PIO fond odvojiti od budžeta

Tema reformi i kapitalizacije Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO), kao i potrebnih reformi u penzionom sistemu, ima širi kontekst. Ta reforma je jedan od osnovnih stubova sveobuhvatne reforme javnog sektora, kako u parametarskom tako i u sistemskom smislu. Svakome ko se ovog pitanja dotakao jasno je da nije moguće zamisliti održivu i trajnu fiskalnu konsolidaciju bez uspostavljanja ubrzanog trenda odvajanja PIO fonda od budžeta. Sve projekcije demografskog faktora, zaposlenosti, izjednačavanja zakonske starosne granice i njenog mogućeg pomeranja i faktora prilagođavanja (indeksacije) na sadašnjem ili budućem još restriktivnijem nivou, kako je najavljeno u nedavno usvojenom Paketu mera za fiskalnu konsolidaciju (po 0,5 odsto svakih pola godine nezavisno od inflacije), ukazuju na to. Te projekcije (bilo da ih je radio MMF, Svetska banka ranije ili autori MAT-a) ukazuju na ključnu činjenicu koja se u svim dosadašnjim javnim polemikama zaboravlja - to da jedino realno negativna indeksacija donosi ubrzano svođenje udela penzija u BDP-u na poželjnih 10 odsto u protoku jedne decenije. Sve ostale mere, koje nipošto ne treba prenebregnuti, kao što je dizanje starosnih granica, donose određene efekte tek za petnaestak godina. Problem sa kojim se javne finansije sada i u neposrednoj budućnosti suočavaju jeste brzina konsolidacije, što znači pitanje brzine prilagođavanja i postizanja restriktivnih efekata u PIO fondu. MMF je u julu jasno rekao da bi pri sadašnjem prilagođavanju ciljani udeo penzija u BDP-u pao na 10 odsto u 2027, ali bi stopa zamene (odnos prosečne penzije i prosečne plate) pala na 43 odsto, što bi dovelo do drastičnog siromaštva pa se predlaže zaustavljanje indeksacije u 2022. kada bi, po njihovom računu, stopa zamene pala na 50 odsto. Sličan račun je u 2011. objavio i ovde potpisani autor - da bi stopa zamene već u 2021. pala na 47 odsto. Imperativ konsolidacije sada je oštriji pa je aktuelna fiskalna vlast predvidela u neposrednoj budućnosti još oštrije prilagođavanje, dva puta godišnje po 0,5 odsto nezavisno od inflacije i realnog rasta BDP-a. Još je Svetska banka 2009. godine („Srbija: učiniti više sa manje“) naglasila socijalnu neprihvatljivost indeksacije bazirane samo na inflaciji na duži period. Ako je to tako, a ni pri najoptimalnijem rastu i zapošljavanju neće se za pet ili deset godina bitnije promeniti izrazito nepovoljan odnos (1:1) broja zaposlenih i broja penzionera, onda je razumno sagledati mogućnost autonomnog dodatnog priliva sredstava u PIO fond kako bi se rešilo teško pitanje dugoročno suprotstavljenih zahteva konsolidacije i socijalne prihvatljivosti. Ne doprinose ovom važnom diskursu trivijalizacija i kvalifikacije. Postoje, dakle, stručne, političke i društvene raskrsnice na mogućim koncepcijskim pravcima ukupnih reformi i u tom kontekstu dramatično važne reforme penzijskog sistema. Velika raskrsnica vezana je za pitanje održivosti tog sistema i njegovo odvajanje od budžeta? Odgovor je taj da reforma PIO sistema krene u pravcu kapitalizacije PIO fonda i njegove transformacije u ograničeno-investicioni fond koji bi imao važnu ulogu i u razvoju finansijskog tržišta, a to je moguće samo kreiranjem njegovog portfolija na bazi korporativizacije u javnom sektoru (preduzeća i zemljišnih fondova) i fiskalne reforme. Ne radi se ovde ni o kakvom novcu – gotovini iz bilo kog izvora, već o delu javne imovine i prava iz procesa privatizacije i korporativizacije, koja su i sada zagarantovana, prema aktuelnom Zakonu o privatizaciji. Tu se javlja izvesno značajan autentični izvor prihoda, kako za lokalne kase tako i za PIO fond, od gradske rente koju bi ubirali novoinstitucionalizovani zemljišni fondovi i po osnovu zauzeća gradskog prostora, a koja predstavlja osnovni lokalni fiskalni instrument u razvijenim ekonomijama. PIO fond bi tako bio postavljen na kolosek postepenog odvajanja od budžeta a na osnovi dva svoja izvora prihoda: doprinosa na zarade i prinosa na imovinu i korporativna prava. To nipošto ne osporava druge elemente reforme penzionog sistema, bilo da je reč o restrikcijama prava, individualizaciji računa ili u izvesnoj meri prilagođavanju realno negativnom indeksacijom.