Neću ja pregovarati sa Dačićem

Uživo, Ramuš Haradinaj ostavlja utisak veoma ljubaznog, pažljivog i duhovitog čoveka. Često spominje čast i poštovanje, i ne liči na brutalnog ubicu, kakvim ga doživljava javnost u Srbiji. Pre tri nedelje je stigao iz Haga kao slobodan čovek, i vidi se da mu novi status prija, da se odmorio i da ga ispunjava polet. Pitanja o ratnim zločinima ga, međutim, i dalje izvode iz takta i izuzetno nerviraju. Na njih više ne želi da odgovara i kaže da su mu, posle osam godina, dosadila. Tako je taj deo razgovora presekao pre nego što je pitanje o ubijenim svedocima koji su proces protiv njega u Hagu učinili sasvim jedinstvenim, bilo izgovoreno. Kako je rekao u jednom drugom trenutku ovog razgovora, i o njemu će, kao i svima ostalima, sud istorije jednog dana reći svoje.

Za NIN je dao ekskluzivan intervju, sa željom da se obrati srpskoj javnosti i prenese svoju poruku onima koji, kako kaže, žele da je čuju. Intervju je dao na odličnom srpskom jeziku. U svečanoj sobi sa kaminom i ćilimom poslužena je i odlična kosovska rakija, za dobrodošlicu.

Haradinaj je diplomirao na Pravnom fakultetu u Prištini, i magistrirao menadžment. Bio je premijer Kosova oko sto dana, i taj mandat je prekinuo dobrovoljnim odlaskom u Hag. Predsednik je Alijanse za budućnost Kosova, parlamentarne političke partije.

Radite na svom velikom povratku na političku scenu. Dokle ste stigli u pregovorima o preuzimanju funkcije premijera Kosova?

Radimo u dva pravca. Jedan je da se iznova uključim u rad stranke, i povežem sa građanima i svim akterima, da se vratim svojim dužnostima koje nisam mogao da obavljam duže vreme. Radimo i da kao stranka preuzmemo odgovornost u institucijama Kosova. Mi smo već aktivni u parlamentu, više mandata. Tu sa drugim partijama radimo na tri važna pitanja. Prvo, podržavamo dijalog za normalizaciju odnosa sa Srbijom, i na tome radi moj kolega Bljerim Šalja. Radimo i na izbornoj reformi i svemu što ide sa tim, i na integraciji u Evropu.

U isto vreme, radimo i na mogućnosti da sa gospodinom Hašimom Tačijem i njegovom strankom preuzmemo odgovornost i za vladanje Kosovom. Ja sam se ponudio da vodim vladu, i da zajedno radimo na svim pitanjima koja su bitna za građane. Rekao bih da postoji dobro razumevanje obeju strana, ali još nema konkretnih odluka. Ako se odlučimo da radimo zajedno, to će sve biti realizovano do januara. Ako se to ne desi, kao stranka imamo puno toga da radimo do sledećih, redovnih, izbora.

Da li ste zadovoljni načinom na koji je Tači radio, ili ste postavili neke svoje zahteve?

Ja se nudim za novu vladu. Meni je veoma bitno da to znači novi početak na unutrašnjem planu. Naša ekonomska situacija nije dobra. Imamo mnogo teškoća u vladanju na svim nivoima. Red i mir, korupcija... ima puno toga u zemlji što treba rešiti. I ja više ciljam na to, na te unutrašnje poslove. Nezaposlenost ide do 45 odsto na Kosovu, pogotovo kod mladih koji me podržavaju, ali uz tu ljubav ide i velika nada. Nada nam treba svima, pa i meni da ću moći da rešim sve te probleme. Poslovi kojima bi se Tači bavio zavise od dužnosti koju bi preuzeo. Ako postane predsednik zemlje, onda bi se bavio svim onim što predviđa dužnost predsednika. Ja bih se bavio onim što su dužnosti premijera.

Kako ocenjujete ono što je do sada urađeno u pregovorima sa Srbijom?

