Izborni zov i rafalni odgovor

Foto Dušan Milenković

Eto kako je sve relativno jeste da je, u odnosu na prošle izbore na Voždovcu, Demokratska stranka zabeležila najveći pad, ali u krajnjem ishodu moglo bi se desiti da je glavni gubitnik glasanja na velikoj beogradskoj opštini Ivica Dačić. I to uprkos činjenici da su njegovi socijalisti popravili rezultat iz 2009, što paradoks čini još većim.

Saznanje da su na Voždovcu, ali i u Kostolcu i Odžacima naprednjaci osvojili više glasova od svih konkurenata zajedno stvorilo je utisak da su prevremeni parlamentarni izbori neminovni. A nakon njih, uprkos respektabilnoj političkoj veštini, Dačić ima samo teoretske šanse da produži premijerski mandat - mada se i takva prognoza može relativizovati ocenom da je reč o čoveku sa najviše opcija. Ako, dakle, uprkos preovlađujućoj atmosferi i prognozama, izbegne izbore, mogao bi da ostane premijer. S druge strane, ako uspe izborni poziv Vučićevih nezvaničnih portparola (Zorana Mihajlović, Nebojša Stefanović, Zoran Babić), to bi mu otvorilo mogućnost da se iskaže kao opozicioni lider, ili da briljira u ulozi odavno traženog srpskog Sanadera. Teoretski, mogao bi opet da se ponudi kao koalicioni partner naprednjacima, ali teško da može da toliko spusti cenu da bude konkurentan bilo kome iz dugog niza lidera koji već stoje u redu pred Vučićevim kanabeom.

TRENDOVI
Prema opšteprihvaćenom mitu, koji stručnjaci uzalud pokušavaju da ospore, voždovački izborni rezultati predstavljaju vernu najavu ishoda parlamentarnih izbora, jer je reč o velikoj opštini, koja ima odnos urbanog i ruralnog sličan onom na nivou cele Srbije. Da je tako, ne bi bilo potrebe za parlamentarnim izborima, upozorava Srđan Bogosavljević, direktor IPSOS Stratedžik marketinga, ali ipak dodaje da je tačno da voždovački izbori najavljuju tendencije u srpskoj politici. Uostalom, podseća on, pobedom na Voždovcu 2009, naprednjaci su se i profilisali kao ozbiljna snaga. O trendovima kao jedinom zaključku sa voždovačkih izbora koji se može preneti na republičke govori i Đorđe Vuković iz CeSID-a. A to znači da bi se, s obzirom na rezultate od nedelje, moglo očekivati da bi nakon eventualnih skorih parlamentarnih izbora, naprednjaci bili blizu da vladu formiraju sami ili uz malog koalicionog partnera. Naravno, ukoliko se u kampanji ne bi desilo neko čudo koje bi dovelo do promene raspoloženja.

Kampanja je, doduše, poodavno u toku, a naročito je intenzivirana nakon smene Dragana Đilasa sa pozicije gradonačelnika Beograda, zbog koje su izbori u glavnom gradu neminovni, najverovatnije u martu. A upravo je neizvesnost ishoda beogradskih izbora, na kojima se prošle godine Vučić ozbiljno opekao, važila kao jedan od motiva za istovremeno zakazivanje republičkih izbora: Vučićeva slava dodatno bi povukla brod sa naprednjačkom ekipom i dalje nepoznatih graditelja Beograda na vodi. Posle voždovačkog trijumfa SNS-a, taj motiv je nestao, uočava, međutim, član aktuelne vlasti bez naprednjačke partijske knjižice. I to nije jedini razlog zbog koga misli da odluka o prolećnim parlamentarnim izborima nije baš tako izvesna kako se čini: u oktobru sledeće godine, naime, ističe mandat Ketrin Ešton na funkciji visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost, što je razlog za žurbu da se kosovski pregovori okončaju do letnje sezone godišnjih odmora. U tom svetlu posmatrano, pauza zbog izbora i formiranja nove vlade ne deluje mrsko samo zapadnom faktoru, već i ovdašnjem ključnom čoveku, kome je najveća popularnost donela i najveću odgovornost. A tu dolazimo i do još jednog kontraargumenta za raspisivanje republičkih izbora sadašnja konstelacija snaga Vučiću daje priliku da nastavi da žanje popularnost zbog svega što se može predstaviti kao uspeh, pa bilo to i hapšenje sitnih dilera droge, dok, istovremeno, ima Dačića kao idealnog krivca za sve što ne valja, a ne može se staviti na račun medijski gotovo linčovanog Đilasa.

