovo pitanje zbog čega se onda protive zakonu koji dozvoljava mogućnost osnivanja više komora, u ovoj instituciji kažu da se time gubi kredibilitet i uticaj na donosioce odluka jer će ubuduće predstavljati samo svoje članove, a ne celokupnu privredu.

Sa druge strane, analitičari prognoziraju da će privrednici napustiti komore, kako centralnu, tako i regionalne i otići u organizacije koje imaju veći uticaj na vlast i preko kojih će lakše i efikasnije ostvariti svoje interese. Pogotovo što pojedini i danas odvajaju značajan novac za članstvo u različitim organizacijama. U nekima zato što moraju (PKS, regionalne komore), a u drugima zato što žele. Ne vidim zbog čega se komora plaši konkurencije, ako već samo 18 odsto plaća članarinu. Ako tako dobro zastupaju interese privrede kao što tvrde, čega se onda plaše, kaže jedan privrednik.

Sasvim je izvesno da će neki privrednici, čim zakon stupi na snagu, prestati da plaćaju članarinu. Tim pre što po sadašnjim propisima privrednik iz Subotice mora da plaća članarinu i Regionalnoj komori Subotice, i Privrednoj komori Vojvodine i Privrednoj komori Srbije.

Mislim da se primena novog zakona mora pomeriti za godinu dana, a za to vreme u saradnji sa stručnjacima i privredom izraditi novi predlog zakona kojim bi se reformisao postojeći komorski sistem, ali se ne bi išlo na potpunu liberalizaciju, kaže Dragoljub Vukadinović, iz Metalca, Gornji Milanovac.

PROTIVNICI
Argumenti protivnika novog zakona su i da veliki deo evropskih zemalja poput Italije, Francuske, Nemačke, Holandije, Austrije, Hrvatske, imaju obavezno članstvo u privrednoj komori, kao i da je EU Sloveniji i Makedoniji sugerisala da se vrate na obavezno članstvo koje su ukinule pre nekoliko godina.

Ovakva srpska ekonomija može opstati jedino ako je udružena,objedinjena i organizovana, sa sadašnjim komorskim sistemom, zasnovanim na obaveznom članstvu, koji obezbeđuje reprezentativnost i omogućava dijalog o razvoju privrede, kaže Miroslav Miletić, direktor kompanije Bambi Banat i potpredsednik PKS. Miletić dodaje da je rastakanje postojećeg komorskog sistema kod nas zapravo ograničavanje demokratskog dijaloga na one koji mogu da artikulišu svoje zahteve, bilo zbog svog ekonomskog potencijala ili političkog uticaja.

Preduzetnici, mala i srednja preduzeća, nisu u toj grupi i njima je dosadašnja tradicija komorskog sistema bila najbolji lobista i advokat pred organima zakonodavne i izvršne vlasti, uveren je Miletić.

Ali za razliku od Miletića koji tvrdi da je PKS najveći zastupnik malih, upravo ti mali su i najveći kritičari rada komore. Od predstavnika Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika čuje se kako je PKS komunistička tvorevina koja ima više od 70.000 kvadrata poslovnog prostora, godišnji budžet od 25 miliona evra, plate veće nego u privredi, a za proteklih 12 godina nisu uradili ništa da pomognu privredi i spreče da skoro milion ljudi ostane bez posla. Zato se Žarko Milisavljević, predsednik ove Asocijacije, zalaže za što skoriju primenu novog zakona.