Primirje u valutnom ratu

Foto AFP

Sve do pre nekoliko dana veći deo sveta kritikovao je japansku vladu što je obaranjem vrednosti jena nastojala da poveća konkurentnost nacionalne ekonomije na svetskom tržištu. Neki su novu konzervativnu vladu u Tokiju čak okarakterisali kao zlikovca u aktuelnoj deviznoj drami, koja je pretila do dovede do svetskog valutnog rata. Takav scenario sprečen je u minut do 12, na sastanku ministara finansija i šefova nacionalnih banaka 20 najvažnijih zemalja (G20), koji su proteklog vikenda u Moskvi jednoglasno odlučili da zaustave dalju trku ko će više da devalvira sopstvenu valutu, sa jasnim ciljem da se tako sopstvena roba učini jeftinijom u odnosu na konkurenciju iz drugih zemalja.

Na sastanku G 20 je konstatovano da ne sme da postoji konkurencija valuta, već ekonomija. Svi su se složili da je boljitak svetske privrede moguć samo povećanjem produktivnosti rada, stvaranjem boljih izvoznih uslova i rastom efikasnosti. Time bi, rečeno je, trebalo da se bave države i njihove vlade, a ne manipulacijama na deviznim tržištima. Bila je to direktna i oštra kritika japanske vlade, koja je u poslednjih nekoliko meseci oslabila jen u odnosu na dolar za 17, a prema evru za čak 25 odsto. To je razljutilo mnoge u EU i postojala je opasnost da bi zbog zaštite evropskih izvoznika i evro mogao da bude ukroćen. Da se to desilo bio bi to sigurno uvod u svetski devizni rat.

A sve je počelo zbog toga što je japanska vlada, koju od decembra vodi Šinzo Abe, naredila nacionalnoj banci da kupuje državne obveznice sve dok inflacija ne dostigne ciljani nivo od dva odsto, s tim što se od ubrizgavanja dodatnog novca očekivalo i da oživi domaće tržište, oslabi jen i podstakne izvoz. S druge strane, eksperti su upozoravali da to može da pogorša probleme, jer Japan dve decenije beleži deflaciju: cene stalno padaju, što odgovara potrošačima, ali istovremeno sprečava spremnost na nove investicije. U međuvremenu je javni dug Japana skočio na rekordnih 240 odsto BDP-a.

Samo trošenje novca i inflacija neće pomoći nacionalnoj ekonomiji, upozorava i ekonomski savetnik premijera Naojuki Jošino. Zemlji su potrebne korenite strukturne reforme, a bez njih, uprkos trošenju ogromnih svota novca, stagnacija nacionalne ekonomije će se nastaviti i zemlja bi mogla da dospe u dužničku krizu.

Bio bi to, uz recesiju u evrozoni, još jedan loš znak, pa su se zato finansijski čelnici G 20 u Moskvi relativno lako usaglasili da to valja izbeći. Prethodno su se članice G 7 (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija, Japan i Kanada) dogovorile da neće menjati devizne kurseve. Sadašnju politiku Tokija je najoštrije kritikovala Angela Merkel, a i Francuska je pozvala na akciju zaštite izvoza evrozone. Nemački ministar finansija Volfgang Šojble je upozorio da bi mogla izbiti nova globalna finansijska kriza ukoliko vodeće svetske ekonomije nastave sa daljim upumpavanjem novca u ekonomiju. Time se on direktno obratio ne samo Japanu, već i SAD.

Čini se da su ova upozorenja ozbiljno shvaćena i predstavnici G 20 su obećali da niko neće veštački slabiti sopstvenu valutu. Tako će, ako se budu pridržavali usvojenog zaključka, kurs deviza određivati tržište, a ne pojedine države. Šef nemačke Bundesbanke, Jens Vajdman nije krio oduševljenje zbog toga, ocenjujući da je to dokaz da su sve članice G 20 spremne da zajednički delaju u istom smeru.

I kao što to obično biva, dok su lideri najmoćnijih zemalja tražili rešenje, neko je profitirao. Ovoga puta bio je to legenda svetskih špekulativnih investitora, DŽordž Soroš. On je na padu vrednosti jena od novembra 2012. do danas profitirao skoro milijardu dolara, objavilo je nemačko izdanje Volstrit džurnala. Soroš je devedesetih godina postao multimilijarder kockajući se protiv britanske funte. Špekulacije Soroša i još nekih hedž-fondova su takođe doprinele padu vrednosti japanske valute za skoro jednu petinu.