Mi to inače zovemo dijalog, a ne pregovori sa Srbijom. Podržavamo taj proces, i kao stranka smo već uključeni u taj, rekao bih, najodgovorniji posao. Moj zamenik, i stranački kolega broj jedan, već predvodi kosovski tim. Gospodin Tači kao premijer vodi politički dijalog, a Šalja vodi radni deo tog posla. Najverovatnije nećemo ništa menjati ni ako dođe do promene funkcija. Tači je već stigao negde sa političkim delom. Šalja će nastaviti da radi ono što radi, a to je isto kao da sam na tom mestu ja lično. Meni je bitno da imam slobodne ruke da se bavim životnim problemima, kojih je mnogo. U Prištini, na primer, ima delova gde nemamo vodu 24 sata. Stanje u zdravstvu nije dobro, mnogo je toga što nije dobro. Generalno, rekao bih da korak po korak, ide ka normalizaciji odnosa. Možda neće biti rešeno ono krajnje pitanje, priznanje Kosova od strane Srbije, ali ipak ono što je suština je tu i odnosi se normalizuju, i ja mislim da je to dobro za sve, i za nas i za Srbiju.

To znači da nećete preuzeti pregovore ako postanete premijer, budući da se oni vode na premijerskom nivou?

Imam ja u svemu tome svoju ulogu i danas. Rano jutros sam imao sastanak koji je bio u vezi s tim. Ali neću direktno figurirati u tome. Međutim, ako se to traži, i ako je to potrebno, tu sam. Mi već imamo ljude koji se time bave, i ako se već cilja da do marta imamo neki rezultat, onda nije racionalno da prekidate nešto što traje, i zamenjujete ljude.

Ako budete pregovarali, kako gledate na to što ćete sedeti za istim stolom sa srpskim premijerom Ivicom Dačićem? Kakvo je uopšte mišljenje na Kosovu o tome što sada Tači pregovara sa njim?

Mislim da su stvari drugačije, i da život ide napred, a ne unazad. Za mene je bitno šta će se desiti, a mislim i da je za građane Kosova bitno da se reše neka pitanja. Dakle, ne ko će ih rešiti, nego da li će se rešiti neka pitanja. Mi ne znamo šta je bitno za Srbiju, građani Srbije biraju koga žele, i nije naše pravo da kažemo šta bi bilo najbolje za njih. Bitno je naći rešenja za taj evropski put, a ko je tu za stolom nije stvar mog slobodnog izbora. Ja to prihvatam više kao biznis, nego kao nešto drugo.

Za kosovsku stranu je, čini se, najvažnije rešavanje pitanja podeljene Kosovske Mitrovice i uopšte, pitanje severa Kosova. Da li i vi to smatrate najvažnijim, ili biste nešto drugo možda stavili u prvi plan?

Ja sam optimista. Ne znam da li su sva rešenja perfektna, ali vidim da se ide napred. Stao bih sa time, jer nisam baš neki ekspert za to. Moj kolega je u to uključen, ja to pratim, ali ne učestvujem u tome direktno, iako imam ulogu u odlukama.

Rekao bih i da kasnimo 20 godina. Da smo tada počeli, bili bismo već poštovani član Evropske unije. Ako bismo ponovo nastavili istu priču, ne verujem da imamo neku budućnost. Ona ne bi bila nikakva za političare, ali bi najgora bila za građane. Zato kažem da nema mnogo prostora da se igra ta igra idemo, pa ne idemo, radimo pa ne radimo. Nema više vremena za to. Mislim da sada to znaju i u Beogradu i u Prištini. Možda je i ranije bilo ljudi koji nisu ni pomišljali da će to ovako ići, već da će se pojaviti neka treća sila koja će da reši sve. Pokazalo se da to nije tako, i da sve to moramo da rešimo sami.

Čini se da poslednjih nedelja Brisel poručuje da će Srbija i Kosovo morati da uhvate zajednički korak na putu ka EU, i da će normalizacija odnosa biti uslov obema stranama. Da li i vi to tako razumete?

Nama je jedino bitno da taj proces ide što brže. Bitno nam je i da Brisel daje što jasnije poruke na tom putu, i za zadatke usput. To nam mnogo olakšava posao što jasnija poruka i zadatak, to je nama lakši taj proces. Što je Brisel jasniji, gubimo manje vremena.

Pošto planirate da se bavite problemima kosovskog društva, šta ćete uraditi za Srbe koji žive u Srbiji a koji su sa Kosova, a i za one koji žive na Kosovu? Šta im nudite?

Prvo, ja nudim iskrenost. Nećemo se igrati jedni sa drugima, već ćemo se suočiti sa realnošću. Možda je to ta najbitnija stvar.

A šta mislite pod iskrenošću?

