Greške se ne smeju ponoviti

Odlukom Saveta bezbednosti UN 1992. uvedene su nam sankcije. Ekonomske posledice nakon godinu dana sankcija bile su: pad BDP za 30 odsto, 1,3 miliona zaposlenih poslato je na prinudni odmor, 750.000 evidentiranih nezaposlenih, prosečna plata iznosila je 15 dolara, a mesečna inflacija, u januaru 1994. bila je 313 miliona procenata....troškovi ratovanja praćeni sankcijama usmerili su državu na ilegalne međunarodne transakcije gde su važnu ulogu imale privatne firme... Posledica toga je da su njihovi vlasnici, zajedno sa izvesnim brojem direktora državnih preduzeća i pojedinim članovima državnog aparata, stvorili sloj izrazito bogatih ljudi na vrhu socijalne piramide. Vlasti su se menjale, ali mnogi sa vrha te piramide traju. A onda je stigla svetska finansijska kriza i opet isto uverenje da se to nas ne tiče, da nas neće ni okrznuti jer smo mi van sveta.
Uvek, a posebno kad je reč o inflaciji, suština je u odgovoru: a ko tu ima najviše koristi? Ili još preciznije, ko dobija, a ko gubi kad se desi preraspodela krizom ili inflacijom? Ali u ekonomiji ne važe zakoni prirodnih katastrofa, iako ima zainteresovanih da tako predstave stvari.
Koliko je Nemcima trebalo da zaborave vajmarsko iskustvo, a koliko je nama potrebno da ponovo poverujemo u sebe? Ja kažem : pokušaš i uspeš.

Čemu nas uči fenomen deda Avrama, izabranog da bude eksponiran, upotrebljen, pa odbačen....Koliko je tu krivice onih koji režiraju, ali i onih koji pristaju? Onih koji opraštaju? A beskonačno opraštanje ohrabruje zlo.
Dve decenije od uvođenja Avramovićevog superdinara dovoljno je duga distanca da se sagledaju efekti i posledice i ispita uspešnost pokušaja da se Programom rekonstrukcije monetarnog sistema i privrednog oporavka reši istorijska ekonomska nestabilnost Jugoslavije.
Dvadeset godina bi u većini svetskih ekonomija bio dovoljan period i da se otklone repovi prošlosti, izvuku pouke i krene u smeru privrednog razvoja.

Fundamentalni problemi i sada su ipak pred nosiocima ekonomskih politika, a uzroci svima jasno uočljivi. Zapisano je da oni koji se ne sećaju prošlosti, osuđeni su da je ponovo prožive. A ja bih dodala da smo toliko sazreli u negativnim iskustvima da nema vremena za odlaganje i da se greške ne smeju ponoviti. Jer cena je izuzetno visoka. Započeti povratak poverenja u institucije monetarne vlasti i domaću valutu ne sme biti ugrožen, jer bi ponavljanje grešaka postavilo pitanje da li bi i period duži od dvadeset godina bio dovoljan za izgradnju kredibiliteta.
Sa ove vremenske distance uočljivo je da uzroci domaće hiperinflacije nisu u potpunosti nosili pečat jedinstvenosti, već su se umnogome ispoljili kao deja vu iskustava drugih zemalja, poput Mađarske ili Vajmarske - Nemačke. Ni preduzete mere, uz sve poštovanje njihove inicijalne efikasnosti, nisu bile novootkriveni instrument u rukama virtuoza, već oprobani recept prekida besomučnog kreiranja fridmanovskog novca iz helikoptera. Dugogodišnje urušavanje svih društvenih sistema i pseudo ili osujećeni reformatorski pokušaji doveli su do dubokog ukorenjivanja nepoverenja stanovništva u državne institucije.

Činjenica da deda Avram nije bio pojedinačna ličnost koja je iznedrila potrebne promene, nego deo tima eksperata, ne treba da umanji njegov doprinos, već da istakne vrednost zajedničkog rada. Svi veliki sistemi jedino tako mogu postići uspeh. Umeće guvernera Avramovića da u relativno kratkom periodu pridobije preko potrebno poverenje naroda, neosporno je za poštovanje. Do tada neeksponiran, čovek od struke, ekonomista velikog iskustva i međunarodnog renomea, bio je reprezentativna ličnost za umirenje psihološke haotičnosti koja je pothranjivala hiperinflaciju. Kako smirivanje turbulencija nije bilo moguće bazirati na pojedinačnoj ličnosti ispunjena je neophodnost da čitav državni vrh ujedinjeno stane iza predloženih mera. Prema rečima ekonomiste nobelovca Krugmana ljudi veruju u određene priče zbog toga što ih svi važni ljudi pričaju. Pokazalo se ipak da je kratkoročno ujedinjenje stavova i zajedničko zalaganje radi pridobijanja poverenja, koje će vrlo brzo opet biti izigrano, donelo i kratkoročne rezultate. Zato se iz sadašnje perspektive, ostajući van konspirativnih aspekata, s pravom može reći kako je deda Avram doveden da bude iskorišćen, a zatim odbačen i postaviti pitanje odgovornosti za privremeno zaceljenje i dalje ranjivih ekonomskih osnova.

U mnogo dužem periodu od pominjane dve decenije, svedoci smo i da orijentacija političkih činilaca u značajnoj meri određuje kako parcijalnu, tako i sveukupnu stabilnost privrednog sistema. Postulat nezavisnosti centralne banke ipak ne isključuje postojanje međusobne usklađenosti ekonomskih politika i zajedničke usmerenosti svih državnih sistema (pa i političkog) ka ciljevima stabilnosti i razvoja.

Poverenje koje je gospodin Avramović stekao svojom jednostavnošću i otvorenošću prema narodu je slika koju je NBS u prethodnoj godini postavila kao dugoročni cilj, koji želi da rekonstruiše. U značajnoj meri smo uspeli, inflacija je dovedena u planirane okvire, a inflaciona očekivanja usidrena ka srednjoročnom cilju. Ne ciljajući nijedan nivo deviznog kursa i odlučno ne dozvoljavajući spekulacije u korist pojedinih, bilo kojih interesnih grupa, NBS je pokazala spremnost i odlučnost da pravovremeno, obostrano reagujući obezbedi stabilnost deviznog tržišta i smanji neizvesnost i rizike u evroizovanoj ekonomiji. Povećana je supervizija finansijskog sektora sa ciljem jačanja otpornosti finansijskog sistema i u domenu monetarnih kretanja, obezbeđenja boljeg standarda građana.
Svesna ozbiljnosti trenutnih i budućih izazova i poučena zabludama kratkoročne orijentisanosti prošlih vremena, NBS će nastojati da znanjem i radom omogući da dvodecenijsku retrospektivu na sadašnjost posmatramo kao početak uspešnog perioda.