Cena saradnje

Foto fonet-ap

Prošlonedeljne pretnje, fizičke i verbalne, supruzi jednog od lidera Srba sa Kosova, Olivera Ivanovića, nisu prva posledica njegovog političkog angažmana. Već je gotovo zaboravljeno da mu je u februaru 2005. automobil dignut u vazduh usred Kosovske Mitrovice. Te pretnje, kao i činjenica da istrage nisu otkrile, bar do odlaska ovog broja NIN-a u štampu, ko su počinioci napada, nisu, međutim, promenile Ivanovićev stav da Srbi treba da budu deo kosovskih institucija. Od 2001. godine bio je u Skupštini Kosova i priča da je glavni cilj tadašnje srpske koalicije Povratak, stavljanje na dnevni red položaja Srba: Kada su došli predstavnici međunarodne zajednice, imali su predubeđenje da treba štititi samo Albance, a da su Srbi agresori. Mi smo kao legitimni predstavnici uspeli da pokažemo da su Srbi ugroženi i to su stranci polako počeli da prihvataju kao realnost. Oni nisu navikli da razgovaraju sa verskim liderima o politici, što im se ovde često nudilo. Mi smo imali podršku Beograda u tom prvom sazivu Skupštine Kosova, ali se to kasnije promenilo. Ivanović podseća da je bilo teško raditi u kosovskim institucijama, koje samostalno nisu radile ništa da spreče ubistva Srba, kao ni da se angažuju na otkrivanju počinilaca tih zločina i da je zato nepoverenje Srba koje gaje prema tim institucijama opravdano. Međutim, on naglašava da ne treba odustajati.

Član poslaničke grupe Povratak u sazivu Skupštine Kosova od 2001. do 2004. godine bila je Rada Trajković, koja je i sada poslanik. Ali, ona je prva i jedina Srpkinja koja se usudila da još 2000. godine postane član administrativnog veća u Prištini. Za NIN kaže da joj je značila podrška pokojnog patrijarha Pavla i akademika Dušana Batakovića: Bilo je strašno. Išla sam u Prištinu pod neverovatno jakom vojnom i policijskom pratnjom, a u samom gradu su još uvek ubijali Srbe, bukvalno na ulici. Nakon toga, ušlo je nas dvadeset dvoje u Skupštinu Kosova i to je bio posleratni parlament, pun frustracija i sa naše i sa albanske strane. Ipak, bilo je spremnosti da se radi na projektu pomirenja, a onda je došao mart 2004. godine i pogrom Srba. Sada ću prvi put reći nešto o čemu svi ćute, a to je da je pokojni Ibrahim Rugova bio žestoko protiv tog nasilja i da je zahvaljujući njemu moglo da se radi na nekakvom dogovoru između Srba i Albanaca.

NESPREMNOST
Trajkovićeva dalje govori o tome da je sadašnji saziv Skupštine Kosova nespreman da prihvati bilo koji zakon koji je dobar za srpsku zajednicu. Ona smatra da se demokratski potencijal smanjio, od Rugovine smrti. Ništa ne može da prođe u parlamentu. Čak ni Ahtisarijev plan. Ali, mi smo učešćem u kosovskim institucijama uspeli da predočimo gospodinu Kaiju Aideu naše probleme, i nakon njegovog izveštaja došlo je do Ahtisarijevog plana, a borba kroz institucije se mora nastaviti. Mi Srbi moramo da menjamo našu filozofiju. Bili smo lišeni institucija dvadeset godina. Nikako da shvatimo da ovde nismo dominantni i da prihvatimo manjinski položaj.

Sa konstatacijom da u Skupštini Kosova ne mogu da se usvoje ni zakoni koji proističu iz Ahtisarijevog plana, slaže se i potpredsednik parlamenta Petar Miletić. On objašnjava da ima različito iskustvo i da albanski poslanici nekad pokazuju razumevanje, a nekad sve blokiraju, čak i kod tehničkih stvari, kao što je upotreba jezika. Tu se vidi važnost učestvovanja Srba u kosovskim institucijama, jer smo nakon svih problema uspeli da otvorimo kancelariju poverenika za jezik, kao i da profunkcioniše drugi kanal RTK, na srpskom jeziku.

Miletić navodi da je golim okom vidljiv napredak u opštinama koje su na prethodnim kosovskim izborima formirale vlast uz učešće Srba. On kaže da su u tim opštinama obnovljeni ili izgrađeni delovi infrastrukture, obdaništa, parkovi. Ipak, njegov politički angažman je najverovatnije bio uzrok pokušaja atentata, kada je na njega ispaljeno više hitaca od kojih je zadobio teške povrede obe noge. Napad se dogodio ispred njegovog stana u severnom delu Kosovske Mitrovice, jula 2010. godine. Nakon oporavka, on se odselio iz Mitrovice, a napadači do sada nisu pronađeni.

