Naši a obični

Ima 32 godine, bavi se grafičkim dizajnom, i kaže da su Italijani neprevaziđeni majstori tog zanata, a da za njima slede Britanci i Nemci. Od malih nogu, Robinzon Kruso mu je jedna od omiljenih knjiga, a Žila Verna i danas veoma ceni. Smatra da čovek na internetu može naći sve što ga zanima. Želi da obiđe Francusku. Tipični čovek našeg doba? Da, i zove se Mladen Obradović, i najpoznatije je lice Srbskog Obraza, reinkarnacije pokreta koji je postao simbol savremene srpske ekstremne desnice, zabranjen odlukom Ustavnog suda.

Štab inicijative Nikad granica, Kosovo je Srbija, ad hok grupe koju su Srbski Obraz, Dveri, Naši, Zavetnici i pokreti sličnih imena i ideologija oformili zarad protestnog marša, smešten je u jednoj od centralnih beogradskih ulica. Štabom dominira mladost, uniformisana majicama sa sloganima inicijative. Zidovi su na brzinu ukrašeni prigodnim zastavama, mapama i plakatima. Kada se tome doda ulični istorijat nekih organizacija koje su grupu osnovale, njihovi napadi na povorke, proteste, predstave koje im nisu ideološki podobne, veliko je iskušenje štab uporediti sa prostorijama neke berlinske ispostave SA, Šturmabtajlunga, prve partijske vojske nacista, iz druge polovine dvadesetih, recimo, kada je SA bio anatemisan, ali u usponu, no to ne bi bilo fer. Prvi razlog je, naravno, to što je savremena srpska radikalna desnica, pa tako i ovi momci i devojke, daleko reakcionarnija nego što je bio Šturmabtajlung. Glavni razlog je, međutim, taj što za štab inicijative Nikad granica, Kosovo je Srbija postoji mnogo bliže poređenje.

To je štab bilo koje stranačke omladine u predizbornom periodu. Aktivisti, većinom jedva punoletni, ako i toliko, užurbano polaze i vraćaju se sa odgovornog zadatka podele pamfleta. Detinjasto uživaju u majicama, šalovima i drugim insignijama svojih pokreta. U pauzama se greju sasvim običnim tinejdžerskim pričama. Da, to su naša deca. Pogotovo kada iz njih izleti homofobija.

Sećaš se one moje devojke, one lude Jednom me je skroz umazala karminom, pa sam išao gradom, sačuvaj me bože, kao neki peder.
Ili:
Nećete verovati, kada sam dolazio, video sam dvojicu muškaraca kako se drže za ruke, Što ih nisi?.., Policija je bila tu.

DIPLOMATIJA
Stefan (30) i Damjan (24) iz Srpskog sabora Zavetnici stariji su, i mada kažu da nemaju ništa protiv razgovora sa njihovim najmlađim saborcima, dodaju da možda nije fer razgovarati sa decom, koja su neiskusna, koju tek treba politički formirati, kao i da su samo njih dvojica predstavnici Zavetnika. Ta politički mudro podignuta ograda, kao i besprekorna učtivost svakog prisutnog u štabu ko je zašao u treću deceniju, još ubedljivije od izričitih potvrda svedoče o tome da Dveri srpske neće ostati usamljene, i da će se još nacionalista okušati u mejnstrim politici.

Borba u okviru institucija je neophodna, i s tim u vezi u našem pokretu postoji ideja da uđemo u političku borbu. Postoje planovi da u najskorije vreme izađemo na lokalne izbore. Nacionalna opcija je izlizana kroz razne pojedince, neki su je zloupotrebili, i zato skoro sto odsto naših članova smatra da je neophodno ući u političku arenu, kaže Stefan.

Ko će stajati iza njih u toj areni? Pa, rekosmo naša deca.
Mladi ljudi su motor, imaju najviše energije. Naša organizacija ima mnogo ljudi srednjih godina, pa i starijih, ali u pokretu imamo i veoma veliki broj studenata, pretežno sa Pravnog fakulteta, Fakulteta političkih nauka i sličnih, koji se bave oblastima života u kojima se mi borimo.

Damjan dodaje da u Zavetnicima ima sve više srednjoškolaca, koji polako narušavaju dominaciju studenata među mladim kadrom. Mladen Obradović ovim izvorima mladog srpskog nacionalizma dodaje i katedru za istoriju Filozofskog fakulteta. Bez obzira na nasilničku životnu priču Obraza od koje je dovoljno pomenuti nastupe na Paradama ponosa 2001. i 2010, i onaj na protestu podrške Radovanu Karadžiću 2008 ni Obradović, iako prvostepeno osuđivan zbog organizovanja nereda, nema ništa protiv parlamentarne borbe.

