Krpenjača za Dačića i Vučića

Kada je pre nekoliko dana, Tomislav Karadžić, nakon blago rečeno degutantne razmene teške verbalne artiljerije sa čelnicima Crvene zvezde, u kojoj se nije škrtarilo na međusobnim optužbama za kriminal, objavio da se na kraju jesenjeg dela prvenstva povlači sa funkcije predsednika FSS, mnogi su bili iznenađeni brzinom kapitulacije prvog čoveka srpskog fudbala. Četiri decenije uloženog ličnog rada, napora, želje i htenja da u našem fudbalu bude bolje, ne dozvoljavaju mi da na bilo koji način doprinosim podelama, ne ulazeći ovom prilikom u polemiku ko je u pravu, a ko nije, šta je istina, a šta ne, napisao je Karadžić u obraćanju javnosti, dodajući da će u decembru sazvati redovnu skupštinu fudbalske organizacije, na kojoj će se povući sa mesta predsednika FSS.

Oni koji su naiskap cugnuli ovu Toletovu visokomoralnu priču nisu se zapitali zašto se ovaj impregnirani fudbalski i privredni težak bar još malo nije koprcao, i još više, zašto je skoro bez podignutog garda digao ruke od vlasti i izvora ozbiljnog novca u ovom uneređenom sportu.
Prema saznanjima NIN-a, Karadžić ovom kupovinom vremena namerava da odstupi, ali ne i da ode. Iskusni samoupravni vuk koji je nešto od ovog sistema preslikao i na fudbalsku organizaciju, odavno je shvatio da su kadrovi sve. Tako je Tole nameran da se zaista povuče, ali da na ključnim mestima zadrži lojalne ljude koje bi u komplikovanom izbornom sistemu kuće fudbala legitimisao na pomenutoj skupštini. U tom slučaju fotelju predsednika mirno bi mogao da prepusti i Mišelu Platiniju koji bi, kao i bilo ko drugi, ostao bez stvarnog uticaja. Istovremeno, na Karadžićevu odluku da se formalno povuče, kako saznaje NIN, uticala je činjenica da nije dobio podršku ni predsednika Tomislava Nikolića, ni premijera Ivice Dačića, inače, osvedočenih grobara. Štaviše, Dačić je, valjda, opečen epizodom iz izborne noći kada mu se uz odabrano partijsko društvo, iza leđa našao i neidentifikovani navijač, jarosno uzviknuo da ga ne zanima sukob Karadžića i Zvezde. Samo mi još fali da pored svega rešavam probleme u sportskim savezima. Zna se kako se bira i kako se smenjuje. Kakve veze ima SPS ili bilo koja druga stranka sa sportom i fudblom?!, skresao je Dačić novinarima u lice. Sam Dačić zaista sa fudbalom nije imao veze - devedesetih je bio predsednik Košarkaškog kluba Partizan.

GRMLJAVINA
U svakom slučaju, skoro da poverovasmo premijerovim rečima, a ne sopstvenim očima. Nikakve veze SPS nema osim što visoki funkcioneri socijalista Aleksandar Antić i Branko Ružić sede u upravama Zvezde i Partizana, a ovaj drugi je potpredsednik crno-belih. Upravo Ružić u izjavi za NIN kaže da Karadžić nema razlog da napusti funkciju, te da ovaj način borbe centara moći za prevlast u fudbalu neće doneti dobro. On Karadžićev potez vidi kao lični čin i naglašava da bez obzira na nivo hrabrosti, mudrosti i odgovornosti ne vidi nijedan razlog zbog kojeg bi podržao ovakav potez prvog čoveka FSS-a.

Uvek sam protiv toga da se reaguje na linč ulice i neprincipijelni pritisak. Mišljenja sam da sve može da se uradi u skladu sa normativnim aktima i demokratskom procedurom, ističe Ružić.
S druge strane, potpredsednik Crvene zvezde, Slaviša Kokeza za NIN kaže da kao najveći klub u zemlji Zvezda ne želi da Savez posle odlaska Karadžića favorizuje crveno-bele kao što je do sada bio slučaj sa Partizanom, te da u LJutice Bogdana smatraju da je srpskom fudbalu potrebna jaka Vojvodina i još nekoliko klubova.

