Obavezan sadržaj čestitke

Sve će u ovoj 2014. zavisiti od odluke najjače stranke u vladajućoj koaliciji da li će odmeravati svoju snagu na vanrednim parlamentarnim izborima, pa tako i sudbina zaposlenih kod države. Ukoliko odluče, a sve su prilike da će tako i biti, da građane upute na birališta, broj zaposlenih u nabreklom državnom sektoru, javnim preduzećima, a moguće i preduzećima u restrukturiranju, teško da će se menjati pre toga. Još jednom će bog pogledati zaposlene o trošku države i poreskih obveznika tako što će im izbori ili njihova najava sačuvati radno mesto, barem na još pola godine.

Oni čiji poslodavac nije država ili njeno preduzeće, ne mogu se nadati takvoj novogodišnjoj čestitki. Procene stručnjaka, ali i tvoraca fiskalne strategije države za naredne tri godine, saglasne su da će zaposlenost u Srbiji i dalje padati, barem do 2016. Dilema je samo kojim tempom.
Tako u Fiskalnoj strategiji tvrde da će tokom 2014. i 2015. doći do usporavanja pada zaposlenosti, dok stručnjaci sa kojima je NIN razgovarao nisu toliki optimisti.

Očekuju da će se, bez obzira na izbore, broj zaposlenih u privatnom sektoru smanjiti za nekoliko desetina hiljada. Za sindikate, razočarane u predlog Zakona o radu, to je najmanje 100.000 otkaza, jer će, kako tvrde, regulativa poslodavcima omogućiti da se na lakši način rešavaju radnika, dok poslodavci tvrde da će to biti 50.000 ljudi, pre svega zbog naraslih troškova poslovanja i godine bez značajnog ekonomskog rasta.

Ukoliko nam se pak izbori dese u prvoj polovini ove godine, za očekivati je da bi se ovom spisku nakon završetka izbornog procesa moglo dodati barem 30.000 ljudi na platnim spiskovima preduzeća u restrukturiranju, a nisu isključena ni otpuštanja viškova u državnim preduzećima i javnom sektoru. Ako izborni pobednik ili pobednici, svejedno, zaista odluče da sa najave reformi i reformske godine pređu na realizaciju.

LICITACIJA
Do pre nekoliko dana ili nedelja, optuštanja viškova u preduzećima u restrukturiranju, zbog potrebe da se status tih preduzeća reši najkasnije krajem juna ove godine, bili su neminovnost. Najoptimističnije procene govorile su da bi najmanje 20.000 do 30.000 zaposlenih u tim preduzećima moglo i formalno ostati bez posla, pošto su faktički svoje radno mesto izgubili odavno.

Iako je država već planirala novac u budžetu za njihove socijalne programe i zbrinjavanje, u Ministarstvu privrede, za NIN, nisu odgovorili o kom se tačno broju radi. Nesporno je da je deo zaposlenih u tim preduzećima višak, ali je neozbiljno licitirati brojem bez kompletnih ličnih karata i uvida u stvarno stanje, kao i realnih planova i perspektive istih preduzeća, kažu u resoru Saše Radulovića.

Sa druge strane, LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za NIN da nije baš toliko siguran da će tih otpuštanja i biti u 2014. bez obzira na nameru i Vlade i resornog ministarstva da se već jednom reši problem Srbije sa preduzećima u restrukturiranju. Zaključak Vlade od pre neki dan da se nekim od ovih preduzeća iz Fonda za razvoj isplate decembarske zarade meni liči na staru praksu. Nastavlja se politika prolongiranja i verovatno će tako i biti do okončanja izbornog procesa, ako ga bude u 2014. Tek tada, nakon formiranja vlade sa manje koalicionih partnera, a time i stranačkih interesa, država bi morala već jednom taj problem da reši, uveren je Savić.

Još manje je izvesno kada će i da li će u ovoj godini uslediti otkazi i za neke viškove u državnim preduzećima, a procena je da tamo radi od 15 od 20 odsto onih koji nemaju realno radno mesto, kao i da li će ista sudbina zadesiti i jedine krizne dobitnike, zaposlene u javnom sektoru. Jer, konačni rezultati njihovog višedecenijskog prebrojavanja zapanjili su i najpesimističnije među prognozerima broja zaposlenih u javnom sektoru. Niko valjda nije mogao ni da pretpostavi da u državi čija industrija ne broji, prema grubim procenama, više od 350.000 ljudi, radi 740.000 javnih radnika.

Bez obzira na nameru Vlade, izrečenu u Fiskalnoj strategiji, da u naredne tri godine mora doći do racionalizacije broja zaposlenih u državnoj upravi, takva racionalizacija u predizbornoj kampanji bila bi dosada neviđena politička senzacija.
Sigurno je da među više od 700.000 zaposlenih u javnom sektoru ima i onih koji nemaju realno radno mesto. Socijalna politika ne može se više voditi na taj način, kažu u Ministarstvu privrede od koga, cinici bi rekli nažalost, najmanje zavisi hoće li ukidanja tih nerealnih radnih mesta i biti ili će se oni i dalje finansirati sa leđa poreskih obveznika i zadavljene privrede.

PREBROJAVANJE
Prebrojavanjem je utvrđeno da uprava broji oko 80.000 ljudi. Verujem da je taj broj veći, jer naša administracija je kao hidra. Odsečete joj jedan pipak, a na njegovom mestu izrastu tri. Nezamislivo je da sadašnja državna uprava ima 30.000 ljudi, a nekada je Savezno izvršno veće SFRJ imalo 28.000 činovnika i opsluživalo šest republika. Mislim da najveći viškovi i postoje u administraciji, jer nemoguće je da imate toliki broj zaposlenih kod države, a da na nekim mestima imate manjak lekara ili manjak stručnih ljudi u pojedinim službama. Nisam za to da se otpuštaju lekari, nego administracija, kaže LJubodrag Savić.