Mi ne bežimo od bavljenja politikom, ona je vođenje društva u odgovarajućem pravcu, ka onome što je sveti vladika Nikolaj opisao sledećim rečima: Neka nam škola bude sa verom, politika sa poštenjem, vojska sa rodoljubljem i država sa božjim blagoslovom. Takva politika je ispunjavanje božjih zapovesti o služenju bližnjem. Samo ne gledamo blagonaklono na partijsku politiku, na politikantsko sektašenje, koje ostavlja nacionalne interese po strani. Smatramo da Srpstvu nije potrebna još jedna u nizu stranaka, već objedinjujući nacionalni pokret. I ova inicijativa svojim radom treba da pokaže šta se sve može kada se Srbi slože. A da li ćemo se angažovati u smislu izlaska na izbore?.. Kada za to dođe vreme.



UČITELJI
Malo koji srpski političar ne bi potpisao ovu Obradovićevu izjavu, i čemu onda čuđenje, i češanje po glavi, i panični novinarski pozivi psiholozima i sociolozima, i pitanje šta se desilo svaki put kada nam deca preurede Beograd po uzoru na Bagdad? Uvežimo to u logičku mašnicu sa ličnim opisom Mladena Obradovića sa početka teksta, i eto odgovora na pitanje ko čini savremenu srpsku ekstremnu desnicu: sasvim obična mladež koja je od evropejstva do sada videla samo divljanje prvobitne akumulacije kapitala, te rešila da sprovede u delo ono o čemu, nekada šapatom, nekada vikom, sluša i kod kuće, i u školi, i na fakultetu, i u parlamentu. Na primer, od Tomislava Nikolića koji Vukovar smatra srpskim gradom. Ili od Dragoslava Ćirkovića, kandidata DS za gradonačelnika Niša, koji nije siguran da je ateista uopšte čovek. Ili od Nebojše Čovića koji Partizanu spočitava to što mu je Franjo Tuđman bio predsednik uprave pre 51 godine. Ako tako mogu opaliti ljudi višedecenijskih karijera u ozbiljnoj politici, zašto Stefan iz Zavetnika ne bi mislio da Hrvati imaju plan da ponovo ubijaju Srbe? Važno je: vanpolitičke priče sagovornika NIN-a obične su da običnije ne mogu biti.

Student sam Fakulteta za sport u Leposaviću. Bio sam profesionalni košarkaš do pre dve godine, igrao sam i u Švajcarskoj, sada radim razne poslove, imam privatnu firmu sa ocem, priča Damjan iz Zavetnika. Menadžer sam jedne privatne firme, priča Stefan. Menadžer u privatnom sektoru? Šta može biti običnije? Svaki pokušaj da čovek u njihovoj privatnosti nađe nešto ekstremno razbija se o zid stereotipa.

Odrastao sam uz Boba Marlija i Tupaka. Poslednji album Beogradskog sindikata nešto je što će ostati zapamćeno u kulturi mladih ljudi. Moram takođe da kažem da je Đorđe Balašević naš najbolji tekstopisac, i volim njegovu muziku, iako ga ne poštujem kao lika, kaže Damjan.

Mladen Obradović u skladu sa svojim teološkim obrazovanjem voli duhovnu muziku, izvornu srpsku narodnu takođe, ali i dobar, stari rok poput Riblje čorbe ili ,357. Poštuje klasiku i ističe Baha, Vivaldija i Čajkovskog. Stefanu se sviđa nacionalni prizvuk u modernim pesmama Ane Bekute, ali niko, barem ne u štabu, ne pominje Baju Malog Knindžu, niko ne zvižduće njegove umetničke uratke poput Dođi pope, ljubimo ti stope ili Stante paše i ustaše.

GRANICE
Upečatljivo je, doduše, da se njihov kulturni ukus mahom zaustavlja na granicama Srbije i Rusije, i da je ako izuzmemo poneko Damjanovo skretanje i Obradovićev barok nacionalno pravoveran. Tako je i kada je reč o književnosti. Stefanu je Jovan Dučić definitivno broj jedan, a od stranaca ističe Tolstoja. Prvo književno ime za Damjana je Ivo Andrić, a iz detinjstva po lepom pamti Gradimira Stojkovića (Hajduk u Beogradu i slično). I niko ne propušta da pomene Nikolaja Velimirovića.

Po mom skromnom sudu, sveti vladika Nikolaj je posle NJegoša u samom vrhu srpskog pesništva. Od Rusa ističem Dostojevskog, kaže Obradović.
Tokom razgovora o inostranstvu, međutim, postaje jasno šta su čitavim generacijama uradile granice zamandaljene sankcijama, vizama i praznim novčanicima. Jer stereotipi o strancima, a pre svega o Srbima, koji se od NIN-ovih sagovornika mogu čuti, isti su oni kojima masovno razgaljujemo svoju napaćenu srpsku dušu.

