Bez dijaloga nema ni demokratije

Privredna komora bi trebalo da ima ključnu ulogu u skiciranju javnih politika. Nažalost,  još od 2001. izostaje sistemski pristup u kreiranju tih politika. Kada je država 2001. donela  Zakon o komorama samim tim je ponela i odgovornost za praćenje primene tog zakona i institucije koju je taj propis iznedrio - PKS. Nažalost, mnogi administrativni postupci i procedure koje su komore mogle da obavljaju za privredu bez plaćanja posebnih taksi i doprinosa, osim komorskog, bili su povereni na obavljanje novoformiranim agencijama, koje su postale stranačka skloništa i feudi. Zašto u EU postoje jake komore sa obaveznim članstvom i značajnim, od strane države poverenim funkcijama – od javnih ovlašćenja u vezi sa spoljnotrgovinskim operacijama, registracijom preduzeća, poverenog ovlašćenja obavljanja preduzetničkog obrazovanja, od uloge učesnika u ekonomsko-socijalnom dijalogu bilo u ulozi poslodavca ili zajedno sa poslodavačkim asocijacijama? Pa upravo zato što su snažne i organizovane komore stvarna podrška vladama u sprovođenju javnih politika i uspostavljanju sistema. Tamo gde nema snažnih komora nema ni struktuiranog dijaloga i nema zastupanja interesa svih, već samo pojedinih privrednih udruženja, koja poseduju bilo politički uticaj (kroz političku pripadnost svojih članova ili menadžmenta), bilo privrednih udruženja čiji je uticaj na vlast rezultat snage kompanija koje okupljaju. Pitanje je kako mala i srednja preduzeća i preduzetnici da predstave svoj interes? Ovo je posebno prisutno u privredama čiji je privatni sektor slab, nedovoljno razvijen. Nije suština pitanja komora u „liberalizaciji“ već u postojanju vizije države i vlade kako da uz pomoć svih aktera koji imaju znanje, stručnost ostvare ciljeve javnog interesa. U analizi očekivanih uticaja zakonskih predloga i procenama u kojoj je meri njihovo donošenje doprinelo ostvarivanju očekivanih ciljeva. Kada toga nema, onda je očigledno da su u pitanju neki drugi razlozi. Ukinuti ili oslabiti instituciju zato što postoje primedbe na njeno funkcionisanje ili kvalitet rada je ili dokaz nepostojanja vizije ili postojanja autističnosti za dijalog. A kada nema dijaloga, e onda imamo problem sa demokratijom. Jer gde god i kada god nema dijaloga, to je dokaz prvog reda slabe demokratije.