Opasnost koju izgleda nosi sa sobom učešće u kosovskim institucijama, doživela je i Vesna Jovanović, poslanik koalicije Povratak iz Parteša, mesta nadomak Gnjilana. Prvo sećanje mi je stavljanje šlema na glavu i u nekom ležećem položaju, u vojnom transporteru, vožnja do Skupštine Kosova. Pokušavali smo da zaštitimo interese Srba, ali nismo bili u izvršnoj vlasti, tako da smo malo mogli da uradimo. I pored toga, naš rad se vidi posle više godina. Bili smo vredni, uporni u zahtevima i uspeli smo da makar stranci primete naše probleme. Ono što je loše, jeste što su posle nas, po mom mišljenju, došli neki drugi, koji su pristali da u parlamentu budu ikebane. Oni su upropastili sve ono što smo mi radili tri godine, zarad vlasti su podizali ruku i glasali za sve što im se kaže.

Jovanovićeva smatra da su Srbi na Kosovu i Metohiji vraćeni na položaj iz 2001. godine, s obzirom na to da su i tada i sada iz Beograda došli pozivi za izlazak na izbore: Čemu više to hamletovsko pitanje - da li učestvovati ili ne? Nama godine prolaze u tim razmišljanjima. Možemo da unapredimo svoj položaj ako imamo prave predstavnike, koji će raditi za to. Ili ćemo imati opet neke ljude koji će raditi samo u svom interesu, a sve navodno predstavljajući srpsku zajednicu. Mi se nalazimo između zahteva EU, SAD i ostalih centara moći. Tu negde između svega toga, trebalo bi da nađemo svoje interese. Ja se nadam masovnom izlasku Srba na izbore i tu zaista vidim našu šansu.

NEDOSLEDNOST
Zvanični Beograd je 2001. i ove godine pozvao jedinstveno Srbe na Kosovu da izađu na kosovske izbore, a između ova dva poziva je bilo podeljenosti, tako da se dešavalo da u to vreme predsednik Srbije Boris Tadić pozove Srbe da učestvuju na kosovskim izborima, a tadašnji premijer Vojislav Koštunica ne pozove. Raskol koji se iz Beograda preslikavao na kosovske Srbe, prisutan je i danas. Međutim, menjali su se stavovi, pa je Goran Bogdanović, nekadašnji ministar poljoprivrede u kosovskoj vladi, postao ministar za KiM u Vladi Srbije. A, Aleksandar Vulin, koji se protivio saradnji sa kosovskim institucijama, sada poziva sve Srbe da glasaju na kosovskim izborima.

Koliko su Srbi imali štete ili koristi od učešća u kosovskim institucijama, u davanju odgovora na to pitanje, koje se postavlja godinama, malo se vodi računa o stvarnim rezultatima, već se odgovara u skladu sa politikom stranke kojoj neko pripada. A, centrale stranaka su uglavnom u Beogradu. To, po rečima Olivera Ivanovića, najmanje koristi Srbima na Kosovu: Nas su stranci teško prepoznavali kao autohtone, već su o nama razmišljali kao o eksponentima politike Beograda. Dobro bi bilo da se malo više profilišemo kao samostalni politički subjekti, koji najbolje poznaju ovdašnje probleme i da ih rešavamo. Ne može neko od nas bolje znati da unapredi ovdašnji život i standard građana.

Ono što će predstojeći izbori sigurno doneti jeste kraj tzv. duplih opština. Jer, nakon prošlih lokalnih, kosovskih izbora, u srpskim mestima južno od reke Ibar formirane su lokalne vlasti pod ingerencijom Prištine, dok su one pod vlašću Beograda nastavile sa radom. Dešavale su se i tuče oko prostorija u zgradama opština, ali su se manje sporili oko projekata koji bi pomogli stanovništvu, tako što skoro uopšte nisu sarađivali.

Nakon 3. novembra sve opštine će biti formirane u skladu sa kosovskim institucijama, a najavljena Zajednica srpskih opština tek treba da se profiliše i možda zaštiti srpske interese. Ti interesi se kreću od toga da se srpska prezimena pišu bez albanizacije istih, što je pokušavano u više navrata, pa do toga hoće li ljudi imati vodu 24 časa. Bojkot kosovskih izbora, koji zagovaraju neki lokalni predstavnici Srba, otvara i problem saradnje stanovništva sa budućim opštinskim vlastima. Sve ovo doprinosi opštoj konfuziji, a kampanja i antikampanja se tek zahuktavaju. Mada politički analitičari već najavljuju malu izlaznost Srba, istovremeno ocenjuju da će na budućim parlamentarnim izborima ta izlaznost biti velika. Ovaj stav objašnjavaju time da će nakon lokalnih izbora nestati srpske institucije i Srbi će prosto morati da se okrenu kosovskim