Mir brate, mir

Boljeg cirkusa od ove zemlje nema i ovo je bolje od „Razgibavanja“, samo su neki od komentara na društvenim mrežama, nakon izjave predsednika Srbije Tomislava Nikolića da premijer Ivica Dačić ne može da dobije njegovu podršku „ako, makar i kao kandidat za Nobelovu nagradu, stane uz Hašima Tačija“! Prosto neverovatno. Nikoliću, dakle, nimalo ne smeta da Dačić stoji, sedi, ili čak i leži na nekom kanabeu sa Tačijem i pregovara o „punoj normalizaciji“ odnosa Beograda i Prištine, ali ne dolazi u obzir da stane pored njega u slučaju da dobiju Nobelovu nagradu za mir. Na stranu to koliko je uopšte (ne)realno da Tačić (kombinacija Dačić-Tači) dobije Nobela, zvuči šašavo objašnjenje zbog kojeg je Nikolić spreman da uskrati podršku čoveku kome je najpre poverio mandat za sastav vlade, a potom ga i poslao u Brisel da pregovara sa Tačijem. Još veselije deluje objašnjenje da se predsednik o tome ne bi ni oglašavao da je Dačić nešto rekao. „Ali pošto ćuti, i pošto sam dovoljno star da mu dam očinski savet, evo, poručujem mu: ima vremena, mlad si, mnogo toga možeš da uradiš za Srbiju“, poručio je Nikolić. Biće da Dačić to nije shvatio kao očinski savet. Ili se poneo kao svojeglavo dete, koje i ne mari za sugestije roditelja. Ili, što je još gore, nije znao šta roditelji od njega očekuju. A ni to nije isključeno ako je tačno da mu je Nikolić uoči jedne od rundi pregovora, rekao: „Nemoj da potpišeš, ali nemoj ni da odbiješ“. „Pa, šta da radim“, mora da se tada pitao Dačić. Zato mu verovatno sada i ne pada na pamet da se dvoumi i eventualno odbije kandidaturu. Ma šta god pričao Nikolić. Tim pre što svi znaju ko je najmoćniji u Srbiji. Nisu to ni predsednik, ni premijer. A prvi potpredsednik Vlade kandidaturu za Nobela nije komentarisao u negativnom tonu. Kud ćeš više? Osim što PPV nema ništa protiv, hajde da u ove praznične dane ne gledamo sve negativno. Možda je Nikolić samo hteo da kaže da bi bilo najlogičnije da Dačić i Tači i ne stoje jedan pored drugog. Uostalom, zar između njih ne bi trebalo da bude Ketrin Ešton? Pa njih troje su i predloženi, pa ne bi bilo u redu, pogotovo sa aspekta rodne ravnopravnosti, na čemu se u Kabinetu predsednika posebno insistira, da baronica stoji po strani. Pogotovo što joj u 2014. ističe mandat. A već je i navikla da joj Dačić bude s desne, a Tači s leve strane. Bez njih oseća se usamljeno. Zbog čestih susreta doživljava ih skoro kao rođake. Doduše ne tako bliske da ih pušta za trpezarijski sto, ali mogu da se igraju zajedno u njenom bazenu. A kada budu dobri, možda im i napuni bazen vodom. Eto, dakle, rešenja da i vuk bude sit i da Dačić dobije Nobela bez bojazni da će se Nikolić zbog toga duriti. Sa Eštonovom između, dva premijera neće stajati jedan pored drugog i problem je rešen. Još samo da Nobelov komitet obavi i tu formalnost i nagradu za mir dodeli potpisnicima Briselskog sporazuma. No, kako god se ova rašomonijada sa kandidaturom za Nobela okonča, Dačić je bar iskreno priznao da mu je „draže da ga kandiduju za Nobela nego za Hag“. S druge strane, ne verujem da bi, samo da je pomislio da za to postoji i jedan promil šanse, naglas rekao kako bi zapravo Nikolić trebalo da bude kandidat za Nobela, jer je on predložio dijalog sa Tačijem. Pa, zaista, posle onoliko ovdašnjih političara sa putnim nalogom za Hag, nije mala stvar biti bar kandidat za Nobela.