19.05.
2024.
Iva je iz Kruševca otišla u fabriku ribe na Aljasci: Za mesec zaradiš 10.000 dolara, ali još pamtim šta se kolegi desilo
Iva je iz malog mesta u Srbiji otišla da radi na drugi kraj sveta.
Kada je 1960. godine matematičar DŽozef Liklajder u eseju Man-Computer Simbiosis došao na ideju o interaktivnoj mreži koja povezuje ljude i resurse u jednu celinu, a stotine vizionara je oduševljeno razvilo od teorije do prakse, niko nije pomišljao da će mreža svih mreža vrlo brzo pokazati svoje ružno lice, postavši eldorado za izlive diskriminacije, rasizma i netrpeljivosti svake vrste.
Ako imate đubre, onda dobijate milion puta uvećano đubre, tehnologija je samo pojačavač, rekao je svojevremeno Alan Kej, otac programskog jezika Smoltok i dobitnik Tjuringove nagrade. Sa ovom ocenom složila se i Brigit Cipris, kada je na međunarodnoj konferenciji u Berlinu Mržnja na internetu konstatovala da se radikalno desni sadržaji šire mrežom poput požara, ali da oni nastaju u glavama stvarnih ljudi. Zato je Brigit Cipris, tadašnja ministarka pravosuđa Nemačke, istakla da se borba protiv desnog ekstremizma mora voditi u stvarnom svetu, te da je za dobijanje bitke neophodno uvođenje međunarodnih standarda na mreži i angažovanje celokupnog društva.
ANONIMNOST
Ne postoji nijedan razlog da govor mržnje na internetu ne bude na isti način tretiran kao i govor mržnje u tradicionalnim medijima, smatra i publicista Teofil Pančić, koji je na tribini u Kulturnom centru u Rumi istakao da ga posebno iritiraju komentatori koji pod maskom anonimnosti seju najgori mogući govor mržnje. Po njemu, to važi i za sajtove, blogove i društvene mreže. I Stefan Glaser iz organizacije Jugendschutz.net, koja se bavi zaštitom mladih, smatra da internet nudi idealnu podlogu za širenje mržnje, te da kreatori mrziteljskih veb-sajtova ciljano manipulišu osećanjima korisnika.
Prošlogodišnji slučaj 21-godišnjeg Arida Uke, koji je na frankfurtskom aerodromu ubio dvojicu američkih vojnika, a nekolicinu ranio, potvrdio je da ekstremisti mogu da privuku sledbenike na daljinu, bez fizičkog kontakta. Ovaj mladić nikada nije bio u direktnom kontaktu s ideolozima džihada, ali je redovno posećivao ekstremističke forume. Okidač za masakr koji je počinio bio je Jutjub video u kome je prikazano silovanje muslimanskih žena. Arid Uka je primer kuda vodi radikalizacija stavova na internetu, rekao je za Frankfurter algemajne cajtung Aleksandar Ajsfogel iz nemačke agencije za unutrašnju bezbednost. To je džihad 2.0, novo sredstvo virtuelne propagande, tvrdi on i objašnjava da je pre samo 12 godina Al kaida svoja saopštenja slala faksom.
Danas su oni koji proizvode takve sadržaje postali veoma profesionalni, kaže ekspert za terorizam Gvido Štajnberg i objašnjava da su video-snimci na internetu postali efikasno oružje radikalizacije, te da se propaganda kreira i širi iz mnogih zemalja sveta, kao i da su ekstremisti veoma aktivni na Fejsbuku i Tviteru. Po Štajnbergeru zabrane poput one letošnje kada je je u Nemačkoj stopirana grupa Abraham alijansa ne znače mnogo, jer su lideri ove organizacije napustili Nemačku i iz inostranstva nastavili sa propagandom. Teroristi još kako znaju da iskoriste internet za globalno umrežavanje i vrbovanje istomišljenika i simpatizera ujedinjenih u mržnji, smatra i Heinz Fromm, predsednik nemačke Kancelarije za zaštitu ustavnog poretka.
Uostalom, ekstremni desničar, islamofob i nacionalista, Anders Bering Brejvik, koji je u ime očuvanja hrišćanske Evrope u terorističkom napadu u Norveškoj usmrtio 77 ljudi, svoj manifest od 1.508. strana je poslao na 1.003 različite mejl adrese, 90 minuta pre napada. Na internetu se može naći i pismo ovog masovnog ubice upućeno teroristkinji Beati Čepe iz neonacističke grupe NSU u kojem od nje traži širenje desnoektremističke propagande.