Volim da se krećem, da promenim sredinu, ali vodim računa da ta sredina bude prijateljska. Bio sam, naravno, u majčici Rusiji, poslom u Austriji, u Grčkoj, Egiptu, Tunisu, takođe. Kada uporedim sve što sam video, definitivno je najlepše ovde. Moj posao je takav da sarađujem sa puno stranaca, a ljudi iz zapadne Evrope pretvoreni su u mašine, u robote Oni se ne druže, od devet do pet je posao, odu kući da odspavaju, malo pogledaju televiziju, i sutrašnji dan je isti takav, smatra Stefan.

Priče o zapadnim robotima, obožavane i u generacijama čiji su pasoši bili mnogo popularniji od Stefanovog, manji su problem. Veći je to što istočnog robota, koji radi od devet do pet ako mu firma nije ugašena, ode kući da odspava ako mu sudski izvršitelji nisu odneli krevet, i malo pogleda televiziju ako mu nisu isekli struju, a sutrašnji dan mu je isti takav, posmatraju kao ljudsko biće.

Smatram da su ljudi u Srbiji najbolji, najčasniji, da ovde vlada jedan divan duh zajedništva. Imamo daleko više duše, nekog kućnog vaspitanja U srpskom nacionalnom biću postoji više od 90 odsto ljudi koji razmišljaju časno i zdravo, i uvek je kroz istoriju bilo tako



BUDUĆNOST
Teško bi se među deset nasumičnih Srba našla barem dvojica jedan je izdajnik, otud i onih 90 odsto koji nikada nije izgovorio nešto slično prethodnoj floskuli. I kada je već tako, da li je čudno što učenici i učesnici marša Nikad granica, Kosovo je Srbija, svoj politički kredo iskopavaju iz romantičarskog nacionalizma 19. veka, ako već ne iz dublje prošlosti?

Mi sebe ne vidimo kao desničare, već kao rodoljube. Ne vidim kako mi to u našoj zemlji smemo sebi da dozvolimo da pravimo podelu na levicu i desnicu. Mi možemo da pronalazimo leve i desne razlike oko nekih sitnih detalja, ekonomskih pitanja, ali ne i kada je reč o osnovnim nacionalnim interesima. Ne sme da postoji razmimoilaženje oko toga ko su nam tradicionalni saveznici, oko toga da li u školama treba da bude veronauke, kaže Stefan.

Ili: Kao narod smo dostigli vrhunac u onim vremenima kada smo živeli pobožno, kada smo svi bili usmereni ka služenju Hristu. Bez oboženja, sloge i umnoženja ne možemo opstati kao narod. Politikom moramo da se bavimo saborno, u skladu sa načelima svetosavskog nacionalizma, kaže Mladen Obradović.

Svi su sagovornici NIN-a zadovoljni srpskom omladinom. Mladi ne bi dolazili kod nas da već nemaju zdrava nacionalna osećanja. Pokolenja koja stasavaju sve su više upućena u svoju duhovnost i korene svog naroda, smatra Mladen Obradović. Veliki smo optimisti i mislimo da će mlađe generacije preuzeti kormilo vođenja Srbije na mnogo dostojanstveniji i časniji način, kaže Stefan. Mislim da se budi nacionalna svest kod mladih, a mi ćemo se truditi da ih usmerimo, da im kažemo šta je pravilno, a šta nije. Ali znaju oni to i sami, dodaje Damjan.

Verujem da će vreme srpskog nacionalizma tek doći, zaključuje Mladen Obradović.

Krst i internet

Nesumnjiva prednost radikalne desnice nad političkim strankama je ta što je pre njih shvatila značaj interneta u borbi za duše mladih Srba. Budući da smatraju da nacionalni blok nema nijedan svoj medij, prešli su preko crkvenih sumnji spram novih tehnologija, i za podignutu nacionalnu svest zahvaljuju upravo alternativnim medijima.
Pogoduje nam upotreba savremene tehnologije. Sve se može upotrebiti i na dobro i na zlo, pa i na internetu, na Jutjubu, na Fejsbuku, možete naći sve što vas zanima, ako vas zanimaju prave stvari. To je veoma dobro, kaže Mladen Obradović.

Nova politička korektnost

Još jedan pokazatelj da srpski nacionalni blok namerava postati deo političkog mejnstrima jesu i pojedine izjave sagovornika koje se ne mogu krstiti drugačije do politički korektnim. Neće propustiti da lako poentiraju osuđujući fašizam: Svako ko je prošao makar četiri razreda osnovne škole zna šta je fašizam uradio Srbiji (Stefan). Ili: LJude drugačijeg ideološkog opredeljenja ne posmatram kao lične neprijatelje, samo mislim da su u zabludi i da im treba pomoći da to prevaziđu (Mladen). Ili: Mi nemamo ni afinitete, ni ambicije da vodimo neku militantnu borbu. Smatram da sa svakim treba porazgovarati, u svakoj naciji postoje dobri ljudi, i ljude zaista treba deliti na dobre i loše (Stefan).


