Dogovor sa Karlom je moguć

Nije se dvoumio da prihvati ponudu i postane tužilac za ratne zločine, iako je svestan da su mnogi još uvek uvereni da je reč o patriotskom odbrambenom ratu koji je vodila Srbija, da su Srbi isključivo žrtve, da oni nisu činili ratne zločine. Ipak, “čini mi se da je sazrela svest da se u ime patriotizma ne mogu ubijati civili. Lično sam odlučan i beskompromisno ću insistirati da se krivično gone odgovorni za ratne zločine, da tako sa sebe speremo kolektivnu mrlju, da se više ne govori da su Srbi zločinački narod.” Priznaje da su u početku, porodica i prijatelji pokušali da ga odgovore. Čemu novi izazovi posle tridesetogodišnje prakse na najsloženijim sudskim postupcima u Okružnom tužilaštvu u Beogradu? Otac je tri ćerke koje su u šali pokušale da ga urazume. “Ali, ja nisam antisrpski tužilac. Čovek koji svoj posao radi profesionalno nema čega da se plaši”. Jedina mera predostrožnosti koje se pridržava: Ne fotografiše se. Osim kad je NIN u pitanju. U međuvremenu, Dušanu Kneževiću, jednom od četvorice njegovih zamenika, direktno zaduženom za slučaj Ovčara, demolirani su i privatni i službeni automobil. Ne zna se ko je to uradio.

Analitičar uglednog Bi-Bi-Sija rekao je da je suđenje za ratne zločine u Vukovaru autentičan pokušaj obračuna sa prošlošću i da je reč o procesu od istorijskog značaja?

- Mislim da je međunarodna ali i domaća javnost prepoznala profesinalni pristup Tužilaštva za ratne zločine Republike Srbije u slučaju Ovčara. Naime, napravljen je izuzetan napredak u navedenom slučaju: optužili smo ukupno 18 lica, optužnica je stabilna, zasnovana na kvalitetnim i validnim dokazima. To je samo početak. Siguran sam da ćemo svojim profesionalizmom, timskim radom i velikim trudom koji ulažemo u svom delovanju poslati jasnu poruku svima, da Srbija ima nameru da goni zločince, da se ni oni a ni žrtve ne razvrstavaju prema nacionalnoj pripadnosti, dresu, već da postoje samo dve strane: zločin i, na zakonu zasnovana i pravedna, kazna.

Svi se slažu da se radi o ispitu srpskog pravosuđa, koji bi trebalo i da nas oslobodi ogromnog međunarodnog pritiska. Da li su takva očekivanja realna?

- Verujem da Srbija ima sposobnosti da sama i samostalno procesuira ratne zločine. Pored profesionalnosti kao bitnog preduslova za to, pravosuđu je u tome potrebna sistematična podrška i politike i struke i medija.

Da li ste zadovoljni medijskom pažnjom koju ste dobili u slučaju Ovčara?

- Uspeli smo da dobijemo iskaze najšireg kruga svedoka uključujući svedoke koji su državljani Hrvatske. To je novina, jer svedočenje pred domaćim organima od strane državljana bivših jugoslovenskih republika do sada nije bilo. Takođe, prvi put su, u svojstvu svedoka, saslušani i optuženi pred Međunarodnim krivičnim tribunalnom u Hagu. Osnovni element naše strategije jeste otvorenost prema medijima. Suviše dugo je tema ratnih zločina bila učaurena i prezentirana isključivo kao napad na državu. Vreme je da objasnimo javnosti da je u našem interesu da to učinimo.

Koja su specifična ovlašćenja Tužilaštva?

- Svi državni organi i organizacije dužni su da na njegov zahtev bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva, obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, da bez odlaganja predaju svaki pismeni ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije.

Pre osnivanja Specijalnog tužilaštva sumnjalo se da su neki pripadnici vojske i policije vršili krivična dela pa i zločine. Da li je realno očekivati da će ista policija biti revnosna u otkrivanju izvršilaca?

