Nezakoniti posao od dva miliona evra

Trafo-stanica Beograd 20 od izuzetnog je značaja za sigurnost i pouzdanost snabdevanja grada Beograda i dok ona ne bude u pogonu, snabdevanje Beograda električnom energijom je ugroženo, stoji u odgovoru Elektromreže Srbije (EMS) Prvom osnovnom tužilaštvu koje ispituje i moguće kršenje zakona tokom njene izgradnje. Projekat izgradnje trafo-stanice star je više od 30 godina i za to vreme promenjene su čak četiri lokacije na kojima je trebalo da se nalazi. Ipak, 2009. je dobijeno odobrenje za izgradnju i trebalo je raspisati javnu nabavku za odabir izvođača početnih radova. Tu je i nastao problem.

U članu 87. Zakona o javnim nabavkama, navodi se da se taj propis, između ostalog, ne primenjuje na nabavke od povezanog lica. EMS je za početak radova na izgradnji trafo-stanice Beograd 20 iskoristio upravo taj zakonski izuzetak, uz obrazloženje, koje je u međuvremenu dostavljeno i tužilaštvu, da je jedino ovo rešenje davalo mogućnost da se u najkraćem mogućem roku započne sa radovima u tekućoj građevinskoj sezoni, da se omogući puna kontrola realizacije projekta i minimizuju ekonomski, energetski, tehnološki i drugi rizici koji proizlaze iz nerešenih imovinsko-pravnih odnosa i dobijanja dozvola, kao i moguće opstrukcije u realizaciji projekta.

Tako je EMS sklopio ugovor sa Elektroistok izgradnjom, preduzećem čiji je osnivač. Pri tome, iz dokumentacije, koju NIN i CINS poseduju, Elektromreža Srbije je unapred znala da će njena zavisna firma ovaj posao preneti privatnom preduzeću. To je potvrdio i Radiša Kostić, direktor Elektroistok izgradnje.

MEHANIZAM
Sve je počelo tako što je EMS 9. oktobra 2009. uputio Elektroistok izgradnji zahtev za dostavljanje ponude za izvođenje radova na izgradnji trafo-stanice Beograd 20. Sedam dana kasnije firma-ćerka EMS-a upućuje privatnim preduzećima Amiga, Projektmontaža i Ekspertuniverzal zahteve da ona, u ulozi podizvođača, dostave ponude za isti posao. Za najpovoljniju, 27. oktobra izabrana je ponuda Amige na skoro 190 miliona dinara sa PDV-om. Na ovaj iznos, Elektroistok izgradnja dodaje svoj udeo od oko pet odsto i dostavlja ponudu EMS-u.

Pet posto je bilo naših (sredstava). To znam jer je to bilo neuobičajeno, ali pošto je to naš osnivač (EMS prim. ured.) on može da kaže: Ima za džabe to da radite, objašnjava razliku u ceni između ugovora sa EMS-om i Amigom direktor Elektroistok izgradnje, Radiša Kostić.

Rezultat su bila - dva ugovora. Prvi, glavni, 13. novembra sklopili su Kostić u ime Elektroistok izgradnje kao izvođača radova i Miloš Milanković, direktor EMS-a, kao naručioca. Vrednost ugovora sa PDV-om bila je oko 197 miliona dinara, što je u to vreme odgovaralo sumi od oko dva miliona evra. Drugi ugovor, šest dana kasnije, sklapaju Elektroistok izgradnja kao izvođač i Amiga kao podizvođač. Ugovori su identični, sem iznosa i aktera, što u suštini znači da su Elektroistok izgradnja i Amiga ugovorom bile obavezane da urade isti posao.

Rade Đurić, pravnik iz organizacije Transparentnost Srbija, smatra da Zakon dozvoljava izuzetak upravo sa namerom da se posao poveri zavisnom preduzeću, a ne nekom trećem privatnom pravnom licu koje taj izuzetak ni ne pominje.

Kada ponuđač pravi ponudu, mora da navede da li će posao delimično poveriti i podizvođaču. Dakle delimično, ne i u potpunosti. On kao nosilac ponude mora da sprovodi najveći deo poslova u konkretnom postupku. Ukoliko ponuđač navede u ponudi da će deo posla poveriti podizvođaču, to se mora kasnije navesti i u ugovoru koji se bude potpisao sa naručiocem, objašnjava Đurić.