Ona počinje od svega onog što čini život, pa ide do bezbednosti, do prava na samoupravljanje koje već postoji u nekim delovima, pa ide i do budžeta, koji je danas potreban za sve u životu. Važno je i poštovanje, da to budu odnosi koji su iskreni i puni obostranog poštovanja. To nudim Srbima, i Albancima, i Turcima, svima.

Za građane sa severa Kosova mogu da kažem da razumem težinu njihovih odluka. Ali, bitno je zapravo ono što su dobili sa Ahtisarijem. Znam da ne vole to ime, ali i oni će se setiti da u njegovo vreme Srbija nije bila baš protiv tog plana. Bila je protiv krajnjeg cilja - nezavisnosti, ali sva predviđena rešenja za Srbe su danas uspešna. Ako pogledate danas Gračanicu, ili Dečane, vi ćete videti da Srbi tamo imaju veća prava od onih na severu. Nismo u situaciji da biramo najbolje, već da biramo ono što je moguće. U okviru onog što je moguće ima prostora da se radi, da se radi iskreno i sa poštovanjem.



Vi svakako znate da tu postoji ogromno nepoverenje?

To je razumljivo. Nisam iznenađen time.

Ima Srba koji žele da se vrate, ali da tu ima i nekoliko ali, i da se oni odnose na, recimo, pitanja nestalih, ratne zločine koji nisu procesuirani? Imate li nešto konkretno da poručite ljudima u vezi s tim pitanjima?

Prvo, narod u Srbiji je veoma pogrešno informisan, verujte. Kad bi znali bolje kako stoje stvari na Kosovu, drugačije bi razgovarali. Možda ima i više od hiljadu Albanaca koji su procesuirani na Kosovu, od Unmika i Euleksa, pa i od naših sudija, a možda nema ni sto Srba koji su procesuirani. I nije mali broj onih koji su i kažnjeni.

Drugo, kad se govori o nestalima, mora se takođe poštovati situacija na Kosovu. Narod zna da dan-danas stižu ti kontejneri sa telima do Merdara (na Merdaru predstavnici obe vlasti međusobno razmenjuju identifikovana tela nestalih, koje preuzimaju članovi porodica; prim. nov). Sva ta pitanja su potpuno obrnuto predstavljena u Srbiji, i služe za političku upotrebu.

Zašto onda ne želite da objasnite šta je to što je po vama tačno?

(Nasmejao se.) Ja sam digao ruke od toga da išta razjašnjavam. U Srbiji nedostaje volja za to. Fali volja u vladi, kod političara, pa i u civilnom društvu. Kad sam video ko je sve iznenađen odlukom suda u vezi sa mnom, onda sam shvatio da nešto nije u redu, jer među njima ima onih koji znaju šta je bio taj proces. Oni odlično znaju da su ljudima davani papiri sa kojih su morali da čitaju šta je napisano, i znaju šta je sud rekao o tome. (U obrazloženju presude Haški sud je odbacio iskaze svedoka koje je dostavila Srbija jer su kako se navodi iznuđeni pod batinama; prim. nov.) O.K, nastavljate tu priču, živite onda sa time.

Dobro, ali ima važnih pitanja, na primer...

...Ne, ta strast ima kraj. Završeno. Nemam nikakvu volju da više išta razjašnjavam. To mišljenje u Srbiji je vaša sudbina, živite sa time ako nemate kapacitet da prihvatite istinu. Ako lažete svoj narod a ja vidim šta se radi u Srbiji onda, izvinite, sami ste tako izabrali.

Ali čekajte, vi znate da je užasno mali povratak baš u region iz kojeg vi potičete i u kojem ste bili odgovorni za vreme rata.

Istina.

Ako i uzmemo da ih truju vlast i mediji, vaša obaveza je da ih motivišete da se vrate.

Nije moja dužnost da se svaki dan borim sa onim što Beograd kaže svojim građanima. Oni koji se jave da se vraćaju ovde, i to sami odluče, e onda su oni moja dužnost. Ali ne mogu voditi propagandnu borbu koja je počela u vreme gospodina koji više nije živ, i koja se nastavlja i danas. U vreme rata, razumem propagandu, tada je to dozvoljeno. Nemoj da pričaš dobro o meni, jer sam ti neprijatelj. I obrnuto. Ali, da se to sve nastavlja i 15 godina posle i da ljudi ne pomisle da je možda bilo nešto pogrešno u tim prvim informacijama, to ne shvatam. Jedino šta sam mogao da uradim je da tvrdim ko sam zapravo, i da nije istina sve to što se tvrdilo o meni. I to je sud potvrdio.