Mladen Obradović Srbski Obraz

Ne tolerišemo antisrpstvo

Da li ćete posle protestnog marša održanog u ponedeljak i dalje sarađivati sa pokretima koji su protestovali sa vama?

Ovu kampanju ćemo svakako nastaviti, i namera nam je da je proširimo po svim srpskim zemljama. Pod srpskim zemljama mislim i na Republiku Srpsku, Crnu Goru, Republiku Srpsku Krajinu, a bogami i dobar deo Makedonije. Moram da dodam da smo zahvalni ne samo ljudima koji su došli, jer je marš protekao u savršenom redu, bez ijednog izgreda, već i policiji, zbog visokog stepena profesionalizma koji su pokazali. To je najbolji pokazatelj kako srpska policija može i hoće da radi, da služi svome narodu onda kada je slobodna od političkih pritisaka.

Koje moguće rešenje kosovskog problema smatrate poželjnim?

Kada govorimo o Kosovu i Metohiji, možemo govoriti samo o pravednom rešenju. Jedino pravedno rešenje, jedino koje može dovesti do trajnog mira, jeste da se KiM smatra sastavnim i neotuđivim delom države Srbije. Na KiM moraju važiti zakoni Srbije, baš kao što važe i u Beogradu, Novom Sadu, Nišu Ko ne želi da se povinuje zakonima Srbije, neka ode u drugu zemlju čiji mu zakoni više odgovaraju.

Malo je verovatno da bi kosovski Albanci bili oduševljeni vašim idejama, čak i kada bi ih, hipotetički, međunarodna zajednica prihvatila. Šta biste onda?

Izlišno je govoriti o međunarodnoj zajednici. Postoje samo grupacije manje ili više snažnih zemalja, koje pokušavaju svetu da nametnu svoju volju. Čvrsto verujem da će se geopolitičke okolnosti u svetu kad-tad promeniti u tolikoj meri da Zapad više neće moći da podržava šiptarske separatiste, i da će stoga oni jednostavno morati da prihvate činjenicu da je Kosovo Srbija. Ukoliko neko to ne prihvati, moraće da računa na to da će naša država prema njemu postupati isto kao što bi svaka druga država postupala prema antidržavnom elementu. Zna se kako se postupa prema teroristima. Naglašavam da su svi koji žele da budu lojalni državljani Srbije dobrodošli, i moraju uživati puna prava kao ostali građani Srbije. Ali oni koji žele da se bore protiv srpske države moraće za to da snose posledice.

Kada već govorimo o borbi protiv države, da li vi ili bilo ko drugi iz Srbskog Obraza ima neke veze sa pretnjama koje su nedavno upućene sudijama Ustavnog suda zbog zabrane Otačastvenog pokreta Obraz?

To je vrlo prljava podmetačina. Radi se o nekoj vrsti propagandnog terorizma. Reč je zapravo o nečemu što je u teoriji poznato kao fantomska zastava - dopisom nepostojeće organizacije neko je hteo da okleveta Srbski Obraz, kako bi počeo obračun sa njime. Uputili smo dopis kriminalističkoj policiji i zatražili da policija pod hitno ispita ko stoji iza tih pretnji. Zanimljivo je da se povodom toga posebno snažno oglasila Demokratska stranka. Smatramo da to nije slučajno i da iza čitave te ujdurme stoje snage bivšeg režima, koje su ispoljile posebnu agresivnost u obračunu sa rodoljubivim organizacijama.

Vaše kolege iz pokreta Naši zahtevaju zabranu raznovrsnih medija, poput Blica, B92, Vremena, Peščanika, kao i nekih nevladinih organizacija zbog antisrpskog delovanja. Da li ih podržavate?

Činjenica je da je ogroman broj medija i takozvanih nevladinih organizacija finansiran iz inostranstva, i činjenica je da su njihovi finansijeri tokom svih ovih godina ispoljavali ogromnu mržnju prema srpskom narodu. Smatram, dakle, da naša braća iz pokreta Naši imaju puno pravo da se zapitaju dokle će država da toleriše antisrpske postupke pojedinih medija i NVO, i u potpunosti podržavamo njihovu inicijativu da se prema svim organizacijama finansiranima sa Zapada postupi upravo onako kao što postupa Rusija one u svom nazivu moraju imati oznaku strani agent. Rusija je ozbiljna država koja vodi računa o svojim državnim i nacionalnim interesima, i red bi bio da se konačno ugledamo i na Rusiju, a ne samo na zapadne zemlje, iz kojih nam stižu radioaktivne bombe i otimanje naših teritorija i nacionalnog bogatstva