U prvom ugovoru između EMS-a i Elektroistok izgradnje ne pominje se podizvođač. Na pitanje zbog čega je uveden podizvođač, Radiša Kostić kaže da Elektroistok izgradnja u tom trenutku nije imala kapaciteta za izvođenje građevinskih radova. On, takođe, tvrdi da se i pre nego što je sklopljen ugovor sa EMS-om znalo da će građevinski posao obaviti podizvođač.

Nama je rečeno: navedite podizvođača. Rešavalo se šta se moglo u toj situaciji. Naš fokus je bio da mi dođemo do toga koja je to cena, jer mi to nismo tako lako dogovorili. Sledila su dva termina za pogađanje, odnosno sastanke na kojima se analizirala svaka pozicija u našoj ponudi, u vrednosti te cene. Znači naš fokus je bio da se to završi u kvalitetno i u roku, kako zahteva jedna takva trafo-stanica. I tačka, kaže Kostić.

PROCENAT
Sa druge strane, Miroslav Tlačinac, direktor i vlasnik Amige, kaže da mu do danas nije jasno zbog čega EMS nije direktno tražio njima da dostave ponudu i zbog čega je u posao uvedena Elektroistok izgradnja.

Pogotovo što su (EMS) imali prvu fazu restriktivnog postupka sprovedenu i formiranu listu (kvalifikovanih) izvođača. Razlog zašto su se oni opredelili za ovo, po meni, jeste da Elektroistok bude u toj priči i da možda uzme neki dinar, neki procenat na tome, kaže Tlačinac.

Zanimljivo je, takođe, da su po ugovoru i Elektroistok i Amiga bili dužni da odrede odgovornog izvođača - osobu koja mora da ima licencu za obavljanje ovog posla.

Naš čovek je bio odgovorni izvođač radova. Ja sam ga imenovao rešenjem. On je, dakle, vodio ceo posao iako je postojao podizvođač. I ovo je jedan izuzetak, nije pravilo da se tako radi, objašnjava Kostić ulogu svoje firme u izgradnji trafo-stanice.

Tlačinac je, međutim, novinarima CINS-a pokazao rešenje koje su oni dostavili Elektroistoku sa imenom osobe koja je zadužena da obavlja posao odgovornog izvođača radova. Oni (Elektroistok izgradnja) zvanično su bili odgovorni izvođači prema EMS-u, a mi smo bili sada prema njima, kao podizvođači. Ali u suštini, mi smo kompletne radove izveli, naš čovek je potpisivao sve to, kaže Tlačinac.

U EMS-u nisu želeli da odgovaraju na pitanja CINS-a, jer smatraju da nisu prava adresa. Državni revizor u izveštaju iz 2011. o ovom slučaju naveo je da postupanjem na opisani način nisu poštovane odredbe člana 87. stav 1. tačka 8. Zakona o javnim nabavkama, načelo transparentnosti postupka javne nabavke i načelo obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima. Te navode revizora ispituje i Prvo osnovno javno tužilaštvo. U njihovom odgovoru CINS-u se kaže da je predmet u fazi pretkrivičnog postupka, radi provere navoda izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja JP EMS. U svom odgovoru na upit tužilaštva, iz EMS-a su naveli da je u aprilu 2011. (dve godine nakon sklapanja spornih ugovora, prim. red.) usvojena procedura nabavke od povezanih društava i da je tim aktom predviđeno da povezano društvo ne može preneti nabavku na treće lice - podizvođača. Na pitanje da li je došlo do kršenja zakona i ukoliko jeste, ko je i na koji način za to odgovarao, iz EMS-a je odgovoreno da je postupak u toku i da će sud da oceni da li je zakon prekršen i ko će eventualno da odgovara.

(Tekst je nastao u produkciji Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, u sklopu projekta Istraživanje javnih nabavki u Srbiji koji podržava National Endowment for Democracy)

Skupa korupcija

Sistem javnih nabavki bi trebalo da bude jedan od najvažnijih stubova borbe protiv korupcije. Uprava za Javne nabavke uz podršku OEBS-a, međutim, procenjuje da Srbija godišnje izgubi kroz korupciju u javnim nabavkama najmanje 600 miliona evra, a Transparentnost Srbija - između 500 i 800 miliona evra godišnje. Budžetski rashodi za javne nabavke su 2010. iznosili oko trideset procenata njegove ukupne vrednosti, a Transparentnost Srbija je izračunala da su 2011. javne nabavke izašle na ukupno oko tri milijarde evra oko deset procenata bruto domaćeg proizvoda.