Izbori ne bi doneli ništa osim vlasti

Teško da je prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću promakao stav nemačkog ambasadora u Beogradu Hajnca Vilhelma, koji je krajem protekle nedelje nedvosmisleno poručio da Srbiji izbori ne trebaju jer je njena vlada stabilna. Ne verujem da bi to u Nemačkoj i drugim evropskim zemljama bilo prihvaćeno sa mnogo entuzijazma, jer otvarate pregovore, a potom, pet nedelja kasnije, održavaju se novi izbori, što znači da gubite vreme, poručio je ambasador povodom zahteva za prevremene republičke izbore. Ambasador je, doduše, dodao da bi po njemu jedini razlog za izbore bio da Vlada nije u stanju da sprovede reforme.

Reforme se zasad nisu pojavile kao argument za raspisivanje parlamentarnih izbora. Predsednik Skupštine Srbije Nebojša Stefanović, koji zagovara da se vanredni izbori održe kad i beogradski, smatra da bi oni bili dobra prilika da građani Srbije ocene kako je Vlada radila, ali i kako su radile stranke opozicije. Ministarka Zorana Mihajlović podelila je sa javnošću svoju, kako je rekla ličnu želju da se izbori održe što pre, da bi Vlada bila malo efikasnija u svemu što radi. Odluka se očekuje na sednici predsedništva stranke, koju mediji najavljuju za koji dan a za koju je Vučić prošle nedelje izjavio da još nije spreman.

Paradoks u kome najjača stranka na vlasti stalno ističe rezultate Vlade i istovremeno ponavlja zahteve za izbore traje gotovo od konstituisanja nove vlasti. Rekonstrukcija Dačićevog kabineta bila je samo predah u atmosferi vanrednog stanja u kojem se svakodnevno otkrivaju nove afere, najavljuju hapšenja, očekuju presude, a u pauzama ovakvih vesti investicije.

Sagovornik NIN-a iz vladajuće koalicije kaže da unutar Vlade ne postoji konkretan razlog kojim Vučić može da obrazloži raspisivanje izbora. Razlike unutar vladajućih stranaka nisu takve da ne može da se postigne dogovor oko zajedničkih ciljeva, ali je, smatra on, popularnost prvog potpredsednika dostigla vrhunac u kojem on može da pročisti Vladu i postane premijer.

Problem ove koalicione vlade je što nema ravnoteže između političke popularnosti i odgovornosti, ocenjuje profesor Fakulteta političkih nauka Jovan Teokarević. Svaki od dva ključna koaliciona partnera može da optuži drugog i tako nađe opravdanje zašto nešto ne može da uradi, a SNS koja ima natpolovičnu većinu treba, ukoliko to potvrde i rezultati prevremenih izbora, da preuzme odgovornost, smatra Teokarević. Građani moraju u svakom trenutku da znaju zbog koga im je dobro ili loše i da traže odgovornost od ljudi koji su na vlasti.

Kao ni reforme ni pitanje odgovornosti nije do sada isticano kao razlog za raspisivanje vanrednih izbora. Važni državni poslovi i prioriteti poput dugo očekivanog početka pregovora za priključenje EU i implementacija Briselskog sporazuma najčešći je kontraargument premijera Dačića koji jedini otvoreno poručuje da niti traži izbore niti misli da su potrebni. Profesor Teokarević ne veruje da će ti važni poslovi propasti čak i ako dođe do izvesnog usporavanja. U međuvremenu će se oformiti pregovarački timovi vezani za priključenje EU i to su stvari tehničke i ekspertske prirode gde vlade neće moći da menjaju dogovorene pregovaračke pozicije. Implementacija Briselskog sporazuma je postala najvažniji deo uslovljavanja EU u odnosu na pregovore o pridruženju i svaka vlast će time morati da se bavi. Teokarevićev kolega, takođe profesor sa FPN, Zoran Stojiljković ocenjuje da ćemo, ukoliko bude izbora, izgubiti od šest do osam meseci za rešavanje urgentnih problema. A njih je previše. Možda baš zbog toga među razlozima zašto ići na izbore nema obećanja poput onih koja smo slušali na prošlim: industrijalizacija, departizacija, nova radna mesta, razvoj privrede Poboljšanje standarda ne može da se desi pre 2017. Mora da dođe do stabilizacije i razvoja pa da se podigne zaposlenost. Mi moramo da vraćamo četiri, pet milijardi evra nepovoljnih kredita. Za to je potrebna stabilna vlast, kaže Zoran Stojiljković. Srbiji nedostaje pritisak sindikata, profesionalnih udruženja i javnosti, a vlast reaguje samo na pritisak evropskih institucija. Kada bi došlo do reforme pravosuđa da to nije zahtev Evropske komisije?, pita se Stojiljković.

