Godina Velikog brata

Poglavar Katoličke crkve je morao da izjavi da nije marksista; na Dalekom istoku se zaoštrava spor Kine i Japana oko nenastanjenih, ali prirodnim resursima bogatih ostrva; Ukrajina je sve dalje od Evropske unije; Vladimir Putin je malo više zatezao, a malo manje popuštao; ne nazire se kraj rata u Siriji; mrke su i prognoze o budućnosti svetske privrede; a otkrića bivšeg saradnika tajne službe Edvarda Snoudena o masovnom prisluškivanju širom sveta nanela su štetu imidžu Sjedinjenih Država, dok je čak i Generalna skupština UN donela rezoluciju protiv rasprostranjenog špijuniranja privatnih telefonskih i mejl poruka To, i još mnogo toga se izdešavalo u 2013, ali najviše bure i komešanja širom sveta izazvao je ipak 30-godišnji američki kompjuteraš, nekadašnji činovnik CIA i spoljni saradnik Nacionalne agencije za bezbednost (NSA), Edvard Snouden: on je ove godine najuglednijim svetskim dnevnicima počeo da prosleđuje fajlove sa oko 1,7 miliona tajnih podataka o ilegalnim aktivnostima NSA, koje se odnose na praćenje i prisluškivanje stotina miliona telefona i elektronskih komunikacija širom sveta.

Iako je zasad objavljeno manje od jednog procenta tih osetljivih fajlova, američko pravosuđe ga je optužilo za veleizdaju na osnovu zakona o špijunaži iz 1917. U međuvremenu je Snouden dobio privremeni azil u Rusiji, tvrdeći da ni Moskvi ni drugim američkim rivalima nije prosledio niti jedan poverljiv podatak. NJegova otkrića da je NSA (uz sasluženje britanske GCHQ) špijunirala čak i najveće saveznike SAD, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, opteretila su bilateralne odnose tih zemalja s Vašingtonom, koji je morao da se, malo formalno a više neformalno, izvinjava i najbližim partnerima, i domaćoj javnosti - jer po zakonu NSA uopšte ne bi smela da špijunira američke građane.

Papa Benedikt XVI je početkom godine iznenada odlučio da napusti funkciju, bio je to tek drugi takav slučaj u istoriji da poglavar Rimokatoličke crkve to učini dobrovoljno: prvi je to još 1294. uradio Selestin V. I posle tog presedana se desio novi: za 226. papu je prvi put u istoriji izabran sveštenik iz Latinske Amerike, Argentinac Horhe Mario Bergoljo - uz to još i jezuita - koji je uzeo ime Franja. Odmah je najavio reforme unutar samog Vatikana i crkvene organizacije, zahteva skromnost i odanost veri i poslu i otvoreno kaže da se Vatikan do sada previše bavio samim sobom i svojim interesima, te da će učiniti sve da se katolička crkva, kojoj pripada oko 1,2 milijarde vernika, približi svojoj pastvi, umesto da i dalje bude u sebe zatvorena organizacija.

Franja na novi način govori o bogatstvu i siromaštvu, o pravednosti i pravičnosti, globalizaciji i izazovima vlasti, o ulozi žene, prirodi braka i novoj ulozi duhovnika. On neće svakako odstupiti od osnovnih crkvenih dogmi, kao što su gledanja na homoseksualnost ili celibat, ali će sigurno biti tolerantniji od svojih prethodnika, a posebno u odnosu na konzervativne poglavare drugih hrišćanskih crkava. Sve ovo je bilo dovoljno da ga američki magazin Tajm proglasi za čoveka godine (na drugom mestu te liste se našao Snouden).

Čovek godine nikako ne može da bude severnokorejski vođa Kim DŽong Un, koji je pooštravajući disciplinu dao da se strelja na stotine ljudi koji su gledali strane filmove. Ubio je i svog do tada veoma moćnog teču, a priča se i da je naredio i streljanje bivše ljubavnice. Ritualne pretnje napadom na Južnu Koreju se podrazumevaju.

Za više napetosti na Dalekom istoku su se potrudili Kina i Japan, zaoštravajući tenzije oko nenastanjenih ostrva Senkaku, na koja oba stara rivala polažu pravo. Morsko dno oko ovih naizgled beskorisnih ostrva krije, kako se veruje, bogate rezerve energenata i minerala. Ne spore se samo ove dve zemlje oko pustih hridina: tu su još i Vijetnam, i Južna Koreja i Tajvan, te Filipini.