- Problem je u tome što se ovde nije postupilo po Zakonu i što Služba nije osnovana kao poseban organ, već postoji Odeljenje u okviru UBPOK-a. Realno je očekivati da će ovakva služba biti revnosna i u otkrivanju svih učinilaca ratnih zločina, pa i onih koju su bili a i sada su pripadnici policije ili Vojske, ukoliko se ovde ispoštuju zakonske odredbe i ona bude formirana na način kako to predviđa Zakon. Recimo, trenutno imamo tri puta manje ljudi nego što nam je potrebno. Sve dosadašnje rezultate u otkrivanju izvršilaca postigli smo mi a ne policija. Svi pričaju da hoće da se sudi ovde, a sve rade da se to ne ostvari. Ministarstvo unutrašnjih poslova trebalo je da osnuje tu službu, da ne kažem posebnu policiju za gonjenje izvršilaca ratnih zločina. To nisu učinili ni Dušan Mihajlović ni Dragan Jočić. Niti su našli vremena da se susretnu sa mnom. Lično ne znam za važnije državno pitanje od saradnje sa Hagom.

Kako je rešeno pitanje komandne odgovornosti?

- Kada se radi o doktrini komandne odgovornosti, ona nije tako komplikovana kao što se predstavlja. Našim zakonskim propisima predviđeni su određeni modaliteti ove odgovornosti. Primera radi, ako potčinjeni postupe suprotno zakonima ratovanja, a njihove starešine ne spreče ili ne kazne ta zlodela, te će se starešine takođe smatrati odgovornim. Ova doktrina nije nova ni u vojnom ni u domaćem pravu. I ona se može naći u domaćim pravnim instrumentima koji su bili na snazi u SFRJ, a i sada su na snazi na teritorijama zemalja naslednica. Ovde, pre svega mislim na Propise o primeni pravila međunarodnog ratnog prava u oružanim snagama SFRJ koje je JNA usvojila 1988. (Službeni vojni list br.7,28. april 1988) Ovim pravilima utvrđena je lična odgovornost i odgovornost pretpostavljenog, odnosno komandna odgovornost.

Novina je i zaštita svedoka. Da li se ona u praksi već realizovala?

- Institut zaštite svedoka nije na validan način regulisan, niti je donet Zakon kojim bi se to pitanje regulisalo. U kontekstu približavanja našeg zakonodavstva evropskom, u toku je izrada Zakona o zaštiti svedoka. Čujem da je formirana radna grupa koja radi na izradu Nacrta ovog zakona, međutim, niko iz redova ovog tužilaštva nije pozvan. Ovo tužilaštvo je u praksi u više slučajeva realizovalo zaštitu određenih svedoka i to uspešno. Zaštita se odnosila kako na zaštitu fizičkog integriteta svedoka, tako i na zaštitu njegove porodice i materijalnih dobara.

Postoje li teškoće prilikom prikupljanja dokaza?

- Ovo tužilaštvo je nadležno za krivična dela ratnih zločina koji su izvršeni van područja Srbije, sada na teritorijama novih država. Ovo pitanje je rešeno donekle i Evropskom konvencijom o pružanju pomoći u krivičnopravnim stvarima, čiji smo mi potpisnik i koju su potpisale i ratifikovale sve države u regionu, osim Bosne i Hercegovine. Međutim, da bi se ovo do kraja rešilo, neophodno je zaključenje bilateralnih sporazuma sa svim državama u regionu. Takav sporazum postoji sa Republikom Hrvatskom, sa kojom smo i imali konkretnu saradnju koja se ogleda u saslušanju svedoka sa područja Hrvatske. To je urađeno u predmetu Ovčara, kada je u prostorijama Županijskog suda u Zagrebu saslušano desetak svedoka, hrvatskih državljanja. Tužilaštvo trenutno ima potrebu da sasluša 92 svedoka albanske nacionalnosti koji žive na području Kosova, što je za sada nemoguće. Ovaj problem Tužilaštvo pokušava da razreši sa pravosuđem UMNIK-a.

Koliko je učinjeno da se žrtvama povrati dostojanstvo. To je bila jedna od najslabijih tačaka našeg zakonodavstva uopšte?

- Veoma je važno da Tužilaštvo uvaži “pogled žrtve”. Suočavanje sa istinom važno je za društvo u celini. Iako smo svesni da je to samo delimično moguće, upravo kroz vraćanje dostojanstva žrtvama želimo da kroz zadovoljenje pravde, ublažimo ono što su one i njihove porodice preživele. Tužilaštvo je prvi put prilikom procesuiranja slučajeva za ratne zločine u slučaju Ovčara pročitalo imena svih žrtava, njih 192, čime smo želeli da pokažemo koliko poštujemo žrtve i osuđujemo zločin.

Govorilo se da će se generalima Pavkoviću, Lazareviću, i Lukiću suditi pred Specijalnim sudom?