A zašto je to tako, šta mislite?

Ja ne znam, i sam se čudim.

Postoje neki ljudi koji su ubijeni, zna se koja su njihova imena a do danas se ne zna ko su njihove ubice. Na primer, po podacima Fonda za humanitarno pravo, samo je na području Peći, Dečana, Đakovice, Kline i Istoka ubijeno više od 40 ljudi, a osuđeno je samo jedno lice, za ubistvo jedne osobe.

Ja imam drugačije informacije. Procesuirano je mnogo osoba.

Onda znači, možemo da kažemo da ste zadovoljni time? Šta možemo da zaključimo?

Ovo mogu da kažem želimo pravnu državu, u kojoj je zločin zločin, a počinilac počinilac. Mi želimo to, ne zbog Srba ili zbog Albanaca ubijenih u ratu, nego zato što nam je životno bitno da danas imamo pravnu državu.

A da li možete da objasnite zašto nema povratka u region Dukađini, ili kako ga Srbi zovu, u Metohiju?

Ima jedno selo pored Peći, Goraždevac, iz kojeg ljudi nikad nisu otišli, i danas tu žive. Kako objašnjavate to? I svi okolo njih su Albanci. Bio je jedan slučaj kad je troje dece ubijeno. Ali Srbi nisu otišli. I ako neko misli da je za sve kriv Ramuš, ili Albanci, neka mi objasni kako onda ti ljudi tu žive? Verujete, to je lična odluka ljudi.

Vi ste i u prvom premijerskom mandatu učinili više stvari koje su obećavale da želite nešto dobro za Srbe koji su ostali da žive na Kosovu. Prvi put je jedan ministar u kosovskoj vladi bio Srbin, i to zadužen za povratak. Međutim, taj ministar, Slaviša Petković, je sada pod istragom zbog pronevere ogromnog novca.

Puno ga poštujem. On je bio prva generacija koja je radila uz mnogo teškoća. Mnogi ga nisu voleli možda neki stranci, možda neki unutar nas, možda neki drugi Srbi. Ali je ipak on poslao neki signal da možemo da radimo, i da je moguće ostati ovde. I to je bilo posle marta 2004. Neki bitni poslovi su obavljeni u njegovo vreme, na primer obezbeđen je novac za restrauraciju crkava i kuća. I neka se zna da je bar 20 miliona evra za to bilo obezbeđeno. Nije bilo dobro što je rušeno, ali je posle vlada dala novac za obnovu. I usred zime, jer smo tad počeli da radimo, obezbeđeni su drvo, nafta i hrana za sever, sve te stvari za elementarne potrebe. Čuo sam za istragu protiv njega, ali je ne bih komentarisao dok ne saznamo njen ishod. Svi Srbi koji rade za vladu će biti u takvim nekim žrtvenim situacijama, i ni danas nije baš mnogo lakše, a neće biti ni za buduće ministre Srbe.

Šta konkretno sada planirate za Srbe na Kosovu?

Više nema puno etnički motivisanih napada kao nekad, ali se ponekad krade po kućama. Na primer, jedno od brzih rešenja po selima u kojima ima Srba bi moglo da bude da jedan ili dva mladića iz njihove zajednice postanu policajci. Time bi se olakšalo kretanje ljudi i bezbednost. Pa će oni prvo pomagati svoju zajednicu, a onda dalje redom. Ima mnogo tih sitnih pitanja. Juče sam se recimo uključio u čišćenje puta u Brezovici. Sneg je bio očišćen do ne znam koje rampe, ali ne i posle nje. Neko je zvao odande i rekao gospodine, imam taj i taj problem, i ja sam se potrudio da se to odradi. Te praktične, životne stvari su moj cilj.



Vi znate da su imovinska pitanja Srba veliki problem, i da je podnet veliki broj tužbi za povratak imovine pred kosovskim sudovima. Kako da se išta reši od toga, kad su kosovski sudovi generalno praktično pred kolapsom, zatrpani sa oko 300.000 raznih starih i novih predmeta?