NAPREDNJAČKI
Ako pomenuti faktori ipak ne pretegnu na vagi kojom Vučić bude odmeravao razloge za i protiv izazivanja prevremenih izbora, postaviće se pitanje okidača za rušenje aktuelne vlade. Prema mišljenju Vukovića, jedan mogući povod bila bi tema iz oblasti kriminala i korupcije vezana za socijaliste, a druga političko neslaganje opet sa socijalistima, a beogradska čaršija uveliko spekuliše o pripremi novogodišnjeg poklona Dačiću u vidu banane upakovane u novinsku vest o hapšenju narko-bosa Darka Šarića. Sagovornik iz vlasti, međutim, misli da neki veliki povod nije neophodan, s obzirom na atmosferu u društvu i Vučićev javno izrečeni stav da su bolji vanredni izbori nego loša atmosfera.

NJenom popravljanju neće doprineti očekivana gužva kod demokrata, čiji se unutarstranački izbori nezvanično pominju, ali i kod naprednjaka, kod kojih je Vučićeva borba sa tajkunskim plaćenicima već zakazana za 25. januar. Tačno da je teško zamislivo da mračne sile otelotvorene u neobičnu pojavu Vladimira Cvijana uspeju da zadovolje proceduru i dobiju neophodnu podršku 15 stranačkih odbora za najavljenu kandidaturu za predsednika SNS-a. I tačno je da je, pre svega istupima Radomira Nikolića, predsednika Izvršnog odbora SNS-a, makar trenutno i bar donekle suzbijena priča o sukobu između Vučića i Nikolića starijeg, po imenu Tomislav. Ali će prirodna potreba lica ugroženih Vučićevom borbom protiv korupcije da srpskog Eliota Nesa skinu sa političke scene, udružena sa njegovom političkom potrebom da, uoči (bar) beogradskih izbora dodatno podigne svoj rejting svakako izroditi nove medijske bombe i spinovanja. Čak i nakon što se pepeveov arhineprijatelj Milorad Mišković vratio iz Londona.

DEMOKRATSKI
Teško će to, ipak, biti uporedivo sa onim što čeka demokrate, stranku koja će, prema mišljenju Vukovića, uprkos trendu slabljenja i svim sukobima koji je izjedaju, biti glavni protivnik naprednjacima. Birači DS-a se jesu delom odlili ka naprednjacima, što nije bilo uobičajeno, ali je ipak većina u nekoj vrsti prinudne apstinencije i čeka da se pojave ljudi koji tu stranku mogu da povuku napred, kaže sagovornik NIN-a.

Za tu ulogu nezvanično se već kandidovao bivši predsednik Boris Tadić, koji izgleda veruje da su mu beli listići i ostali nezadovoljnici iz korpusa birača nekada bliskih demokratama, već oprostili sve što su mu zamerali. I naročito da su to učinili članovi stranke, suočeni sa padom rejtinga nakon gubitka vlasti. Ponovljeni loši rezultati i voždovačka kulminacija dodatno ih je udaljila od nade u brz povratak na scenu, čime je, opet, stvorena atmosfera u kojoj ideja o mogućoj saradnji sa naprednjacima deluje sve prihvatljivije. Posle smene sa funkcije gradonačelnika, Đilasa je teško uklopiti u takav scenario, a Tadić je spremno uleteo na teren sa tri uslova za saradnju sa naprednjacima. NJegov navijač, bivši visoki funkcioner stranke, ubeđen je, čak, da bi Tadić podigao rejting DS-a za deset procenata, ali ima i rezervnu varijantu u slučaju da ne uspe pokušaj smene Đilasa sa funkcije predsednika stranke, nezvanično najavljen za 18. januar, za kad je zakazana sednica Glavnog odbora. Tadić bi, prema tom planu, mogao da napravi sopstvenu stranku, na temelju nevladine organizacije u osnivanju, u kojoj su, između ostalih, već viđeni njegov nekadašnji savetnik Jovan Ratković i bivši šef BIA i aktuelni savetnik za bezbednost vojvođanskog premijera Bojana Pajtića, Saša Vukadinović. Nova stranka lako bi, potom, dobila koalicionog partnera u stranci koju je osnovao Dušan Petrović, kaže ovaj sagovornik koji ne krije uverenje da je moguća skora saradnja Vučića i (bar jednog dela) demokrata.

Biće da ni Đilas neće baš sedeti skrštenih ruku, suočen sa glasinama da se već skupljaju potpisi na peticiji kojom se traži izborna skupština demokrata. Zar, uostalom, uz rafalno održavanje izbora, što stranačkih, što državnih, ne ide i rafalna paljba iz svih raspoloživih oružja? A žrtve nek misle šta će, kad već nisu obezbedile razloge za veseli novogodišnji vatromet.