- Ne postoji sporazum o ustupanju predmeta protiv četiri generala srpskim sudovima, niti ima pregovora u vezi sa tim. Licima na visokom položaju, kao što su Pavković, Lazarević, Lukić i Đorđević biće suđeno u Hagu. Što se prebacivanja predmeta tiče, prema planovima Tribunala pravosuđu Srbije biće preneti u nadležnost predmeti gde se pojavljuju izvršioci nižeg ranga. Do kraja meseca biće prenet jedan takav predmet, a u toku 2005. godine i ostali.

Susreli ste se sa Karlom del Ponte. Kakav je utisak ostavila na vas?

- Na mene je ostavila utisak šarmantne žene. Dosta zna. Raspolaže ogromnom ekipom i mašinerijom, a za sebe kaže da je finansijski stručnjak. Mi smo uspeli, i to je novost, da dva lica koja su imala status osumnjičenih, prebacimo u status svedoka. Rekli smo da će nas ugroziti ako ih izvedu pred sud, što znači da smo izvukli naše građane, spasili smo ih haškog gonjenja. Inače Hag nam je dao direktan pristup njihovoj dokumentaciji.

Batajnica Dokle se stiglo sa rasvetljavanjem slučaja masovnih grobnica kod Batajnice? - Na području Republike Srbije otkrivene su masovne grobnice na tri lokaliteta: na poligonu Specijalnih antiterorističkih jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova u Batajnici, Petrovo Selo i Perućac-Bajina Bašta. U toku je rad na identifikaciji nađenih tela u ovim grobnicama od strane domaćih i međunarodnih eksperata, na predlog i po zahtevu ovog tužilaštva. U masovnim grobnicama, nađeno je preko 900 leševa kosovskih Albanaca koji su ubijeni na Kosovu tokom intervencije NATO-a snaga 1999. godine, a čija su tela onda transportovana preko cele zemlje. Naši policijski i pravosudni organi do sada su iz masovnih grobnica u Batajnici otkrili 707 leševa, od kojih je 186 identifikovano. Iako o tome nije bilo previše reči u sredstvima javnog informisanja u Srbiji, vlasti Republike Srbije su njihovim porodicama na Kosovu do sada vratile posmrtne ostatke oko 160 osoba. Tužilaštvo trenutno vodi istrage u vezi sa direktnim počiniocima tih zločina. U svim slučajevima koji su do sada identifikovani, radi se o civilima, albanske nacionalnosti. S tim u vezi na najvišem političkom vrhu, u toku 1999. godine doneta je odluka da se na Kosovu izvrši asanacija terena, a pod tim se podrazumevao i prenos posmrtnih ostataka albanskog civilnog stanovništva sa Kosova na različite lokalitete u Srbiji, kako to ne bi bio predmet istraživanja haških istražitelja, što bukvalno znači uklanjanje tragova masovnih zločina koji su se događali na Kosovu u vreme NATO agresije. Većina je iskopana iz masovnih grobnica na Kosovu, gde su prvobitno bila sahranjena. Koji su još procesi pred vama? - Tužilaštvo intenzivno radi na rasvetljavanju svih slučajeva masovnih egzekucija civila na području Kosova. Istraga po ovim predmetima - slučajevima je u toku, podaci koje je Tužilaštvo do sada prikupilo predstavljaju službenu tajnu. Jedino vam mogu ređi da su u pitanju egzekucije u Suvoj Reci, Orahovcu, Međi i sl. Uopšte, prema našoj proceni u sedamdesetak mesta na Kosovu bilo je masovnijih egzekucija i sve su one predmet obrade ovog tužilaštva.To je veoma obiman i složen posao. Započeta je ozbiljna saradnja sa tužiocem UMNIK-a na Kosovu i dogovoreni su konkretni oblici saradnje.

Svojevremeno ste preuzeli vođenje istražnog postupka protiv Tačija, Čekua i Haradinaja. Navodno ste ovlašćeni da vodite postupak i protiv pripadnika OVK. Mnogima se to čini kao politikantstvo.