SAD su u drugoj polovini godine u poslednjem trenu izbegle bankrot zbog odbijanja Kongresa da podigne plafon državnog zaduživanja, ali ipak su ekonomske prognoze za 2014. obećavajuće. Američka privreda je u trećem kvartalu zabeležila za 4,1 odsto veći rast nego što je najavljivano (3,6 odsto na godišnjem nivou). Tako je svetska privreda broj jedan rasla tri puta brže nego vodeća evropska sila - Nemačka.

Ti pokazatelji olakšavaju položaj predsednika Baraka Obame, poljuljan onim što se percepira kao niz neuspeha na spoljnopolitičkom planu, pre svega kad je reč o situaciji na Bliskom istoku. Jedan od tih neuspeha je svakako nastavak rata u Siriji, sa stotinama hiljada mrtvih i milionima proteranih i raseljenih.

Radikalno se promenila situacija u Egiptu, otkako su vojne strukture zbacile legalno izabranog islamističkog predsednika Muhameda Mursija i rasterale Muslimansku braću, čiji pripadnici nisu stigli ni da se naviknu da činjenicu da treba da upravljaju državom, a sa vlasti su već svrgnuti: time je zemlja koja je još od svrgavanja režima Hosnija Mubaraka početkom 2011. u stanju permanentne nestabilnosti ušla u novu, još neizvesniju fazu.

A u Evropskoj uniji su se krajem decembra ministri finansija dogovorili o tzv. drugom stubu bankarske unije, koji obezbeđuje da se banke više ne spasavaju sredstvima poreskih obveznika, što je evrozonu 2008. gurnulo u duboku krizu. Jedinstvena kontrola banaka počeće od novembra 2014. Fond za sanaciju banaka počeće postepeno da funkcioniše od 2016. i u potpunosti će postati operativan za deset godina. Planirano je da tada fond ima na raspolaganju 55 milijardi evra, koje će u međuvremenu uplaćivati same banke.



Napetost na Dalekom istoku
Kako Kina intenzivno modernizuje svoju armiju, i Japan je rešio da u narednih pet godina na vojsku potroši rekordnih 170 milijardi evra - što će, ako niko drugi, a ono svakako pozdraviti američka vojna industrija



Hrvatska u EU
Hrvatska je postala 28. članica Evropske unije. Na taj uspeh je, međutim - barem iz regionalne perspektive posmatrano - pala teška senka oživelih šovinističkih strasti i novog talasa netolerancije prema manjinskim grupama, od dežurnih krivaca Srba do LBGT populacije



Sirijski deveti krug
Uz diplomatsku pomoć Rusije, režim Bašara al Asada opstaje, Zapad nije vojno intervenisao jer su SAD u poslednjem trenutku odustale od napada, a sada se čak ukida i pomoć ustanicima zbog sve snažnijeg upliva ekstremnih islamističkih grupa koje žele da uspostave šerijatsku vladavinu



Bunt bez efekta
Ni stotine hiljada demonstranata koji traže približavanje Ukrajine EU nisu razuverili predsednika Viktora Janukoviča da pomoć zatraži u Moskvi, koja je odmah najavila pomoć od 15 milijardi evra i niže cene gasa. To se smatra važnom pobedom Putina, koji je - makar privremeno - zaustavio širenje Unije na interesnu sferu Rusije



Novi glas iz Vatikana
Papa Franja smatra da razobručeni kapitalizam predstavlja novi vid tiranije. To je nateralo konzervativce raznih fela da ga optuže da je marksista. Morao je da reaguje i izjavi da marksističku ideologiju smatra pogrešnom, ali da je upoznao mnoge marksiste koji su dobri ljudi

Pada, pada...
Godina koja se završava nije bila nimalo laka za američkog predsednika, koji je sa svih strana bio izložen kritikama: što zbog oklevanja na spoljnopolitičkom planu, što zbog ogromnih problema u sprovođenju onog što treba da bude ključno nasleđe njegovog mandata - projekt reforme sistema zdravstvene zaštite, tzv. Obamaker