Karadžić je sada podneo ostavku i neka ne gaji iluziju da će on da odlučuje ko ostaje posle njega u Savezu. Čujem da već ima ideje za novog predsednika, starog generalnog sekretara i polovinu članova Izvršnog odbora. On i njegov tim treba da napuste Savez, a delegati Skupštine treba, da u skladu sa Statutom, izaberu novo rukovodstvo, kaže Kokeza i dodaje da će rezultati budućeg rukovodstva biti jedino merilo prilikom eventualnog reizbora.

Sukob na relaciji Karadžić-Zvezda nije od juče. Grmljavinu zbog navodnog favorizovanja Partizana mogli smo slušati još za Lukićevog vakta u LJutice Bogdana, ali je interesantno da je kao povod za konačni obračun ovog puta iskorišćeno zaista skandalozno suđenje na utakmici Partizan-Novi Pazar. U fudbalskim krugovima, tokom leta, moglo se, međutim, čuti da je Zvezda spremna za čišćenje FSS-a, navodno, osokoljena političkom podrškom pre svega SNS-a. Takođe je zanimljivo da iz Zvezde Karadžića koji je minulog leta demokratski bez protivkandidata dobio još jedan mandat, nisu gađali činjenicama da je reprezentacija svih ovih godina imala očajne rezultate, da su za naše najveće klubove amaterske ekipe u Evropi postale Real ili Mančester, već se argumentacija uglavnom svodila na povlašćeni položaj Partizana i regularnost takmičenja. Nije bilo mnogo pomena ni oko izbora selektora gde je Karadžić najranjiviji.

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i sociolog sporta Dragan Koković za NIN kaže da se fudbal ne može posmatrati fragmentirano od sveukupne društvene klime. On ističe da su klubovi instrumentalizovali navijače koristeći ih najpre tokom ratova devedesetih, a potom i kao izborni rezervoar, te da su za to vreme navijači evoluirali i umesto dvanaestog postali prvi igrač.

Uveliko traje borba za stadionske duše, a u ovom konkretnom slučaju suština je novac ili teritorija ograničenog dobra. Bara je, jednostavno, postala premala. Ovo je borba oko prestola i interesa. Što se tiče Dačićeve izjave da ga ne zanima ovaj sukob, ona je neiskrena i izrečena isključivo zbog publiciteta. Političari jako dobro znaju da svi ljudi prate sport i da su potencijalno glasačko telo. Zato nikako ne žele da izgube kontrolu, ističe Koković.

RAZLOZI
Ni Ružić ne spori da su pristalice klubova ozbiljan izborni potencijal, ali i napominje da se za Karadžićeve vladavine moraju razdvojiti ozbiljni infrastrukturni projekti koji su osnova za reanimaciju posrnulog fudbala od rezultata koji nisu uvek bili na nivou renomea klubova i reprezentacije. On dodaje da u poslednjih sedam-osam godina ni UEFA nije dovodila u pitanje regularnost takmičenja, te da ne vidi razlog za toliku srdžbu, ukoliko nije u pitanju nekakav lični interes.

Nećemo valjda i u fudbalu primenjivati manir postpetooktobarske revolucije. U svakom slučaju, ne bih rekao da u ovome ima primesa politike, ali kada pogledate saopštenja svakako nisu u pitanju ni sportski razlozi, kaže Ružić.
I Kokeza tvrdi da fudbal i politika u ovom slučaju nemaju nikakve veze. On, međutim, ističe da je upravo Karadžić uvlačio politiku u fudbal, te da je redovno pokušavao da dobije političku zaštitu. O tome, kaže Kokeza, svedoči sastav Izvršnog odbora i njegovi članovi. On ističe da je u raspravi Karadžić pokušao da zameni teze i da kao veliki uspeh FSS prikaže činjenicu da ova organizacija ima 200 miliona dinara na računu i da redovno isplaćuje 150 plata.

To je tačno, ali svi fudbalski savezi u Evropi posluju pozitivno jer imaju prihode od UEFA. Činjenica je da smo zbog toga što se naša reprezentacija nije plasirala na dva velika poslednja takmičenja izgubili preko 20 miliona evra prihoda koji je trebalo da bude uložen u domaći fudbal. Ko je za to kriv? Fudbal u Srbiji nije samo rukovodstvo FSS, već hiljade klubova koji propadaju. Ko je za to kriv? Šta se desilo sa našom fudbalskom reprezentacijom? Ko je smenjivao i birao selektore? Ko je kriv što smo zbog raskida ugovora sa selektorom Antićem morali da platimo više od dva miliona evra? Kakva nam je domaća liga? Ima li nameštenih utakmica, ima li namernih sudijskih grešaka, pita Kokeza i dodaje da čelni ljudi našeg fudbala ništa nisu učinili da reše sistemske probleme i da je prirodno da odu.