Ni institucije nisu tema zbog kojih deo vlasti traži izbore. Primedbe opozicije da borba protiv korupcije, koja je Vučiću donela najveću popularnost, ne može da se vodi preko medija i bez optužnica, već u institucijama za to nadležnim, najčešće dobiju odgovor u otvaranju novih afera, zaboravljanju starih, proizvodnji tenzija i nagađanja ko je sledeći na naslovnim stranicama službenih glasnika.

Ne verujem u bilo kakav smisao izbora, kategoričan je Zoran Stojiljković, ukoliko se ne promeni izborno zakonodavstvo i dok ne biramo osobu sa imenom i prezimenom. To znači da bi sistem morao da bude personalno proporcionalni i jedino tako će izbor poslanika zavisiti od naše volje a ne od izbora partije. Stranke moraju da nastupe sa konkretnim, merljivim programima i obećanjima i, što je najvažnije, po Stojiljkoviću, dokle god ne sklone prste sa javnih preduzeća i institucija mi, građani, od novih izbora nemamo šta da očekujemo niti ćemo išta novo dobiti osim drugačijeg personalnog sastava i nešto homogenije vlasti gde će SNS moći da bira partnere među sve brojnijim koji se nude.

Za razliku od građana, partneri koji se Vučiću nude u prevremenim izborima vide jasan i konkretan interes. U niskom startu ka cilju koji vodi u budući kabinet u Nemanjinoj već su Boris Tadić, Čedomir Jovanović i Mlađan Dinkić, zagrejava se Vuk Drašković koji je sa SNS-om već sklopio dogovor o zajedničkom nastupu na izborima u Beogradu, na klupi su Pastor i Čanak, ostalo je mesta i za Dušana Petrovića i za druge koji će se tek preporučiti. Vučić svima obećava, svi mu veruju, a nije sigurno da će bilo koga od njih uzeti u koaliciju posle izbora. NJegov cilj je da sve stranke svede na 5, 6 odsto podrške, kaže naš sagovornik. Ideje Borisa Tadića o novim ljudima i viziji Srbije u novim okolnostima koji će dovesti do potpuno neočekivano dobrog rezultata, kao i neočekivana najava da je spreman za saradnju sa Vučićem biće testirane već u subotu 18. januara na glavnom odboru DS-a, ali je jasno da ova stranka u eventualnoj koaliciji sa naprednjacima može da računa na poziciju slabašnog manjinskog partnera. Istovremeno kao da se smanjuje i uloga Tomislava Nikolića i njemu bliskih članova SNS-a. Otkriće predsednikove nelegalno podignute vikendice na obali Save, upozorenja kako će Bačević kanalom koji namerava da gradi do Egejskog mora potopiti jug Srbije, nezgodacije predsednikovog savetnika Olivera Antića koji je, posle susreta sa bivšim šefom DB-a Radetom Markovićem i hrvatskim novinarom Domagojem Margetićem, morao da napusti stranku može da bude zgodno pročišćenje pred stranačke izbore gde se očekuje Vučićev reizbor.

U međuvremenu Aleksandar Vučić čisti prostor, kupuje vreme i traži podršku za preuzimanje apsolutne vlasti. Čovek koji, kako ga je opisala njegova potpredsednica Zorana Mihajlović, mnogo više vidi, možda će pogled zaustaviti u evropskim prestonicama odakle dobija poruke da Brisel jedino zanima vlast koja će biti kooperativna tokom evropskih integracija. Ako mu pogled padne na građane, videće da oni od izbora očekuju sasvim jednostavne stvari. Siguran posao, redovne plate i mirnu svakodnevicu.