Ledi zna gramatiku

To je bez sumnje prvi put da je prezime ove francuske glumice (Tautou) kod nas napisano kako treba: dosad su je svi zvali „Tatu“, kao da su opčinjeni engleskom rečju za tetovažu. (Francuzi, uzgred rečeno, izgovaraju Audrey kao Odre, ali pošto je ime po poreklu englesko, nije baš neophodno da ih i u tome sledimo.) Na RTS-u, u okviru „Festovih premijera“, gledali smo film o Margaret Tačer, onaj za koji je Meril Strip dobila trećeg „Oskara“. Naslov je dat ispravno kao „Čelična ledi“ (mada je u novinskim programima, gde se svi prave Englezi, gotovo svuda pisalo „lejdi“). I to nije sve. Na jednom mestu, prema titlu, premijerka kaže: „Bili smo suočeni sa ničim neizazvanom agresijom“. Tačno po gramatici, dakle, koja kaže da u srpskom važi pravilo dvostruke negacije, a ne po naopakom običaju koji vlada još od „ničim izazvanih sankcija“ pa sve do „nikad razjašnjenih afera“ i „nikad ostvarenih obećanja“! U „Politikinom zabavniku“, u broju 3181, jedan čitalac je postavio pitanje o Krajslerovoj zgradi u NJujorku. Za njenog projektanta u odgovoru je rečeno da su ga „mnogi optuživali da je smislio zgradu koja je pravi kič“. Postoji, dakle, još neko ko zna za glagol smisliti, ne zamenjuje ga sa osmisliti (glagolom koji ima drugo značenje). Hoćemo li doživeti i to čudo da kreativni ljudi opet mogu da zamišljaju, prave, sastavljaju, projektuju, pronalaze, izumevaju, kao nekada, nasuprot neumoljivoj modi koja zahteva da se sve bez razlike „osmišljava“?