Dobrovoljna prinuda

Dan nakon što je FIFA dozvolila fudbalerima Kosova da igraju prijateljske mečeve, bez intoniranja himne i protiv svih osim reprezentacija bivših jugoslovenskih republika, premijer je trijumfalno objavio da je uspeo da novi razgovor o pravosuđu sa Hašimom Tačijem odloži nakon prve međuvladine konferencije sa EU. Tada se očekuje i više odgovora na pitanje od milion dolara - šta će biti sadržina pregovaračkog poglavlja 35, koje će pokrivati kosovske teme i biti otvoreno na početku i zatvoreno na kraju pregovaračkog procesa. Strategija Srbije pred 21. januar je, po svemu sudeći, da svu nerešenu problematiku Briselskog sporazuma i potencijalne teme nekih drugih sporazuma premesti u ovo tajanstveno poglavlje. Ali razlozi kojima se rukovodi premijer da sledeća runda dijaloga treba da bude zakazana nakon održavanja prve konferencija kako bi se izbegao utisak da se spremaju novi pritisci na Beograd oko pronalaženja rešenja za pravosuđe ne piju vodu osim ako nisu pokrivalica za odlaganje ili prebacivanje problema na drugi nivo prinudnosti. Kada je postalo jasno da Kosovo i Unija nisu paralelni procesi, ostaje samo da pilula s Kosova niz grlo srpskih birača sklizne uz pomoć vode s briselskih izvora.

Rezultati tehničkih pregovora i Briselskog sporazuma doveli su do faktički pune, a u realnosti traljave primene dogovora u vezi sa: upravljanjem integrisanim prelazima, regionalnim predstavljanjem i saradnjom, carinom, katastrom, matičnim knjigama, ličnim dokumentima, privremenim tablicama, policijom, organizovanjem izbora, i formiranjem Zajednice srpskih opština. Poslednja dva su, međutim, najbolji primer kako funkcionišu sve dogovorene oblasti. Srbi su se jedva odazvali na izbore inače praćene nepravilnostima. Osvojili su većine u srpskim opštinama, ali ih formiraju s teškom mukom i uz svesrdno saplitanje Prištine. Zajednica srpskih opština možda će osvanuti pre nego što se nađe zamena za Krstimira Pantića, nesuđenog gradonačelnika Severne Mitrovice (koji je odbio da potpiše konačnu izjavu na papiru sa kosovskim simbolima, iako je pristao da učestvuje u izbornom procesu koji je organizovala Priština) ukoliko njegov primer ne budu sledili drugi odbornici, pa se izbori u tom administrativnom centru ZSO ne budu ponavljali na svim nivoima.

Suština je odlaganje problema, kaže za NIN Nenad Đurđević, koordinator Etničkog foruma. Uvidelo se da pitanje pravosuđa nije lako rešiti. Bezbednosne snage su povučene, ali su na severu i dalje prisutne. Kad se međuvladina konferencija desi, čime je našim političarima važno da se pohvale, i dalje neće biti poznato kada će biti otvoreno poglavlje 35, koje bi da iskoriste da odlože probleme. To je dobar kapital za izbore.

Izuzme li se pitanje svih pitanja - da li će biti zahteva da Srbija ne sprečava članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama, pa tako i UN - za poglavlje 35 ostaju teme koje tek dobijaju na značaju. Imovina Srbije na Kosovu, koja duboko zadire i u pitanja telekomunikacija i energetike, imovine i autonomije crkve, nestalih, raseljenih. I svakako, tu je i pravosuđe, jedini ni formalno implementirani deo Briselskog sporazuma, u kome nije došlo do početnog dogovora o tome da li će osnovni sud u Mitrovici pokrivati još tri opštine sa albanskom većinom (kako je zahtevao Tači) ili ne.
Član Upravljačkog tima za primenu sporazuma i novi gradonačelnik Leposavića Dragan Jablanović, kaže za NIN da je sudstvo jedina oblast Briselskog sporazuma koja još nije sprovedena, a da imovinska, crkvena, zdravstvena, obrazovna i kulturna problematika ionako spadaju pod prištinski Zakon o lokalnoj samoupravi, koji daje široke nadležnosti opštinama. Sem monete, vojske i policije, prištinskim zakonima se sva druga pitanja ostavljaju u nadležnost samoupravi. Stoga, ono što je bilo u domenu okruga, na primer zdravstvo na severu, može da pređe u domen opština i prenese se na ZSO. Jedino bi još pitanje udžbenika moglo biti predmet novog dogovora, jer srpski đaci ne mogu učiti da je Adem Jašari narodni heroj.

