O predvodnicima

Priznaj, prijatelju, da nikad nisi sekirom cepao svinjsku kožu. Dobro, nisam ni ja do ovog ponedeljka. Ali, moji šarplaninci jedu kao zveri, uši će, bre, da mi pojedu, a počeli svinjokolji. I, svinjskih koža do mile volje, a moji psi ih mnogo vole.
Cepam sekirom na panju belu kožu nekog mladog jorkširca od sto kila, a sneg provejava i u mom Vidovu. Tara i Cezar laju na pahuljice, Garča ih pohlepno guta, verovatno, misli da su to neke bele granule koje padaju iz Božje prodavnice za kućne ljubimce...
Sitnim kožu veličine dečjeg prekrivača, a na oči mi izlaze slike iz Jasenovca, slike Žute kuće...

Ah, da li će, moje zveri, ovako, besno, cepati kožu vučjeg predvodnika! Mada vučji čopor, čujem, predvodi ženka, a on, mužjak, u drugom je planu. Tako je, izgleda, i kod Srba, kod srpskih predvodnika. U vreme Miloševića srpsko stado je vodila njegova Mira, a SPO, bajagi, Vuka Draškovića, zna se, vodila je Dana, pa i Šešelj je, iz Haga, svojoj Jadranki stranku prepustio. Tomina gospođa, evo, pojavila se, u nedelju, na sajmu sa ambasadorskim ženama, a ko zna šta Dačićeva supruga, tek, sprema. Za Đilasovu znamo da je naša, iz Bele Palanke, što će reći, teško tebi i nama, gradonačelniče!

Tako je i kod ovaca, kažu stari čobanolozi. Ne stavlja se klopotar na ovna predvodnika, već na najpametniju ovcu, na ilijarku. Ako je veće stado, stavi se i na druge alfa ovčice tako da i kad zađu u šumu ili maglu, po zvonima znaš gde su, koja vodi stado, a koja je na začelju... Ali, ipak, đavo mi nije dao mira te, onomad, stavim klopotar na mog ovna Karču zato što je počeo mnogo da mi se odvaja od stada. Izgustirao, valjda, ovčice, pa hoće da, na miru, pase i meditira kao da je postao Buda. A, strah me bilo, zaneće se u meditaciji te neće osetiti vuka u blizini i neće, na vreme, nazad u stado strugnuti...

Siđem u Mokru i Belu Palanku, po granule i surutku, svratim kod Žike u trafiku, i, reč po reč, kažem da sam Karči stavio klopotar koji se čuje do vrha Suve planine. To odmah da si mu skinuo! Onaj domaćin koji ovnu stavi klopotar, taj umire, sigurno, za godinu, dve dana! isprepada me iskusni čobanin Žeki.

Vraćam se, po mraku, žurno za Vidovo, a K. G. Jung, moj guru iz Švice, kaska za mnom: Kako ne razumeš da si ti tvom stadu ovan predvodnik! I ako si klopotar stavio ovnu Karči, znači da si mu stado prepustio i da si se od čobanstva i života, polako, oprostio. To Žeki, pod dejstvom piva, nije znao da ti objasni...

Celu noć sam slušao kako ovan Karča klopara i vileni po toru, i, jedva sam dočekao zoru da mu skinem klopotar.
Onda sam se vratio u postelju i zaspao, a u snu me dočekala moja Crna: Neka si skinuo Karči klopotar, ali ne uobražavaj da si ti predvodnik tvog stada, a još manje Srba. Jer, kao što znaš, tebi iz Beograda komanduje Bilja. A svinjske kože možeš malo i da prokuvaš da ti tvoji ljubimci jednog dana, zaista, ne pojedu uši.