- Na početku rada Tužilaštvo je preuzelo sve predmete opštinskih i okružnih javnih tužilaštava i sudova sa područja koji su bili mesno i stvarno nadležni za područje Kosova. U pitanju je oko 5 000 predmeta za koje treba da se donese ocena da li se radi o krivičnim delima iz stvarne nadležnosti Tužilaštva. Tu su i predmeti protiv Čekua, Tačija i Haradinaja i drugih. Međutim, Čeku, Tači i Haradinaj, kao vođe OVK, predmet su i istrage haških istražitelja. Trenutno pružamo stručnu i svaku drugu pomoć Tribunalu, u rešavanju ovog slučaja. Koliko je meni poznato, istraga u ovom slučaju je u završnoj fazi.

U strategijskim odrednicama Tužilaštva kaže se da njegov rad ne sme da podleže uticajima političkih stranaka i dnevne politike ni iz zemlje ni iz inostranstva. Da li je to moguće?

- Razume se da nije moguće izbeći interesovanje politike, pre svega izvršne vlasti kao ni medija, u zemlji i inostranstvu, za procesuiranje ratnih zločina. To interesovanje ne sme da znači pritiske na Tužilaštvo i pravosuđe uopšte, mešanjem u postupke.

Unapred se sumnjalo da ćete raditi samo ono što vam kaže Haški tribunal i Karla del Ponte i da ćete presude samo štancovati na osnovu materijala Tribunala?

- Naravno da su takve sumnje neosnovane. Pri tom ne može biti reči o tome da će Tužilaštvo štancovati presude na osnovu dokaznog materijala iz Haga. Ovo je nemoguće i sa gledišta pozitivnih zakonskih propisa prema kojima se dokazni materijal iz Haga ne može apriori prihvatiti i predstavljati dokaz za domaće sudove, jer domaći sudovi mogu prihvatiti samo one dokaze koji su izvedeni pred domaćim pravosudnim organima.

Bili ste zamenik tužioca i pre 5. oktobra, zatim ste izabrani za zamenika republičkog tužioca, pa za tužioca za ratne zločine u vreme DOS-ovog režima. Da li ste “režimski čovek”?

- Pitanje je kog režima, ja sam u poslu od 1976. godine, a činjenica da i dan-danas obavljam isti posao sama za sebe demantuje takve tvrdnje.

U jednom nedeljniku započeta je polemika u vezi sa slučajem “Grmeč”. Tada je poginulo 11 ljudi, a vi ste bili tužilac.

- Radi se o tendencioznom i zlonamernom članku objevljenom u avgustu 2003. godine, u nedeljniku “Vreme”, kojem je, bezuspešno, bio cilj da me degradira kao profesionalca u vreme kada sam izabran za tužioca za ratne zločine. Takve tvrdnje nisu bile pravno argumentovane. Sve tvrdnje iz tog članka sam odmah i demantovao u svom pismu.

Presuđen je slučaj “Sjeverin”, mnogi osumnjičeni su još u bekstvu. Da li ste insistirali da se rasvetli uloga države u zločinu nad muslimanima u Sjeverinu?

- Insistirao sam i uvek ću insistirati da se slučajevi rasvetle do kraja, bez obzira na to da li su i u kojoj meri država ili državni činovnici umešani u isti .U slučaju Sjeverin radi se o otmici 17 lica muslimanske nacionalnosti i njihovoj likvidaciji oktobra 1992. godine. Optužena su četiri lica od kojih su dvojica u pritvoru, a dvojica u bekstvu. Izrečene su im maksimalne kazne zatvora. U tom slučaju se prvi put kao svedok pojavljuje tzv. zaštićeni svedok. Iskorišćene su mogućnosti predviđene odredbama novog Zakona o krivičnom postupku. Između ostalog je, na ovaj način, album fotografija koji je pronađen, a na kojima su detaljno prikazivane scene mučenja i zlostavljanja, nanošenja fizičkih patnji žrtvama, učinjen procesno validnim. Naime, dokazano je da je album autentičan da se odnosi na mesto, vreme, i lica koja su učestvovala u događaju. Da tako nije učinjeno, album je mogao predstavljati deo scenarija sa snimanja filmova Veljka Bulajića... Što se tiče rasvetljavanja uloge države u ovom slučaju, Tužilaštvo stvari rasvetljava na osnovu dokaza i činjenica. Raspoloživi dokazi nisu u dovoljnoj meri ukazivali na umešanost države, a svako insistiranje u tom pravcu, u konkretnom slučaju za suđenje u predmetu Sjeverin, dovelo bi do odugovlačenja postupka i eventualnog rasplinjavanja stvari. To je bio slučaj sa “Štrpcima”, u kojem predmetu je osuđeno jedno lice, a sam postupak trajao osam godina.