Za razliku od javnog sektora, koji su zbog čestih izbora, koalicionih vlada i permanentne izborne kampanje pokazali da su jači od ekonomske krize, privrednici sami najavljuju da će deliti otkaze.
Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije kaže u razgovoru za NIN da su njihove procene da će u 2014. biti ugašeno oko 10.000 preduzetničkih radnji i malih preduzeća i da će u njima bez posla ostati oko 40.000 radnika. On dodaje da će izmene poreskih propisa i promena načina obračuna poreza na imovinu preduzetnicima povećati troškove i do 40 odsto, te će oni taj uvećani trošak neutralisati otpuštanjem jednog ili više radnika. Porez na imovinu obračunavaće se na osnovu tržišne vrednosti nekretnine. Određivaće ga Poreska uprava po stopi od 0,4 odsto i to će sadašnji izdatak za porez uvećati tri do 15 puta. Ne treba zaboraviti da preduzetnike čeka još jedan trošak, a to je obaveza da se kupe uređaji koji će se ugrađivati na fiskalne kase da bi se Poreskoj upravi omogućilo da kontroliše naplatu poreza na dodatu vrednost. To je po meni uzaludan trošak, jer u mnogim delovima Srbije nema širokopojasnog interneta. Suština je da će sve to rezultirati otkazima, gašenjem preduzetničkih radnji i povećanjem sive ekonomije, a mi se tobož borimo da je smanjimo, tvrdi direktor Unije poslodavaca.

NJegovim primedbama priključili su se i predstavnici Saveza računovođa i revizora Srbije koji negoduju zbog primene novih računovodstvenih propisa i tvrde da će oni u narednoj godini povećati troškove privrede za 180 miliona evra.
Promene tih propisa, povećanje troškova proizvodnje upareno sa slabim rastom, velikim dugovima i pretećom nelikvidnošću primoraće domaću privredu na još veću štednju i stežanje kaiša. A to je jedino moguće otpuštanjem zaposlenih, slaže se i profesor Savić i kaže da su zbog toga otkazi u privatnom sektoru neminovnost, bez obzira na to šta odluči Srpska napredna stranka do 10. januara ili posle njega.

Sindikatima je, opet, sve to manje važno od usvajanja novog zakona o radu. Traže da se on povuče iz javne rasprave i tvrde da bi njegovim usvajanjem poslodavcima bilo omogućeno da se u ovoj godini reše barem 100.000 ljudi.
Država, pak, tvrdi sasvim suprotno. Zakon je u najboljem interesu radnika, a možda najviše u interesu 700.000 nezaposlenih o kojima se niko ne brine. Zakon o radu ne sme, kao aktuelni, da štiti samo 700.000 zaposlenih u javnom sektoru, dok smo sa druge strane izgubili 300.000 ljudi u privatnom sektoru. To je neodrživo. Građani i poreski obveznici Srbije to više ne mogu da podnesu. Zato, zakon mora biti fleksibilniji, a sve u cilju povećanja ukupne zaposlenosti. Mora biti fokusiran na mikro i porodična preduzeća do 10 zaposlenih, u kojima je zaposleno 500.000 radnika, i na mala preduzeća do 50 zaposlenih, u kojima trenutno radi 200.000 ljudi. Prava tih 700.000 zaposlenih i još 700.000 nezaposlenih niko ne štiti. I baš njihove interese, Ministarstvo privrede ima najviše u vidu ovim zakonskim rešenjem odgovaraju u pomenutom ministarstvu. Oni dodaju da je cilj i njihovog ministarstva i celokupne Vlade rast zapošljavanja, a da će novim zakonom o radu i rasterećenjem privrede to biti i omogućeno.

Nema tog zakona koji može da zapošljava i otpušta. Polemika o tom zakonskom rešenju je malo prenaglašena. Nema novih radnih mesta zato što nema rasta i investicija, a ne zato što to zakon sprečava, zaključuje profesor Savić. Jer, neće poslodavac otpustiti dobrog i vrednog radnika, ako može da ga plaća i ako mu je potreban. Šta god da u zakonu piše i koliko god da mu se to otpuštanje olakša zakonskim rešenjem. I obrnuto, ništa ga neće sprečiti, pa ni zakon, da otpusti zaposlenog ako mu više nije potreban.

Šta sa viškovima?

LJiljana DŽuver, pomoćnica u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, ponavlja za NIN da Fiskalna strategija Vlade predviđa blagi rast zaposlenosti od 2016. godine, dok se u naredne dve godine očekuje usporavanje pada. Koliki će biti taj rast zavisiće od priliva investicija i ekonomske aktivnosti, ali mi verujemo da će se to desiti, kaže DŽuverova. Takođe, ona podseća da je budžet za aktivne mere zapošljavanja ove godine znatno povećan, sa 1,4 milijarde dinara koliko je bilo predviđeno rebalansom budžeta za 2013. na 2,6 milijardi u ovogodišnjoj državnoj kasi. Dva su najvažnija cilja u ovoj godini. Najpre, viškovi u preduzećima u restrukturiranju i spremni smo da pomognemo oko 10.000 bivših zaposlenih u tim preduzećima, bilo finansiranjem samozapošljavanja, javnih radova ili nečeg trećeg, a drugi cilj su nam mladi među kojima je nezaposlenost zaista prevelika, kaže LJiljana DŽuver.