ŠIRENJE
Mržnja se na internetu širi kao zaraza. Za kratko vreme sadržaj koji propagira mržnju nađe se i na stotinama drugih veb-sajtova kaže Rik Iton iz Centra Vizental u Los Anđelesu i objašnjava da je mreža svih mreža virtuelni produžetak stvarnog sveta. Inače, Centar Simon Vizental identifikovao je na hiljade veb-stranica koje propagiraju mržnju, od najava bombaških napada, kultova bele rase i Adolfa Hitlera, do eksplikacija svih mogućih rasnih predrasuda i etničkih neprijateljstava.
Kada je mržnja u pitanju, balkanske zemlje prilično liče jedna na drugu. Specifičnost Zapadnog Balkana je dominantno korišćenje uzajamno razumljivog jezika u četiri od sedam država Zapadnog Balkana. Iz opsežne studije Govor mržnje na internetu na Zapadnom Balkanu, koju je realizovao Regionalni centar za manjine, jasno je da po pitanju širenja mržnje nema bitne razlike između zemalja nastalih iz bivše Jugoslavije.
U Hrvatskoj su mete druge rase i etničke grupe, pre svega Srbi, Romi, Jevreji, slede LGBT osobe i emigranti. Primera je mnogo. Na jednom forumu razvila se tako živahna diskusija na temu jesu li Cigani ljudi ili neka životinjska vrsta evoluirala na smetlištu. I govor mržnje na bosanskohercegovačkom internet-nebu vrti se oko etničke i verske pripadnosti, rase i boje kože, a meta su i pripadnici drugačije seksualne orijentacije. Društvene mreže kipe od netolerancije, uvreda i diskriminacije, a takvi su i komentari na portalima. Na grupi Nož, žica, Kravica - plače srpska mamica,osnivač je za fotografiju profila izabrao sliku Nasera Orića, ratnog komandanta Armije BiH, dok je na drugoj stranici postavljena slika mudžahedina.
Mržnja je danas globalizovana jednako koliko i tržište, jednako koliko i savremeni mediji koji su je toliko gladni i žedni da su uvek spremni da je sami proizvode ako je ne pronađu već negde na terenu. A mržnja se lako uzgaja i jednostavno neguje. Nije ni skupa. Pitajte političare, oni dosta znaju o tome. Kad dovoljno naraste medijski je izuzetno spektakularna. Dobro se slika, kaže Vladimir Arsenijević u svom eseju Holmes, Breivik i ubojita mržnja. A Duško Bjelić iz Banjaluke, administrator Fejsbuka za jugoistočnu Evropu kaže da se ovakve stranice često pojavljuju, te da onaj ko vidi uvredljiv sadržaj može da ga prijavi administratorima.
SEKSIZAM
I u Srbiji su mete govora mržnje na internetu pripadnici drugih rasnih i etničkih grupa, pre svega Romi, Albanci, Bošnjaci, Hrvati, Slovenci, Jevreji, Bugari, te LGBT osobe. Česti su i islamofobični komentari. U studiji još iz 2010. godine piše da izlive imaju: Pojedinci, predstavnici verskih zajednica, navijačke grupe, neonacističke grupe (Nacionalni stroj, Krv i čast), klerofašističke grupe (SNP Zbor, Obraz), ultradesničarske (SNP Naši 1389, Dveri, Nomokanon ). Pojedine internet zajednice kao što su Forum Vidovdan, Forum srpskih nacionalista, Stormfront Srbija nisu vezani za konkretne organizacije, ali funkcionišu kao mesta gde se redovno postavlja govor mržnje.
Zamenica pokrajinskog ombudsmana Danica Todorov kaže da se govor mržnje na internetu mora zakonski sankcionisati i ističe da su žene u 95 odsto virtuelnog sadržaja negativno predstavljene. Žene su najveća marginalizovana diskriminisana društvena grupa, misli Todorov i ističe da u Srbiji postoje dobri zakonski zaštitni mehanizmi od govora mržnje, ali je problem što ih država i građani ne primenjuju. Valja reći da su građani Srbije napisali peticiju Republičkoj agenciji za telekomunikacije u kojoj se zalažu za sprovođenje zabrane govora mržnje koju karakterišu kao opasnu i sve učestaliju pojavu. Odgovor se još uvek čeka.