Bivši šef pregovaračkog tima Srbije Borislav Stefanović se, međutim, ne slaže sa ocenom da su kosovski zakoni rešenje po sebi. Da je tako moglo, primenjivalo bi se već godinama. Obrazovanje i zdravstvo mogli bi da se urede kroz ZSO, kao neku vrstu nadstrukture, koja bi to mogla da bude ako bi dobila snagu. Prebacivanjem nerešenih tema u poglavlje 35 Vlada Srbije očekuje da će joj uslove postavljati Brisel, a ne Priština, ali plašim se da je Brisel bliži interesima Prištine. To je izgovor za unutrašnju upotrebu, jer je lakše sve probleme podvesti pod pregovarački proces.
Bilo da preostale teme budu predmet takozvanog drugog ili trećeg briselskog sporazuma, ili pak onog pravno obavezujućeg sa Kosovom koji pregovarački okvir stavlja pred Srbiju do kraja tog procesa, ili 35. poglavlja lično, potpuna primena već potpisanog biće uslov uslova. Đurđević je skeptičan prema najavama da bi drugi sporazum mogao da bude potpisan na proleće, pre svega zbog dinamike unutar EU pred izborima, ali veruje da će pre drugog EU svakako insistirati na primeni prvog sporazuma. Za drugi sporazum ostaju pitanja raseljenih, kulturne baštine, crkava, nestalih i imovine. Ali naša politika trenutno ne doseže tako daleko. To pokazuje i gest Krstimira Pantića, kojim on priznaje da je car go. Jedina strategija koju trenutno imamo je odugovlačenje na koje međunarodna zajednica nema mehanizam da utiče.

Sva sporna pitanja, međutim, mogu se rešiti po modelu integrisanih prelaza, a takoreći bez priznanja. Ono što Albanci zovu granica, Srbi nazivaju administrativnom linijom. Za svaki problem koji se na tom prelazu pojavi, pronađe se izlaz pun kompromisa koji u krajnjoj liniji vodi i do aspurdnih, ali funkcionišućih situacija. Na primer, kad treba da se plati osiguranje vozila, prema kosovskim ili srpskim propisima, vlasnici nabave duple tablice. Trgovinska razmena sa Kosovom za Beograd ne postoji, ali je Srbija u njoj u suficitu 290 miliona evra godišnje. Pa bi i imovina mogla da se reši modelom koji bi Priština nazvala sukcesijom, a Srbija, recimo, trajnim stanarskim pravom, ako se ne želi priznati proces privatizacije na KiM. Na jedno pitanje, ipak, nema apsurdih odgovora.

Roza Balfour, analitičarka briselskog Centra za evropsku politiku, kaže da će konačno statusno rešenje Kosova biti pred Srbijom do kraja pregovaračkog procesa. Kvaka implementacije Briselskog sporazuma je u detaljima. Svaki korak u tom pravcu je mukotrpan, sa manama za obe strane. Visoka predstavnica je dala pozitivan izveštaj, ali zemlje članice su odlučile da budno motre svaki naredni korak. Članice koje zagovaraju strog pristup normalizaciji ubedljive su u nastojanju da obezbede što više argumenata da bi se uverile da se Beograd drži svojih obaveza. Kakav god oblik dobili ti zahtevi, Srbija će morati da prihvati da je jedini način u potpunoj implementaciji Briselskog sporazuma i da će konačno rešenje pitanja kosovske državnosti morati da se pronađe do članstva Srbije. EU neće dozvoliti pridruživanje podeljene zemlje. Primer Kipra je pokazao da članstvo u EU ne pomaže rešavanju teritorijalnih problema, a ugrožava funkcionisanje i same Unije.

Nijedan od NIN-ovih sagovornika ne isključuje mogućnost da se i samo članstvo u međunarodnim organizacijama Kosova nađe na stolu zajedno sa poglavljem 35, ali je verovatnije od toga da će na meniju biti pravosuđe i ubiranje poreza. Istina, i Majkl Devenport, prvi čovek EU u Srbiji, licitirajući mogućim temama tog poglavlja (carina, integrisani prelazi, katastar, matične knjige, saradnja sa Euleksom), podvukao je nastavak procesa sveobuhvatne normalizacije.

Ali do otvaranja poglavlja, koje Devenport, za razliku od optimističnih srpskih pregovarača, očekuje tek u narednoj godini, sveobuhvatna normalizacija mogla bi da se ostvaruje po modelu FIFA. Sitni koraci u pravcu konačnog rešenja, odgovaraju i srpskim vlastima. Prebacivanjem nerešenih problema sa terena briselskog dijaloga u poglavlje 35, ne dobija se samo dodatno vreme dragoceno i za unutrašnju predizbornu upotrebu, nego i sami problemi nestaju. Uz minimalno mešanje Beograda, tako bi poglavlje 35, na kraju, moglo samo od sebe da se zatvori. Mehanizmom svršenog čina.

Najteže za početak

Bivša ministarka spoljnih poslova Austrije i kao predsedavajuća Saveta ministara EU svojevremeno prilično angažovana na odnosima sa Srbijom, kaže za NIN da teška i kontroverzna pitanja ne treba rastezati do kraja procesa nego ih treba označiti na početku. Zauzvrat, to će omogućiti prihvatanje pregovaračkog progresa od strane svih članica, objašnjava Ursula Plasnik. Tako i otvaranje poglavlja 35 na početku pregovora, po njoj, znači da će Evropski savet nastaviti da izbliza prati angažovanje Srbije u normalizaciji odnosa sa Kosovom.
To podrazumeva implementaciju dosadašnjih dogovora na način koji Srbiji i Kosovu omogućava da nastave svojim evropskim putevima, izbegavajući mogućnost da se uzajamno blokiraju i sa perspektivom da budu sposobni da u potpunosti upražnjavaju svoja prava i prihvataju odgovornosti. Pod vođstvom visoke predstavnice Ešton, Evropska služba za spoljno delovanje biće zadužena da prati i izveštava o ispunjavanju uslova iz poglavlja 35. Rukovođena nedavnim iskustvom, ubeđena sam da će proces normalizacije odnosa napredovati tokom pregovora i da će se stvoriti nova klima poverenja.