Jedan od najvećih igračkih legendi Zvezde Dragoslav Šekularac za NIN kaže da su u LJutice Bogdana nervozni jer već dugo nema rezultata koji odgovaraju renomeu kluba.
Zvezda dovodi igrače koji na sedamdeset utakmica daju šest golova, umesto one koji na četiri utakmice daju šest golova. Kad bude asova biće i rezultata i neće se postavljati pitanje regularnosti. Uostalom, ko je sprečio Zvezdu da dobije derbi sa Partizanom i postane prvak? Mislim da obe strane treba da spuste loptu, jer se fudbal danas igra po zemlji, a ne naduvavanjem, ističe Šekularac.



DRŽAVA
Jedna stara anegdota kaže da i sasvim prosečno obavešteni policajac zna da je najviše prljavog novca obrnuto u fudbalu i divljoj privatizaciji. Sasvim je moguće da bi klubovi iz tog pakta sa nečastivim sada pobegli ne osvrćući se mnogo preko ramena. Ali ne biva. Jednostavno, zato što ih je u taj začarani krug menadžera -revolveraša, huligana koji se lažno predstavljaju kao navijači i partijskih interesa mnogo pre aktuelnog sukoba uvela upravo država i zato što ne pokazuje nikakvu nakanu da ih u skorije vreme iz toga izbavi.
Ne verujem da fudbal može krenuti napred kada mnoge važne stvari nisu rešene. Nije rešeno čak ni ubistvo bivšeg predsednika Saveza Branka Bulatovića, a kamoli neke manje ozbiljne stvari. Naravno da u fudbalu ima posla za Tužilaštvo, ali fudbal se našao u raljama politike i ne vidim kako će iz toga izaći, kaže Dragan Koković.

U Crvenoj zvezdi, opet, kažu da su njihovi postupci motivisani isključivo interesima srpskog fudbala. Želimo da dovedemo stranog komesara za suđenje, da sudije sude bez straha, da mogu da pogreše kao i svi ljudi, a ne da budu oruđe u rukama bivšeg predsednika FSS. Znači, želimo da ide i Bogoljub Stepanović koji sada vodi suđenje. Želimo da imamo kult reprezentacije, da se Srbija ponosi svojim klupskim selekcijama, ističe Kokeza.
Istovremeno, potpredsednik Partizana ističe da postoji opasnost da Srbija nestane sa fudbalske mape Evrope ukoliko se nastavi ovaj rat, te da će i državni organi morati da utiču na ovaj problem. Mislim tu pre svega na Vučića i Dačića. Da li će imati vremena ne znam, da li će biti lako, takođe ne znam, jer smo svi pomalo neobjektivni, ali sam siguran da će morati ukoliko žele dobro srpskom fudbalu, zaključuje Ružić.

Nekako paralelno sa Crvenom zvezdom u rat sa Karadžićem uključio se i bivši predsednik FSS Zvezdan Terzić koji je od marta 2008. tri godine proveo u egzilu zbog navodnih malverzacija dok je bio na čelu OFK Beograda. U otvorenom pismu javnosti Terzić je između ostalog naveo: Nikada nisam bio član, čak ni blizak nekoj partiji - Tomislav Karadžić jeste. Nikada nisam kažnjavan, nikada nisam osuđivan - Tomislav Karadžić jeste pravosnažno osuđivan i zato je ležao zatvorsku kaznu u Spužu. Protiv mene se vodi sudski postupak, ali postoji presumpcija nevinosti, i niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno. Znam kako sam radio u OFK Beogradu, i ubeđen sam da će se proces završiti oslobađajućom odlukom. Poznato je da sam bio odsutan skoro tri godine i za to vreme mi politički vrh Srbije nije bio naklonjen, naveo je između ostalog Terzić.
Toliko o tome kako fudbal i politika nemaju dodirnih tačaka. Ali najveća strepnja onih koji veruju u iskrene promene je vraćanje fudbala u ruke ljudima sumnjive biografije, makar oni i verovali u oslobađajuću presudu. Ne dovodeći u pitanje iskrenost bilo čijih namera, ovakav scenario značio bi da je prostor zatvoren za bilo šta novo što bi moglo da upadne sa strane i što bi moglo da stvari postavi na zdrave osnove. Ili se nama samo učinilo da se bivši preporučuje za budućeg