Zaboravljena zapeta

Zapravo, iz Sarajeva je bio samo jedan potpisnik, lingvista Jovan Vuković. Iz Crne Gore nije bio niko, mada prva rečenica „Zaključaka“ glasi: „Narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan je jezik.“ Ostavimo sada po strani taj i druge „političke“ zaključke („književni jezik se razvio oko dva glavna središta, Beograda i Zagreba“, naziv mu je dvočlan, ćirilica i latinica su ravnopravne, kao i ekavski i ijekavski izgovor), o kojima se danas najčešće raspravlja. Pomenimo samo ono što je u „Zaključcima“ bilo planirano da se uradi: zajednički pravopis, zajednički rečnik i „zajednička terminologija za sve oblasti“. Pravopis je objavljen 1960. godine, u srpskoj i hrvatskoj verziji. Rečnik je zajednički započet, ali su Hrvati posle dva toma odustali od njega, ostavljajući Maticu srpsku da ga sama dovrši (poslednji, šesti tom izaći će 1976. godine). Od zajedničke terminologije nije bilo ništa, ako ne računamo spisak od nepune tri i po strane u Pravopisu iz 1960, pod naslovom „Pravopisna terminologija“. To su zapravo termini iz fonetike, gramatike i leksikologije koji se primenjuju u pravopisu, dok čisto pravopisni termini zauzimaju jedva deseti deo spiska. Među njima su pažnju privukla dva „varijantna“ dubleta za koja je propisano ujednačenje: umesto tačka i točka biće samo tačka, a umesto srpske zapete i hrvatskog zareza – samo zarez. Tačku Hrvati nikada nisu prihvatili, ali su Srbi usvojili zarez i gotovo potpuno zaboravili na zapetu. Više o tome kroz nedelju dana.