Lažne nade

Evropsku uniju veoma raduje primetan napredak zemalja aspiranata, rekao je Linas Linkevičijus, litvanski ministar inostranih poslova i predsedavajući Saveta ministara EU, posle predstavljanja redovnog godišnjeg izveštaja Komisije EU o napretku ostvarenom u Turskoj, Crnoj Gori, Srbiji, Albaniji, Makedoniji, Bosni i Hercegovini i Kosovu - ali i Islandu, čija je nova vlada u međuvremenu odustala od ambicije da uđe u EU i prekinula pregovarački proces. Linkevičijusu se priključio i predsednik Komisije EU, Žoze Manuel Barozo, koji je u više navrata proteklih dana isticao da će sve balkanske zemlje dugoročno postati članice Unije. Pristupanje Uniji je važno za pomirenje u regionu, ali prethodno svi kandidati treba da ispune preduslove i zadate kriterijume, dodao je.

SKEPSA
Te reči su u balkanskim prestonicama doživljene kao ohrabrenje, ali su istovremeno naišle i na opore komentare zapadne štampe, posebno u Nemačkoj, koja se uporno protivi i samoj ideji daljeg proširenja EU. Tako je ugledni berlinski Velt prošle nedelje upozorio da EU balkanskim zemljama ne sme da pruža lažne nade. Komentator Srbiju, Kosovo, BiH i Albaniju naziva slučajevima gde je potrebna politička i privredna sanacija, i podseća da se na tom prostoru vodio i jedan grozni rat, čije duboke rane ni izdaleka nisu zaceljene, te da bi balkanske zemlje svoje konflikte unele u Uniju, koja ne bi mogla da ih reši.

Drugačiji tonovi dolaze iz Beča, gde je vicekancelar i ministar inostranih poslova Mihael Špindeleger izjavio da će daljom političkom stabilizacijom i privrednim napretkom zemalja zapadnog Balkana profitirati upravo austrijska privreda. Dodao je da jačanje EU ide ruku podruku s proširenjem na taj deo kontinenta, i posebno pohvalio Srbiju i Kosovo za napredak u međusobnim odnosima.

Srbija je, osim u samom izveštaju, i u nizu komentara dobila pozitivne ocene. Tako se na nezavisnom portalu Unije, euractiv.com, oglasio istraživač Dominik Tolksdorf, koji smatra da bi početak pregovora sa Srbijom, najavljen za januar, mogao da pokrene čitav region. Primer Hrvatske je balkanskim aspirantima za članstvo u Uniji pokazao da se ozbiljni napori i trud nagrađuju članstvom u EU; takva perspektiva deluje kao katalizator naročito u odnosima Srbije i Kosova, smatra Tolksdorf.

Evropska komisija je odlučna da nagradi sve zemlje u kojima je zabeležen napredak. Tako je Crna Gora prošle godine započela pristupne pregovore i već zaključila dva poglavlja. Komisija je po peti put pozvala Evropski savet da započne pregovore sa Makedonijom, koji otežava spor oko imena sa Grčkom. I Albanija bi trebalo da dobije zvanični status kandidata, jer se tamo vidno poboljšala politička situacija posle parlamentarnih izbora u junu. EU bi, takođe, uskoro trebalo da započne pregovore o sporazumu o asocijaciji sa Kosovom, koji bi mogli biti završeni dogodine. Crna ovca ostaje BiH, za koju se konstatuje da su procesi približavanja EU na ledu, da nisu sprovedene reforme i da zbog toga prestaju diskusije o finansijskoj podršci za pristupanje EU u periodu 2014-2020.

ZAZOR
Večiti kandidat, Turska, koja je još pre 26 godina podnela zahtev za članstvo, dobila je sada zeleno svetlo za nastavak pregovora, započetih još 2005. Tu je bilo presudno menjanje stava Berlina, jer se kancelarka Angela Merkel žestoko suprotstavljala daljem približavanju Turske, sa kojom je želela samo privilegovano partnerstvo. U Briselu su svesni sve snažnijeg položaja Turske u čitavom nestabilnom regionu Bliskog istoka, posebno u slučaju sirijskog konflikta, kao i opadanja turskog evroentuzijazma, posebno u politici koju već deceniju sprovodi premijer Redžep Erdogan i njegovi ne baš najumereniji islamisti, sve otvorenije zagovarajući ideju otomanizma, načetog pre jednog veka oslobodilačkim ratovima balkanskih naroda, a definitivno slomljenog u Prvom svetskom ratu.

Time Ankara neće baš oraspoložiti njoj ionako nesklonu većinu unutar Unije, ali to Erdoganu i njegovima, čini se, nije ni važno. Kako god da krenu pregovori oko širenja EU, u ovom desetleću od toga ni za jednog od kandidata nema ni najmanje izgleda. Možda za deset i više godina, ako i tada; makar Linkevičijus i komesar za proširenje, Štefan File, tvrdili, kao nedavno u beogradskom Blicu, da se proširenje ne zaustavlja niti usporava

Nezainteresovani San Marino

Građani najstarije republike na svetu, apeninske mini-države San Marino, nisu 20. oktobra pokazali veliki entuzijazam za pristupanje EU. Tamošnja vlada je raspisala referendum kako bi mogla da zvanično počne sondažu u Briselu za buduće članstvo u Uniji. Iako je većina izašlih na referendum, njih 50,28 odsto, pružila podršku takvim koraku, referendum je ipak proglašen nevažećim, zbog male izlaznosti. Ustav, naime, predviđa da je za punovažnost plebiscita nužno da se 32 odsto svih birača izjasni sa da, ali je ovog puta takvih bilo svega 20,2 odsto. Diskusija među 32.000 stanovnika oko pristupanja Uniji se vodi niz godina. Mnogi se plaše da bi se članstvom izgubili privilegije koje San Marino uživa. Među njima je svakako jedna od najvažnijih bila i posebni status finansijskog sektora, koji je bio omiljeno pribežište bogatih Italijana i njihovih firmi. To je ovoj državici donelo i kritike da je poreski raj i da služi za pranje novca. Dugotrajna kriza u Italiji, na čijoj se teritoriji San Marino nalazi, negativno je uticala i na tamošnju privredu, te su smanjeni prihodi, a budžetski deficit je sve veći. To je vladu nateralo da smanjuje zavisnost od Rima i da se približava Briselu. Ali, većinu stanovništva još valja ubediti u korisnost takve odluke.