Cene u magli

Narodna banka nije dobar strelac. Polovinom godine promenjen je guverner, ali ne i nišanske sprave. I nakon što je Dejana Šoškića nasledila Jorgovanka Tabaković, NBS je gađala inflaciju od 2,5 do 5,5 odsto (4 plus-minus 1,5 odsto), ali će potrošačke cene do kraja godine porasti za oko 13 procenata.

Polazeći od te logike, ali i na osnovu istorijskog iskustva, mnogo su veće šanse da i u 2013. cene porastu za devet, a ne za 5,5 odsto, koliko bi, prema programu monetarne politike NBS, trebalo da bude gornja granica ciljane inflacije za 12 meseci. I poslovično oprezni Milojko Arsić procenjuju da će inflacija biti oko sedam odsto, a gotovo niko ni dinar ne bi stavio na opkladu da će NBS u 2013. pogoditi metu. Za mnoge bi uspeh bio i da se rast cena zaustavi na 6,6 odsto, kao 2006. i 2009, što je ujedno i najniža inflacija od monetarnog sloma, 1994.

PRETPOSTAVKE
Ni u finansijskim krugovima ne vide način na koji bi Srbija za godinu dana mogla da se sa mesta lidera u Evropi vrati u društvo zemalja sa rastom cena od par procenata godišnje. Tim pre što je inflatorna epidemija počela da zahvata i države koje nisu imale takvih problema.

U Hrvatskoj je međugodišnja stopa rasta potrošačkih cena u oktobru dostigla pet odsto, najviši nivo u poslednje četiri godine. A ako Hrvatska, koja za pola godine postaje članica EU, ima problema da obuzda poskupljenja, kakve li tek šanse za stabilizaciju cena ima Srbija? Svi su već zaboravili da je pre samo osam meseci inflacija bila manja od četiri odsto. Iako je još letos probila psihološku granicu od 10 odsto, niko se od zvaničnika posebno ne uzbuđuje. Umesto toga, oni uvek nađu opravdanja za poskupljenja. Nekada je to suša, nekada rast kursa evra, a niko ne pominje rasipničko ponašanje države pred izbore, kao da je smak sveta bio predviđen za 6. maj, a ne za 21. decembra.

Guverner Jorgovanka Tabaković je sigurna i uverena da će NBS do kraja 2013. vratiti inflaciju u ciljani okvir. Na tu zakonsku obavezu niko se u NBS godinama nije osvrtao. Uostalom, za mandata Dejana Šoškića, sredinom 2011. inflacija je u jednom trenutku dogurala do čak 14,7 odsto. I nikom ništa. Kao što ni sada niko ne proziva NBS zašto je za više od 100 odsto promašila metu.

Kosta Josifidis, profesor Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu, kaže za NIN da bi bilo logično i svrsishodno da se pokuša ostvariti ono što se nije uspelo u 2012. Imajući, međutim, u vidu sve hronične i nasleđene slabosti ukupnog sistemskog i ekonomsko-političkog okvira, čini se da je ciljana inflacija postavljena prilično ambiciozno, s jedne strane zbog drugog talasa globalne krize i neizvesne sudbine aranžmana sa MMF-om zbog rastuće nestabilnosti i na spoljnom, a s druge zbog brojnih faktora inflacije u zemlji, počev od javne potrošnje, budžetskog deficita, nepredvidivosti poljoprivredne proizvodnje, niske produktivnosti, navodi Josifidis.

Iako je guvernerka sigurna i uverena da će u decembru 2013. oboriti inflaciju na najviše 5,5 odsto, ona je priznala da i to, kao i planirana stopa rasta BDP-a, zavisi od vremenskih prilika - od toga kakva će biti naredna poljoprivredna sezona. Sav optimizam i monetarne i fiskalne vlasti bazira se na premisi da rod poljoprivrednih proizvoda ne može biti gori nego ove godine. A šta ako bude? Na to pitanje niko nema odgovor, osim u stilu neće valjda. I to je ključni problem, jer se celokupna strategija privrednog oporavka i ekonomske stabilizacije bazira na verovanju da će nas vreme poslužiti, te da će ceo svet kupovati automobile proizvedene u Kragujevcu.

Za analitičare to je već suviše pretpostavki koje ne zavise od nas, pa se shodno tome uvećava i rizik da bi epilog mogao biti drugačiji od željenog.

IZAZOVI
Posebno ako u Srbiji 2013. bude i vanrednih parlamentarnih izbora, koje je i Tabakovićeva potencirala kao još jedan mogući izazov za monetarnu politiku, koja, po rečima guvernera može mnogo, ali sama, bez saradnje sa Vladom, ne može ništa! I eksperti tvrde da uzroci inflacije u Srbiji nisu u monetarnoj sferi, pa samim tim NBS ni dodatnim zaoštravanjem monetarne politike ne može da smiri cene, ako izostanu i mere u drugim oblastima. A za sada nema najava da se o tome uopšte razmišlja. Pogotovo što je za većinu ministara rastuća nezaposlenost već postala problem broj jedan. Uz to, analitičari upozoravaju da monetarne restrikcije, kojima je prethodnih godina povremeno pribegavala NBS, nisu trajno zaustavile rast cena, pa bi borba sa inflacijom za posledicu mogla da ima nastavak recesije u Srbiji. Zato misle da je došlo krajnje vreme da se u tom ratu upotrebi sve raspoloživo oružje, pa i teška artiljerija za obračun sa monopolima, koji doprinose zidanju cena.

I Josifidis tvrdi da se samo kamatnom stopom, niti bilo kojim drugim instrumentom monetarne politike, uključujući i stopu obaveznih rezervi, ne može ostvariti ciljana inflacija. Bez sadejstva sa fiskalnom politikom nekorektno je govoriti o suzbijanju inflacije. Pri tome, kriza obično podrazumeva ekspanzivnu fiskalnu politiku, da bi se kreirala dodatna tražnja i smanjila stopa nezaposlenosti, i ekspanzivnu monetarnu politiku, jer je i jeftin novac u funkciji viših stopa rasta BDP-a i zaposlenosti, kaže on, uz opasku da je u Srbiji na delu prinudna štednja na svim nivoima, jer su stope ekonomskog rasta i zaposlenosti potisnute akutnijim problemima javnog duga i budžetskog deficita, koji ozbiljno prete bankrotom države.

A šta bi trebalo uraditi da se inflacija konačno svede na prihvatljivih četiri-pet odsto? Pored konzistentne monetarne politike, neophodne su strukturne reforme u privredi i javnom sektoru, podizanje tehnološkog nivoa ekonomije i produktivnosti i konsolidacija javnih finansija. To će biti veoma bolno, jer podrazumeva smanjivanje broja zaposlenih u administraciji, ali će svakako biti uslovljeno od strane MMF-a, zaključuje Josifidis.

Sve dok se inflacija ne vrati na prihvatljiviji nivo trajaće dilema ko je, NBS ili Vlada, više doprineo tome da domaća valuta bude kvarljiva roba, a pred kraj svake godine konstatovaćemo da nam za istu količinu robe treba više dinara.