Kod nas nema opasnosti po imovinu. Da li neko živi ovde, ili ne, imovina je njegova zauvek. Ali, svi ovde imaju problem generalno, jer recimo i Albanci koji ime svog dede nisu imali zavedeno ispravno, danas imaju problem. I sudovi zaista nisu efektivni u vezi sa tim. To je takođe jedan od mojih ciljeva. Reforma pravosuđa je veliki posao, i tako je bilo u svim bivšim komunističkim zemljama. Ali, ako je moguće da negde drugde funkcioniše manji broj sudija a veći broj slučajeva, onda je naš problem efikasnost. To je stara škola, koju moramo promeniti.

Kako gledate na istragu o trgovini organima kidnapovanih za vreme rata? Da li planirate nešto da učinite u vezi s tim?

Čudio sam se kad sam čuo tako nešto, bio je to grom iz vedra neba. Ne verujem da je nešto tako ikad postojalo. Čuo sam da je Srbija usvojila zakon o transplantaciji organa, što mi isto želimo da imamo u našoj zemlji, i prvo mi se bilo učinilo da je nešto u vezi tim. Ja sam bio u OVK, i nikada nisam ni čuo ništa slično. I verujem da će i kraj te istrage biti da tu nema ničega. Bilo je zločina druge prirode, kršenja običaja ratovanja, ali tako nešto nije moguće da se dogodilo.

Vi lično ste u ratu podneli velike žrtve, poginula su vam dva brata, i puno bliskih prijatelja, bili ste mnogo puta ranjeni. Sa druge strane, oni koji vas dobro poznaju kažu da ste emotivan čovek. Kako se sada nosite sa tim što će, recimo, položaj Srba na Kosovu biti merilo uspeha svake vaše vlade?

Ne radim to zato što je to moja dužnost, nego zato što verujem da su ljudi ljudi, i da svi imaju pravo na dobar život. LJudi imaju svoju nacionalnost, svoj jezik, svoju veru, i za mene je to nešto što ima vrednost života. Poštujem ljude, ne samo Srbe, već bilo koga.

Nikada nisam potcenjivao tuđe žrtve, ni onih u Beogradu, ni ovde. Ali, kad neko tvrdi da su žrtve samo stvar Srba, onda izvini, ne želim da više razgovaram. Da sam ja Srbin, prvo bih izrazio žaljenje za sve one druge koji su izgubili život na Kosovu. Problem je ta propaganda kod vas, što se ne govori istina ili se govori samo deo istine koja bez celine nema pravu težinu.

Mislim da je meni lakše nego mnogima. Bude me sramota pred ljudima koji su izgubili mnogo više članova porodice, i to civile, decu ili puno dece. Ja nisam imao mnogo civilnih žrtava. Jedino je moja baka bila masakrirana. Ali, ja sam bio vojnik, i oba moja brata su poginula u uniformama, sa oružjem u rukama. I to je nešto što prihvatiš pre nego što počneš taj posao. U mojoj porodici smo bili spremni na to.

Nemam problem da radim sa Srbima. Oni su Srbi, ja sam Albanac, i to je u redu. I još nešto - Srbi sa Kosova su isto žrtve tog rata. Oni su žrtve politike koja se tada vodila, i oni su na kraju krajeva najviše platili zbog te politike. Albanci su platili veliku cenu, ali osim nas, i Srbi sa Kosova su platili veliku cenu.

Na kraju samo još jedno. Želim da iskoristim ovu priliku i da srpskom narodu čestitam Božić.

Kuću su mi sagradili poštovaoci

Svi kažu da ste bogat čovek, i da nikad niste izašli sa objašnjenjem otkud vam taj novac. Da li je to tačno?

Tačno je da sam vlasnik lepe kuće u Prištini, izgrađene 2001-2002. koja ima veliku vrednost, ali je cena njene izgradnje drugačija. Vlasnik sam i kuće na selu, koja je isto lepa. Imam i plac negde u planinama, ne bih da kažem gde. Nemam nikakav novac koji negde stoji, i nemam neki biznis. Jedino se bavim politikom. Ima jedan film, mislim da se zove Patriota. Tu su posle rata izgradili kuću prvo čoveku koji ih je predvodio. Nešto tako se desilo i meni. Znam da je to za mnoge nerazumljivo, ali puno su me podržavali i oni su mi posle rata sagradili kuću. Nisam ništa odlučivao, ni kako će izgledati, ni kako će je izgraditi. Sve nadležne službe na Kosovu znaju moje pravo imovinsko stanje, i ono je malo drugačije od onog kako se priča. Postoje ljudi u politici koji su čisti, i ja sam jedan od njih.