Prazn(ičn)e diskusije

Pokojni profesor Miodrag Lalević objasnio je tada u „Politici“ da ako pišemo „Srećna Nova godina“, tu veliko slovo „N“ pokazuje da je reč o prazniku, dok bi se „Srećna nova godina“ odnosilo na predstojeću godinu. Kao mlad i nevaspitan kolumnista na početku karijere, ja sam tada u drugom listu napisao zavitlantski komentar u stilu: dobro procenite onoga kome šaljete čestitku, da biste znali je li zaslužio da bude srećan cele godine, ili samo prvog januara! Danas to pitanje gubi aktuelnost, jer malo ko šalje novogodišnje čestitke poštom, pogotovu rukom pisane, a na i-mejlu ionako nikog nije briga za pravopis. Što se tiče oblika sretan, on je malčice zastareo, ali još postoji u Srbiji (pored češćeg srećan), dok je u hrvatskom jedini dopušten. Sedam dana kasnije, pozdravljaćemo se sa „Hristos se rodi“, i tu neće biti pravopisnih dilema. Uočite samo da je „Hristos“, ne „Hrist“. Ovo drugo nije pogrešno, ali obliku s nastavkom “os“ treba dati prednost, s tim što se on ne javlja u drugim padežima sem nominativa (od Hrista, u Hristu, ne „od Hristosa“, „u Hristosu“, kao što vole da kažu članovi desničarskih organizacija). Nova pitanja čekaju nas na proleće: „Hristos vaskrse“ ili „voskrese“? Može i jedno i drugo. Slično dvojstvo između narodnog i crkvenoslovenskog oblika javlja se i za ime praznika, Vaskrs (što je današnja novinarska autocenzura proglasila obaveznim) ili Uskrs. Znamo svi da je Uskrs mnogo običnije, ali, kako duhovito reče kolega Aleksandar Loma na jednom sastanku u Institutu za srpski jezik, „oko tog pitanja ne vredi se vozbuđivati“.