Puzeći državni udar

Tajland ponovo tresu ekstremne političke podele, a ta polarizacija vidljiva je na ulicama Bangkoka. Osećaj da je Tajland kroz sve ovo ranije već prolazio bio bi delimično umirujući da nije tinjajućeg straha da je ovo respektabilno i prosperitetno društvo na putu da uništi sopstvenu demokratiju.

Za dobar deo počinjenog nasilja odgovornost snosi Sutep Taugsuban, bivši potpredsednik vlade. U decembru je podstakao na hiljade demonstranata, od kojih mnogi stižu s juga zemlje, njegove izborne baze, da se ustreme i zauzmu zgrade vladinih institucija, s ciljem da iz fotelje izbace premijerku Jingluk Šinavatru, sestru bivšeg premijera Taksina Šinavatre, koji živi u egzilu. Sutep kaže kako je to prvi korak na iskorenjivanju taksinizma iz života zemlje.

Početkom decembra Sutep je tražio - i dobio sastanak - s premijerkom, uz prisustvo vojnog vrha zemlje, od koga je tražio da mu garantuje bezbednost. Sutep je na sastanku Šinavatri dao rok od dva dana da podnese ostavku. Kako policija nije bila u stanju da bez pomoći vojske kontroliše masu na ulicama; Šinavatra je odlučila da podnese ostavku i raspusti parlament, i saopštila da će ostati na čelu tehničke vlade do izbora 2. februara.

Taj datum prihvatio je forum za reforme, uspostavljen s ciljem da reši aktuelnu krizu a sastavljen od bangkoške elite, uključujući predstavnike vojske. Ali Sutep i njegove pristalice nisu bili zadovoljni, i zasedanje foruma su demonstrativno napustili, ne prihvatajući Šinavatru ni kao prelaznog premijera, te zahtevajući da izbori budu održani tek nakon što političke reforme budu sprovedene, a uticaj klana Šinavatra eliminisan. Sutep je zapravo zatražio osnivanje narodnog veća, sastavljenog od 400 politički nezavisnih delegata. Veće bi, po toj zamisli, zamenilo Senat, nakon što bi taj gornji dom tajlandskog parlamenta kralju predložio novog lidera, što bi onda potrebu da izbori održani odložilo na neko vreme. Vasana Nanuam, koji za dnevnik na engleskom Bangkok post piše o vojno-bezbednosnim temama, ovakav potez nazvao je tihim državnim udarom, bez izvođenja tenkova na ulice.

I Demokratska partija, koju predvodi Abhisit Vedžajiva - svojevremeno premijer koji je na tu funkciju došao na osnovu sudske odluke - najavila je bojkot izbora zakazanih za 2. februar s obrazloženjem da stranka ne bi mogla da doprinese reformisanju zemlje sve i kad bi učestvovala na njima. Ta partija je na izborima poslednji put većinu osvojila 1992.

Što s tiče vojnog vrha, on naginje tome da sledi raspoloženje bangkoške elite, ali veoma vodi računa o tome da sve opcije drži otvorenim. Neuspešno obavljanje vlasti u zemlji posle državnog udara 2010. izgleda da je vojni vrh naučilo da treba da sačeka i prvo vidi da li njihovi politički saveznici mogu da prekinu dominaciju Taksina Šinavatre - koja je trajala 12 godina i pet izbornih ciklusa - pre nego što povuče svoj naredni potez.

Tajlandska elita stoji na stanovištu da su milijarder Šinavatra i njegovi saveznici svoje izborne pobede kupovali. Fridom haus je, međutim, izbore 2011. okvalifikovao kao slobodne, a pobedu Taksinove sestre Jingluk kao poštenu, što je viđenje koje podržavaju i mnogi eksperti u samom Tajlandu.

Uprkos Šinavatrinom imidžu korumpirane osobe, većina pretežno siromašnih Tajlanđana vidi ga kao jedinu alternativu otuđenoj urbanoj eliti zemlje. Štaviše, Sutepovo insistiranje na odlaganju izbora predstavlja otvoreno priznanje da on i njegovi saveznici nisu u stanju da pobede na poštenim izborima, a on sam je čak otišao toliko daleko da sugeriše kako bi, kad bi našao pravog lidera, Tajland u budućnosti mogao i bez izbora. Nije jasno ni da li bi bilo kakve reforme zadovoljile tabor Taksinovih protivnika, izuzev onih čiji je glavni cilj da Taksinovim pristalicama uskrate parlamentarnu većinu.

Ne gubeći sve to iz vida, treba reći i da Taksin i njegova sestra snose deo odgovornosti za probleme koji su ih snašli u poslednje vreme. Oboje karakteriše neograničena arogancija, a njihova sposobnost da saosećaju sa seoskim stanovništvom i gradskom sirotinjom uporediva je samo sa nepoštovanjem koje pokazuju prema urbanoj srednjoj klasi i njenom insistiranju da državna uprava ne bude korumpirana, te da se vlast u zemlji temelji na vladavini prava, a ne na populizmu.

Jingluk snosi krivicu i za trapavo upravljanje tekućom krizom. Ono što je isprovociralo proteste bio je njen pokušaj da izmeni zakon o amnestiji, zamišljen kao nevoljni akt pomirenja suprotstavljenih političkih tabora. Ali dok je zakon predviđao da amnestijom budu obuhvaćeni počinioci manjih krivičnih dela počinjenih između 2006. i 2011, Jingluk je pokušala da taj period proširi unazad do 2004. i da njime budu obuhvaćeni i počinioci težih krivičnih dela - što je s pravom protumačeno kao pokušaj da se njen brat oslobodi krivice, i tako otvori put za njegov povratak u Tajland.
Taksinove pristalice pogrešno su procenile da tako lako mogu da zloupotrebe parlamentarnu većinu koju uživaju. NJihov pokušaj da manipulišu zakonom o amnestiji, mada sam po sebi nije neustavan, svejedno je doživljen kao arogantan i provokativan gest. U redovima bangkoške srednje klase eksplodirao je bes - što je onda dovelo i do toga da Sutep na ulicu izvede svoje nasilnike.

Priča je daleko od kraja. Ako je skorašnja istorija ikakav pokazatelj, posle februarskih izbora (pod pretpostavkom da zaista budu održani u tom terminu) Taksinovi saveznici će se vratiti na vlast. Ono što će uslediti prepuno je rizika od dodatne nestabilnosti, kako se jedni naspram drugih budu našli siromašno seljačko stanovništvo i imućna urbana elita, te intenzivira polarizacija između severa, gde živi najveći deo populacije, i juga, uporišta Demokratske partije i Sutepa, predvodnika ulične rulje. nin
Sin-ming Šo je investitor i bivši saradnik Univerziteta Oksford Copyright: Project Syndicate, 2013.